Kad bi znala kako ceznem


Sredina sedamdesetih godina.Banja Koviljača.Došao sam iz Vojvodine i zaposlio se u jednoj drvnoj fabrici.Našao sam i stan.Živim kao podstanar.Gazde imaju dva sina.Stariji Milan ima 21. godinu.A mlađi Dragoje ima 16.godina.Njima društvo dobro došlo.Stariji sam nešto od obojice.Vodili me na Gučevo i u Tršić.

I njima dobro došao provod.Išli smo u Loznicu i Zvornik.Upoznao sam Banju.Hleb kupujem kod Rogojevića.

Gazde me prihvatile kao da smo svojta.Takav neki narod.A priroda što je tamo.Neopisiva lepota kraja.

Odjednom zaplavi se nebo kao kiša da će.Puca pogled na Majevicu.Jednom smo ja,Milan i Dragoje trčali kao besni sa Drine.Zagrmelo od Majevice.Mi beži.Došli kući,ono ništa,razišlo se.

Svuda potočići.Šljivici.Drveća sa voćkom koju džanje zovu.Sve brežuljkasto.Lepo.Milan i Dragoje odu uz brdo kroz džanje.Nema ih nikud.Posle pola sata, evo ih neodkud.I ja sam kasnije naučio trčati po ovom lepom predelu.Ala je velika kuća gde stanujem.Tamo to vila zovu.Vila ova,vila ona.Idemo do tri česme da se napijemo izvrsne hladne planinske vode.Hladna?Trnu zubi dok se ne navikneš.Tri izvora jedan do drugoga.

Jednom sam hteo popiti nešto u restoranu Bled.Sudarim se sa konobaricom.Okrene se.Kakva lepota.

Plava,duga,talasasta kosa.Bela košulja.Njene sise,velike.U to vreme,nije kao sad.Devojke uglavnom nisu imale velike grudi.Ne znam šta je to sad?Zanemeo sam.Ona mi kaže:“Šta si navro“?Ja se snađem:“Pošto lubenice sestro“?Ona se nasmešila milo.“Ako te ovom tacnom“…A držala je praznu tacnu.Ipak sednemo.

Smejemo se.Hoće da me pićem časti.I to kakvim pićem.Tada popularan Rake viski.Pijuckamo,pitam, je li slobodna.Verena je kaže.Nije mi baš prijatno bilo.Pogodilo me.Mislio sam da će nešto biti.Jer ovo je rasna riba.E,ko ne bi nju…ja bi toga.Gledam u dekolte.Strava, što se sad kaže.A sve je to nečije.Ona vide da sam okisnuo.Predložila mi je da me upozna sa najboljom drugaricom.Kažem:“I znači sutra u isto vreme, vas dve će te ovde sedeti“.Odgovor je njen kratak:“Jašta“!

Mislim se te noći:“Ako je ta devojka…Lopata,što se danas kaže“.

Nije me prevarila.Devojka je san snova.Konobarica se inače Dragana zove.A drugarica je Snežana.Dragana je samo za „prsa“ bolja.Lepa Sneža, jako.Kosa smeđa,kovrdžava malo.Grudi nisu kao u Dragane, ali nisu ni baš male ni loše.Roditelji su joj iz Bosne ovamo došli.Srdačno pričamo.Šalimo se.Krenulo dobro.Tako dobro da smo se počeli zabavljati.Što kažu kad to, ono, hoće da krene.Ona dvadeset godina ima.

Odabrali smo mesto sastanka.Okolo brežuljkavo.Drveća sa šljivama.Potočići žubore.Ona dolazi kroz livade.

Smeje se.Ljubimo se.Kači mi ruke.Lepe ruke oko vrata.Brojimo poljupce.A skoro uvek ja prvi dođem.Jer znam, devojka se doteruje.Ne može brže.Dogoni se.Sastanemo se pred veče.U sumrak.Tu nema nikog.Jednom dolazim na mesto.Veče je pred veliki svetac.Momčići „lilaju“.Vatre svugde.Mi na starom mestu.Naša vatra se pali.

Toplo veče.Skinula je košulju.Gola do pojasa.Ja joj ljubim usne pa onda na sike prelazim.Ljubim ih.Bradavice i ono smeđe okolo.Srce mi bije od sreće.Pala je noć.Svici svuda.Mi pod drvetom.Vodimo ljubav.I suknjicu je skinula.

Među nogama sam joj.Osećam,da sam muškarac.Pesma slavuja odnekud.”Ah…Oh..Aah”.“Peva“ i ona.Ljubim joj slatke usne.Malo povučem njenu donju usnu mojim usnama.Trava miriše.Rukama joj sike hvatam i stiskam.

Hiljade trnaca mi kroz leđa prolaze.Sva ova lepota,a moja.Neopisivo je to.Taj deo tela.Savršen i mek.Nežan.

“Mmmm..hm…ha…ha”.Smeje se ona osećajući moje prste na njenim grudima.Prija joj.Prija joj sve.I ova noć.

I ja.I poljupci.Strast me dohvatila,ljubim joj dojke.Opet stiskam.Muzem je.Kao dete me privlačio kalendar na kojem su bile svetske lepotice golih grudi.Nisam znao zašto to.Sad znam.Okrenula se i sada je na meni.Dugi, dugi poljupci.Grlim joj njena široka ramena.Stiskam joj okruglu lepu guzu obema šakama.Ona se kao bajagi ljuti.A sve me kljucka poljupcima.Opet je okrenem.Više volim ovu pozu.Prodirem u nju.Magli mi se,a slatko mi.Dišem duboko.

Zagrljeni smo,izgleda da će uskoro svitanje.

Tada je bilo u modi korzo.Mladi parovi šetaju.A snaše,naročito skoro udate.One gledaju kroz prozor.Nekad ih ima po dve tri na prozoru.Kao snajperisti.Gledaju i komentarišu.Ko je to sve na korzou.Je li lep onaj,ili ona?

I sutradan će nastaviti komentare i pretresanje.Ja i Snežana smo izlazili.Šetamo oko fontane koja menja boje.

Najlepši smo par.Idemo ja i ona.A malo iza nas idu Milan i Dragoje.Tek da se nađu.Stvarno smo nas dvoje fantastični.Ja u belom odelu.Šiveno po poslednjoj modi.Široki reveri.Teget košulja.Crna kosa.Visok sam.

Tako je izgledao, za koju godinu, onaj Travolta u filmu.Samo ja nosim kravatu.Crvenkasta i jako široka.Takva je moda tada bila.Onda odemo na večericu u Kur salon.Među turiste.Ja,Snežana,Milan i Dragoje.

Došla tako jesen.Mi uvek prvo na starom mestu.Dođe i zima.Sneg zaveja.Tada nismo mogli baš svaki dan da se vidimo.Ali smo se dosta viđali.Vodili smo ljubav.Nekad kod mene,a nekad i kod nje.Krijući nekako sve.Moji gazde su me možda i videli.Ali su zažmurili na oči.Dobri ljudi.Milan i Dragoje su im pričali o nama.

Mi goli u krevetu.Ljubim joj listove.Prvo sam to primetio da lepo ima.Pa onda prelazim na guzu i leđa.Ljubim je u čelo.Obavija ruke oko mene.Koliko samo znači momku kad devojka obavije ruke oko vrata.Kakvo pušenje i kakvi bakrači.Kad su ti devojačke ruke oko vrata to je neka pozitivna „zona sumraka“.Srećan sam.Zaljubljen.

Fantastičan i seksi luk obrva ima.Lepe usne.Pune.Krešemo se opasno.Tiho da neko ne čuje.Ona se zasmeje malo.

„Ššššš“.Kažem ja i hvatam joj gole dojke.Ređe sam joj radio „ono“odpozadi.Ja volim.Nekako se tada osećam kao: „mužjak“.Ona baš ne voli tu pozu.Pa i nismo mnogo tako.A ima ruke.Razvijena šaka.Kao da tegove diže.Široka.

A od ručnog zgloba sve šire i lepše.Nokti negovani.“Ima“…Kaže.“ Neka krema za negu noktiju:“Dikla“.“Šta „?Velim.

„Dikla“?!!Kažem da neki moji komšije, momci iz Vojvodine.Poreklom su Crnogorci.Brata dva.Pevaju ovako:

„Oj,đevojko Dikla,Dikla.

Je l’ ti koja dlaka nikla“!?

Padamo na krevet od smeha.Valjamo se.Jednom je veliki mraz bio.Nas dvoje imali veliki „ršum“tu noć.Ujutro spavamo.Baš se uspavali.Stakla smrzla.A nama toplo pod pokrivačem.Ona se stisla uz mene.Gola.Spava.

Ne izlazi nam se ispod pokrivača.Hladno je u sobi.Mi zagrejali jedno drugo.To je bilo kod mene u sobi.Te zime.

Dođe opet proleće.Sada smo na staro mesto opet mogli.Sve je kao pre.Godina dana veze naše.Mi u parku iznad tri česme.Na svakom drvetu urezani nožem inicijali.Sve ljubavni parovi.Urezujem i ja naše inicijale.Starom

Vojvođanskom britvom.Nož koji mi zovemo „brica“.Naši inicijali,u srcu,stoje na drvetu:“V.S.“.Za našu večnu ljubav.

E, došlo leto i mi se kupamo u hladnoj Drini.Drina oko podne nadođe.Puste Zvorničku branu.Kako samo brzo tada teče.Postane široka.A tada na Drini samo parovi ostanu.Ja i Snežana,pod letnjim suncem se ljubimo.Dugo.

Trebalo je na kratko kući da odem.Tu veče ali i neku pre.Vidim da je zahladnela Sneža.Nekako prema meni. Odem kući,a nemir se uvukao.Pa i onaj Milojko je nekako „gleda“.Nemam mira u vozu.Sedam dana sam samo bio.Vratio sam se kasno.Noć.A to jutro…

Ulaze mi u sobu Milan i Dragoje.Čim sam ih video onako okisle,znao sam šta je.Dragoje se zaplakao.Dete je još.Ja sam ga zagrlio.Grca od plača.Milan mi kaže:“Sneža pošla sa onim Milojkom.Neće za tebe više da čuje. ‘Bem joj“!!!…Milan teško i duboko diše.Kažem:“Neka momci tu se više ništa ne može“…

Taj dan odem po hleb kod Rogojevića.Sav sam u mislima.Ne znam kako me neki auto nije udario?Mislim se:“Zašto tako iznenada.Tek tako.Brzo i lako.A posle svega“…

I evo me opet na našem mestu starom.Noć,a hiljade svitaca okolo.Čekam je kao nekad,a dobro znam da neće meni više doći.Čekam je bez nade ali ipak kao da mi tinja neka lažna nada.Sve mislim da će se predomisliti.Da će videti da je pogrešila.Da će se sa njim posvađati.Opet slavuj peva.Nje nema da mi kao do skora dođe sa osmehom kroz šljivike i livade.Slavuj se čuje.U daljini kao da neko peva neku setnu pesmu.Možda je i pevač ostavljen ili je nekad imao veliku ljubav,pa je izgubio.Znam da je sa drugim ove noći,za drugoga skida suknjicu i košuljicu.Meni neće staviti ruke oko vrata.Zaboravlja sve naše noći.Jednom sam ih video.Nije bilo ni blizu,ni daleko.Sakrila je pogled vešto.

Tri dana,odnosno noći ja dolazim ovde.Šume potočići.Šume topole nekako setno i jezivo.Mrkli je mrak,a predivna letnja noć.Negde u daljini ljudi poje stoku.Čuje se metalni zveket kanti.Ja pričam sam sa sobom.Da li sam, ali nisam, u nečemu pogrešio?Da li se zastidela nešto od mene?Ne,sve sam odigrao dobro.Nisam je mogao nešto uvrediti.

A opet…Pričam glasno na pustom mestu,kao da sam skrenuo.Samom sebi.A opet mislim.Bila je jedna lepa veza.

Veze kako se stvore tako i puknu.Ostaće lepa uspomena.Tako pričam da mi lakše bude.Ona meni više neće doći.

Posle neke pauze,opet sam došao na staro mesto.Još samo jednom.Odlučio sam da odem kući.Ništa drugo nema.Teorija da mi se nekako vrati.Sve u vodu pada.U studenu Drinu.Vratiću se kući.Sada posla ima svugde.

Godine blagostanja.A devojaka ima i tamo,u mom kraju.Nisu pomrle,daleko bilo.

Raskrstio sam sa firmom.Iznenadili se.I evo me idem.Prate me Milan i Dragoje.Pomogli mi da ubacim stvari u šinobus.Ljubimo se i pozdravljamo.Kažem da ako vide Snežanu.Da joj samo kažu:“Bili smo nekad najlepši par“.

Sedam do prozora.Odlazim.Nikad se nisam posle u Banju vratio.I prolazim kroz poznata sela:Lešnica,Prnjavor, Petlovača…Još malo pa će i Šabac.Kad stanemo u stanicu, vidim ljude.Veseli,idu za svojim poslom.A ja se pitam:

„Zašto ne stanu?Uđu kod mene u šinobus.Sednu i popričaju.Uteše me.Svaka reč bi mi dobro došla“.

Zašto Srbija ćuti???

1 comment on “Kad bi znala kako ceznem”

  1. Dragan Odgovori

    Prelijepa prica…i znam da je istinita…
    Hvala i pisi i dalje mada mislim da je ovo pogresna platforma…
    Pozdrav, Dragan

Leave A Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *