Pet. feb 21st, 2020

Erotske priče, incest priče

istinite seks priče

Zamka za snove

30 min čitanja
socna, zrela, picka, lizanje

Probudio ga je plač. Mogao je da se zakune da jeste. Ništa se više nije čulo i bio se siguran da to nije bio mali komšija iz dvadeset trojke koji je još ponekad znao da se oglasi usred noći. Ležao je u tami i gledao u plafon, pokušavajući da sastavi deliće sna koji se topio u njegovoj glavi. Jer, to je morao da bude san, zar ne? Dete je plakalo, da, to je bilo sasvim jasno. Znao je taj glas i to vrlo dobro, mogao je i u to da se zakune. Samo je bilo davno, mnogo davno. Visok glas, ženski… Da… Devojčica. Samo što odavno više nije devojčica.

„Džozi“ rekao je tiho ali ipak se trgnuo od zvuka sopstvenog glasa u tišini i mraku. O Bože, Džozi!

Zgrabio je – po navici – naočare sa komode i skočio iz kreveta toliko naglo da mu se zavrtelo u glavi a ispred očiju proletele zvezdice. Zadržao se za vrata svoje spavaće sobe, onda ih polako otvorio. Nije bilo potrebe da pali svetlo, pobogu. Znao je svaki centimetar svog stana, znao je tačno gde šta stoji. Da ga usred noći pošaljete po neku sitnicu tamo iz ostave, pronašao bi to bez problema i čak ne bi ništa ni srušio. Oslušnuo je na trenutak, dao očima vreme da se naviknu na tamu a onda pošao, najtiše što je mogao, u pravcu troseda gde je devojka spavala.

Stigla je tog popodneva u njegov grad. Našli su se na autobuskoj stanici, bacila mu se u zagrljaj ne obazirući se na usamljeni kofer na peronu. Odigao je sa tla i zavrteo a ona se veselo kikotala. Izljubili su se u obraze uz reči kako je previše vremena prošlo. Uveče joj je ponudio da spava u njegovoj sobi. Sama, naravno. Ali rekla je da joj ne pada na pamet da ga izbaci iz sopstvene spavaće sobe. I dodala sasvim dobar argument kako će se ona sa svojom visinom (i težinom, moliću lepo) mnogo bolje da prođe nego on. I da nema nameru da propusti reprizu „Prijatelja“ u pola dvanaest.

Na pola puta kroz dnevni boravak je stao. Glasni vrisak u samom centru mozga ga je zaustavio u mestu. Refleksno je podigao ruke sa namerom da pokrije uši (kao da bi mu to nešto vredelo), ali je zvuk isto tako odjednom nestao. Pošao je dalje, još uvek sa nadom da će je zateći kako mirno spava i da će moći da se vrati u krevet. Ali to nije bio slučaj.

Ulično osvetljenje je dopiralo kroz prozore dnevne sobe i odmah je mogao da vidi da ona itekako ne spava mirno. Okretala se i skinula tanki pokrivač sa sebe, samo su joj stopala i deo nogu bili još pokriveni. Morao je da zastane i osećao se kao najveći kreten jer nije mogao da skine pogled sa tela devojke koju zna preko pola svog života, koju zna još od kad je bila devojčica sa kikicama i barbikama, a on uveliko srednjoškolac. Nosila je letnju pidžamu: tanki i kratki pamučni šorts i majicu na bretele neke svetle boje. Koža joj se presijavala i na toj slaboj svetlosti i shvatio je da je mokra, okupana znojem od glave do pete.

Jebote. Iznenada je postao svestan da je izašao samo u boksericama, nije mu ni na kraj pameti bilo da bi trebalo da obuče još nešto. Kako i ne bi, godinama živi sam. Kleknuo je pored nje nadajući se da mu telo neće odreagovati onom brzinom kao kad je bio tinejdžer. Jedna ruka joj je bila pored jastuka, druga sklopljena preko stomaka, duga kosa slepljena na čelu i slepoočnicama. A disanje kao da je usred neke trke. Gotovo je mogao da čuje kako joj srce ludački tuče u grudima. Video je kako joj se oči iza kapaka pomeraju a vrhovi prstiju jedva primetno trzaju. I znao je da mora što pre da je probudi i izvuče iz te noćne more.

„Džozi… Džozi, probudi se.“ Uhvatio je za ruku a drugom je mazio po kosi. „Mala, probudi se, molim te.“ Ništa.
Malo joj je jače stegnuo ruku i glasnije pozvao, sasvim malo glasnije. Zadnje što joj je trebalo da je prepadne na javi. „Probudi se, dušo, hajde“.
„Džozi…“

Odjednom joj se celo telo trgnulo a ruka uzvratila i stegla njegovu – samo na trenutak – zarivši nokte bolno u njegovu kožu. Otvorila je oči.
„Ja sam, polako…“
„Dabo?“
„Tu sam. Ružno si sanjala.“ Disanje joj je bilo sporije i dublje. Prepoznala njegovo lice i probala da mu uzvrati osmehom.
„Hej… Dobro si, sve je u redu“ rekao je, sklanjajući joj mokru kosu sa čela. „Prošlo je, bio je to samo san.“

Samo san. Naravno da je bio samo san jer ga je Džozi sanjala. Paklena noćna mora zapravo, ona koja s vremena na vreme izmili iz tame uma i progoni je. Pa tačno je znao šta je to bilo. Možda ne sve detalje, možda će mu ih kasnije ispričati… Onaj stari osećaj je ponovo bio jak. Čuo je kako plače, isto onako kao i pre devetnaest godina, iako je to bilo samo u njenoj glavi.

„Uh…“ Podigla se polako, posteljina joj se lepila za kožu. Skupila je noge u turski sed. Naslonila je glavu pozadi i pokrila lice rukama, trljajući oči i obrve, skoro još uvek u delirijumu. „Bilo je tako stvarno…“
„Da upalim svetlo?“ Odrično je odmahnula glavom. „Da ti donesem čašu vode?“
„Mhm…“ Sklonila je ruke i na trenutak mu se pričinilo da je iznenađena što ga vidi, što ga vidi tako blizu. I maltene bez ičega na sebi. Skoro da joj je bilo interesantno, dovoljno interesantno da ga ispati pogledom dok se pridizao na noge. Ne zanosi se, kretenu. Bolje se obuci.

Otrčao je prvo do svoje sobe i obukao prvu majicu koja mu se našla pod rukom. Bila je to jedna najobičnija teget bez rukava, činilo mu se da je ima sto godina. Bio je već na vratima kada je iz dnevne začuo tresak, ne tako glasan, a onda bolni uzvik. A potom i jedno sočno „Jebem ti sunce!“ I morao je da se zakikoće, onako za sebe. Uvek su mu govorili da je njegova pogana jezičina zarazna.

„Šta bi?“ pitao je na putu do kuhinje.
„Ustala sam da otvorim prozor i šutnula sam stočić.“
„Šta ti je on jadan skrivio?“ Uzeo je čašu iz kuhinjskog ormarića i nalio hladnu vodu. Nije mu ništa odgovorila i to uopšte nije bilo iznenađujuće.
Pružio joj je čašu, uzela je jednom rukom (drugu je držala na bolnom kolenu – ostaće modrica, definitivno) i ispila skoro celu odjednom. „Joj, gorim… Otvori malo, molim te. Tako je vruće.“

Klimnuo je glavom, otvorio prozor i prijatna hladnoća vazduha se odmah proširila. Bila je sredina maja, bilo je toplo, ali su noći još uvek bile sveže. Ovo je svakako bila jedna od takvih.
Zaobišao je stočić i seo pored nje. Opet je sedela turski sa hladnim staklom u rukama oslonjenim na butine. Primetio je kako je taj šorts baš kratak, da joj se još uvek mokra koža naježila. Tanka uska majica ocrtavala je svaki milimetar njenih grudi i tvrdih bradavica. Morao je da podseti sebe da skrene pogled. Namestio se, naslonio i podigao noge na kraj stola.
„Bolje?“
„Mnogo… Zašto si tu opšte budan u ovo doba?“

Prvi instinkt mu je bio da slaže. Prosto, ožedneo je ili morao do kupatila, a onda video da se muči i rešio da je probudi. Sasvim realno zvuči, zar ne? Ipak, ono što je rekao je bila istina, možda ne potpuna ali istina.
„Probudio sam se i imao osećaj da si u nevolji. I došao da te obiđem.“ Video je njen zbunjeni pogled. „Nisam neki perverznjak koji gleda ljude dok spavaju, majke mi.“ Izmamio joj je blagi osmeh.

„Znam da nisi. Hvala ti.“ Spustila mu je glavu na rame. Lice joj je bilo vrelo, njegova koža hladna i to je tako prijalo.
„Uvek za tebe, mala.“ I zaista je to mislio. Sa njom je bilo lako ostati u kontaktu svih ovih godina. Verovatno zato što se ona trudila, nije dozvolila da se veze prekinu. Obožavala je njega i drugove, oni su bili njeni zaštitnici, vitezovi. I stalno im se javljala, zapitkivala, verovatno i bila pravi mali davež nekad. Ma ne mali, veliki davež. I odrasla im je pred očima. Prvo je bila kao mala sestra, pa drugarica, a onda i jedan od najiskrenijih prijatelja svoj petorici. Ako bi već moralo da se navede, Daba i Henri su joj najbliži. A Džounsijevoj deci je najdraža tetka, njihova Teta Džozi. „Smrznućeš se.“
„A?“
„Preznojila si se, prehladićeš se.“ A ako ćemo iskreno, draga, meni će da se digne ako nastaviš da sediš tu pored mene polugola. I onda ćemo biti u neprijatnoj situaciji. Tako je bar mislio u sebi. Ali neka bude da je zabrinut. Iako je sumnjao da malo hladnoće može da naškodi mladoj i zdravoj osobi. Samo nemojte to da kažete njegovoj majci. Sklonio joj je čašu iz ruku, uzeo onaj tanki pokrivač i pokrio ih oboje najbolje što je mogao u tom položaju. „E sad je taman.“

„Zar nećeš da se vratiš u krevet?“
„I ovo je moj krevet, ne idem ja nigde.“ Uputio joj je jedan od onih njegovih širokih osmeha. „Slobodno probaj da me izguraš.“
„Seronjo…“ Promeškoljila se i opet naslonila na njegovo rame. Svetlost koja je dopirala kroz prozor je sasvim dovoljno osvetljavala prostoriju, bilo je mračno ali umirujuće mračno. Vazduh je mirisao na prolećnu noć. Sklopila je oči, srce joj se još uvek nije dovoljno smirilo ali bar više ne oseća svaki otkucaj kao bubanj u slepoočnicama. Nije više dete, ne mora neko da sedi ili spava sa njom da bi se opustila i ponovo zaspala. Ali bilo joj je drago što je tu, neopisivo drago. Jedan od njenih vitezova iz detinjstva.

„Džozi?“ Gledao je nigde posebno – prazna ulica, ugašen televizor, siluete nameštaja. Pogledao je u kosu rasutu na svom levom ramenu, osmeh mu je nestao sa usana, glas postao tiši i nežniji.
„Molim?“ Isto tako tiho kao i Dabin glas.
„Ispričaj mi sve.“

Ćutala je neko vreme i duboko uzdahnula. „Moja stara priča, znaš već.“ Slušao je pažljivo. Zna, naravno da zna o čemu priča. Većina ne doživi ništa tako traumatično u detinjstvu, čak ni blizu. Ipak, to ne važi ako odrastate u Deriju. „Sedim na dnu u mraku, plačem. Hladno je, smrdi i sigurna sam da ću tu umreti.“ Nikada se nije tako osećao. Bilo je tuča, pijančenja do besvesti. Imao je operaciju slepog creva sa 23 i tri slomljene kosti od pada sa motora sa 26 – nečiji pas je izleteo ispred njega ganjajući vevericu a on naglo skrenuo. Ali nikada nije osetio da je blizu smrti i nikako nije mogao da razume kako se ona osećala.

Pročitajte i ...  Profesorka Fizike

„I onda čujem Pita.“ I to se zaista desilo. Dadi i Pit su pratili liniju, pratili su njene tragove koje drugi ljudi nisu mogli videti. I dok je Dadi zastao i našao njenu torbu sa lutkama, Pit je nastavio i došao do prljave betonske odvodne cevi: Ovde je! „Pruža mi ruku, kaže da će da me izvuče i da će sve biti u redu.“ Nisu uopšte razmišljali, znali su da moraju da je spasu, znali su to i kada su ranije tog dana videli letak sa njenom slikom i natpisom NESTALA. Napravili su lanac – njih četvorica, bez Dadija – i spustili se niz cev. Pit je bio prvi u lancu, Džounsi poslednji kao uporište.

„Ali ne može da me dohvati i moram malo da se popnem naviše. I pokušavam i gotovo da sam uspela… Skoro da mogu da mu dohvatim vrhove prstiju… A onda me nešto zgrabi za nogu.“ Skoro da se cimnuo. Okrenuo je lice i spustio ga u njenu kosu. „Jak i oštar bol, zubi ili kandže – ne znam. Vuče me dole. Vrištim, pokušavam da se popnem, šake mi krvare. Što više pokušavam to se kandže, ili šta su već, dublje zarivaju, vuku nadole. Skoro me je odvuklo kad si me probudio.“

„Žao mi je što nisam ranije.“ Nije znao šta drugo da joj kaže.
„Detinji užasi, zar ne? Kao kad si mali i misliš da će nešto da te zgrabi za članak ako ti visi sa kreveta.“
„Ti i jesi bila dete.“ Govorio je sa saosećanjem i tugom u glasu.
„Znaš li da se ničega više ne sećam? Ne mislim na san. Šesnaest sati u onoj rupetini a prvo čega se sećam se Pitov glas. Ne znam se ni kako sam upala. Henri mi je jednom rekao da mozak potisne sećanja koja su previše bolna i destruktivna. Odbrambeni mehanizam.“
„Bolje je tako.“
„Znam samo da sam bila ubeđena da je tamo bilo nečeg. Nečeg zlog. Ne baš tada možda. Ali bilo je.“ Zastala je pa ga stidljivo upitala. „Veruješ li mi?“
„Verujem ti.“ Sigurno postoje milioni ljudi koji ne bi poverovali da neko može da čuje tuđe misli, makar i samo povremeno. A on je mogao. Pa kako onda da joj ne poveruje?
„Hvala ti.“ Ponovo se promeškoljila i uzdahnula sa olakšanjem.
„Da upalim TV?“ Bilo mu je jasno da još dugo neće oka sklopiti, nijedno od njih.
„Mhm.“

Gledali su TV. Listao je kanale i naišli su na drugi deo iz „Indijana Džons“ serijala, film je maltene tek počinjao. I otprilike kad su se spremali da žrtvuju simpatičnu i lepu plavušu, Daba je primetio da je Džozi zaspala. Uzeo je jastuče, stavio ga sebi u krilo a onda joj nežno spustio glavu. I ušuškao je što je bolje mogao. Zaspao je i on ubrzo, nije sačekao kraj filma.

Kada se ujutru probudio nije bilo još ni pola sedam. Ceo se ukočio od neprirodnog položaja. Boleo ga je vrat, bolela su ga kolena jer su mu noge još bile prebačene na stočić. Čak se i malo smrzao. A ona je tu spavala potpuno bezbrižno i mirno. To je bilo važno.

Pokušao je da se protegne a da je ne pomeri. A onda shvatio da se i tog jutra probudio sa erekcijom, uprkos izuzetno nelagodnom položaju. I osećao se kao najveći kreten na svetu jer je svega nekoliko slojeva materijala razdvajalo lice njegove drugarice i njegov ukrućeni penis. I osećao se još gore jer mu je to neverovatno prijalo. Setio se i njene oznojene kože i ukrućenih bradavica. I osetio još jedan ubod griže savesti. Da zna o čemu razmišljaš – pobegla bi glavom bez obzira. Pridržao je jastuče i uspeo da se izvuče a da je ne probudi.

Protegao se bolno. Bezbroj puta je spavao u kolima a da ništa i ne oseti, ali sada mu se bližila četrdeseta i telo ga je podsećalo na to. Otišao je u kupatilo i zaključao vrata za sobom, za svaki slučaj. Morao je da ga izdrka, naravno. I zamišljao je nju, sada bez krivice. Zamišljao je njene pune usne oko svog kurca, vrelinu njenog jezika na glaviću, kako ga gleda tim krupnim očima ispod trepavica. Zamišljao je posle kako joj cepa pidžamu, širi noge i ulazi u nju, tako vrelu i vlažnu. Zamišljao je kako je jebe žestoko, kako ona vrišti od užitka. I preznojava se – zbog njega.

Istuširao se, skuvao kafu a u međuvremenu se ona probudila. Dao joj je rezervni ključ i otišao na posao. Ona je tek kasnije imala obaveze (zbog kojih je uopšte tu, morala je da se podseti), pa je mogla na miru da se spremi i doručkuje. Ali pre nego što je otišao, ubedila ga je da uveče odu u bar da se ispričaju i speru probleme alkoholom. Barem malo.

I otišli su uveče u bar, Dabin omiljeni. Vikendom je lokalni rok bend imao svirke i uopšte nisu bili loši. Ali sada je bio četvrtak i iz zvučnika se čula malo tiša muzika. Nije im uopšte smetalo, naprotiv, mogli su lepo da se ispričaju. Sedeli su na jednom kraju dugačkog masivnog šanka od hrastovine. Zidovi su bili od nepokrivene cigle. Na najvećem su nasumično bile poređanje registarske tablice sa oznakama različitih država. Južni, njima najbliži, bio je rezervisan za fotografije stalnih mušterija i potpisane fotografije poznatih ličnosti. A tu blizu šanka, na počasnom mestu, nalazio se i uramljeni i potpisani dres jedne NBA zvezde. Bar je imao i tri table za pikado i dva stola za bilijar. Tu je i bila najveća gužva, kao i svake večeri – stolovi i separei su bili samo pola popunjeni.

Predložila je da piju tekilu, onu jeftinu za koju vam treba so i limeta. Bilo je nečega u jeftinom pivu, votki, tekili, u vinu sa najnižih polica marketa. Po nekom običaju, piju se kada nema para ali ima svega ostalog. Tako je bar bilo. I rado je prihvatio. Šanker, čovek u kasnim četrdesetima i sa sedom bradom, doneo je činiju limete narezane na kriške, praznu pepeljaru, slanik i po dve čašice tekile – za početak.

Nazdravili su, uzeli so sa nadlanica a onda navrnuli po prvu čašicu. Zažmurila je i zakašljala se jednom sa kriškom voća u ustima.
„Izgleda da sam zaboravila kako se to radi.“
„Meni pričaš! Pola slanika mi je otišlo na farmerke.“

Smejali su se. I pričali o starim vremenima i o drugovima. I nije uvek bilo do smeha. Pričali su o Pitu koji je previše pio, pogotovo nakon razvoda. O Henriju koji je tokom svakog telefonskog poziva delovao sve odsutnije. O Džounsiju koji je prekjuče imao treću operaciju nakon saobraćajke. Posetiće ga za vikend, obećali su. Nisu imali srca da pričaju o petom članu muške družine. On će uvek biti tu gde jeste. Pričali su i o sebi – o poslu, roditeljima, propalim ljubavnim vezama. I nazdravili za malo više sreće.

A svima sa strane su izgledali kao par. Zato njoj drugi nisu prilazili iako su je gledali, što ona nije ni primećivala. Dobro je izgledala, previše dobro za taj zadimljeni bar u četvrtak uveče. Nosila je crne uske farmerke i bordo majicu koja joj je naglašavala grudi. Obula je crne salonke sa visokom štiklom, one od kojih je bole stopala. Ali nema veze, istrpeće. Isfenirala je dugu kosu na ravno, prirodni divlji talasi su joj odjednom delovali detinjasto. Našminkala se, stavila diskretan nakit i parfem. Htela je da bude lepa. Za njega. A on to kao da nije ni primetio. Nikad oni ne primete.

Nakon još dve tekile, Dabin prijatelj Adam (mada ga on nikada nije smatrao pravim prijateljem, pravi su daleko) svratio je da ih pozdravi i upozna se sa devojkom koju prvi put vidi. Oči su mu se zacaklile kada je predstavio kao svoju drugaricu iz detinjstva. Pozvao ih je za njegov sto, šarajući pogledom po njenom telu ali ona je odbila.
„Žao mi je, večeras sam samo njegova.“

Na te njene reči se Daba štrecnuo. Dobro je zvučalo, previše dobro. Adam ipak nije odustajao sa ubeđivanjima. Počeo je čak i da pevuši, zvao je punim imenom (i rekao da je Džozefin prelepo ime, naravno) i pozivao da dođe u njegovu leteću mašinu. Znala je reči te pesmice iz „Titanika“ ali je ipak ošinula Dabu jednim od onih pogleda što poručuju učini nešto. Potapšao je svog ortaka po ramenu i stavio tačku na njegovu upornost.

„Drugi put, druže.“

I opet su ostali sami, kako je bilo najbolje. I nazdravili zbog toga, smejući se zaverenički kao deca. Nakon četvrte čašice se opet zakašljala.
„Znaš, problem je u čašicama. Zadnji put sam pila tekilu iz pupka, a tu mnogo manje stane.“
„Molim?“ Gledao je sa zbunjeno i sa blesavim osmehom, sa rukom na pola puta vraćanja čačkalice u usta. Od detinjstva je imao tu naviku da gricka drvene čačkalice i uvek ih je imao po džepovima.
„Ma još na fakultetu. Imali smo žurku, bio je nečiji rođendan, ne sećam se više. Ali uglavnom, momci su došli na ideju da piju tekilu sa nas devojaka.“
„I pili su i sa tebe?“ Jebeni srećnici!
„Ne, previše sam golicljiva, prosula bih sama sve. Ali pila sam ja sa drugarice.“
„I kako je to izgledalo?“ Vratio je čačkalicu ali je držao u uglu usana pošto se i dalje smeškao kao idiot.
„Ovako… Dakle imaš devojku koja leži na stolu. Prvo joj poližeš so sa butine, pa onda srkneš tekilu iz pupka i na kraju uzmeš limetu iz usta. I imaš moju dozvolu da tu sliku u glavi koristiš kako želiš.“

„Šta sam ja propustio u životu…“ Lagao je, nije. Postoji jedan striptiz bar na drugom kraju grada gde je to redovno subotom uveče. I Daba ga je dobro znao. Ali bilo je mnogo uzbudljivije samo zamišljati nju.
„E pa moramo to da sredimo… Ne možeš dobiti sve ali dobro.“ Da nije popila, sigurno ne bi imala hrabrosti ni za nešto tako malo. Gledao je (i dalje sa onim kezom) kako oblizuje nežnu kožu svoje šake tu između palca i kažiprsta i sipa malo soli. „Nemoj da me ubodeš.“ Drugom rukom mu je izvukla čačkalicu iz usta i spustila na šank a onda uzela krišku i blago zagrizla voće za koru. Gurnula je obe čašice u njegovom pravcu i izazvala ga iskričavim plavim očima.

Pročitajte i ...  Đulijana

Nije čekao ni sekundu. Prošla je jeza od dodira njegovog jezika na ruci. Progutao je alkohol i onda joj prišao sasvim blizu. Zatvorila je oči. Zagrebao je zubima nežno meso limete i sok joj je potekao niz bradu. Ali usne su im se dotakle, makar na kratko. I oboma su im žmarci prošli niz kičmu. I opet su se zasmejali kao deca.
„I šta misliš?“ Upitala ga je brišući lice salvetom. „Malo je samo mokro.“
„Ipak mi se više dopada. Je li i ova zadnja za mene?“
„Aha. Ja sam gotova.“

I baš kad su se spremali da još jednom sve ponove, začuli su lomnjavu stakla na drugom kraju bara i odmah se okrenuli. Taman na vreme da vide započinjanje tuče. I to zbog bilijara. Neko je bacio pivsku flašu u pravcu prosedog bajkera sa tetovažama – i čak i uspeo da ga promaši iako je ovaj imao bar 120 kilograma. Flaša je udarila u zid raspukla se u hiljadu parčića. Trenutak kasnije se nije znalo ko je krenuo na koga. Džozi je gledala šokirana, nije mogla da se mrdne. Prepoznala je i onog Adama u gužvi. Daba je nasumično izvukao novčanice iz džepa i ostavio ih na šank (i usput častio šankera više nego što je planirao) i uzeo je za ruku.

„Uzmi torbicu. Idemo.“ I nije joj puštao ruku. Pridržavao je dok je sišla sa visoke barske stolice. Onako pripita se malo zateturala na štiklama. Pustio je da hoda ispred njega (stvari su već počele da lete tamo iza njih), drugu ruku je držao na njenim leđima i blago je gurkao. Rekao joj da pođe prema toaletima. Prošli su i mali magacin a onda se popeli uz tri stepenika i izašli na ulicu na kroz zadnja vrata. Još neki gosti su ih sledili, neki su već držali telefone i zvali policiju. I tek tada joj je pustio ruku.

„Ne znam koliko ćeš mi verovati, ali ovo se jako retko dešava. Jebi ga, propalo nam veče.“ A ona se opet zasmejala.
„Ma šta propalo, budalo? Možemo i bez alkohola i bez dima. Hajdemo kući.“

Ubedila ga je da peške pođu ka stanu. Šta je jedan i po kilometar hoda? Ustvari, mnogo je na visokim potpeticama ali nije je bilo briga, dobila je vreme nasamo sa njim i šetnju po noćnoj svežini koja bistri misli. Ali nije želela da se razbistre. Alkohol i adrenalin su joj kružili venama i davali joj hrabrosti da uradi šta zapravo želi. Zato je zastala na praznom trotoaru i pogledala ga u oči.

„Slušaj… Moram nešto da uradim ali obećaj da nećeš da mi se smeješ.“
„Šta, moraš da piškiš?“
„A? Ne bre…“ Posle još jedne navale smeha sa obe strane, ponovo je progovorila. „Samo da ispunim ja jedno obećanje.“
„U redu onda. Obećavam.“

Progutala je knedlu i prišla mu. Opet mu je izbacila onu čačkalicu iz usta, a on se ukočio u iščekivanju. Zar se ovo stvarno dešava? Podigla se na prste koliko je još bilo moguće, stavila mu ruke oko vrata i privukla ga sebi. I poljubila nežno i sočno u isto vreme. Nije stigao ni da odreaguje, samo da joj uzvrati usnama. Osetio je oštar ukus limete i slatkoću karmina. Ili su to samo bile njene usne?

„Eto, nije bolelo.“ Okrenula se brzo i pošla, plašila se da vidi njegovu reakciju. A u sebi govorila da je tako efektnije.
„Kakvu si ti to opkladu izgubila pa mene ljubiš?“ Trudio se da nastavi u šaljivom tonu iako mu se puls ubrzao, bar na kratko.
„Nikakvu. Obećala sam samoj sebi, još kad sam bila tinejdžerka. Rekla sam sebi da ću nekada da skupim hrabrost i da ću da te poljubim onako kako treba. Nisam znala da se ta hrabrost pakuje u staklenim ambalažama.“

„Čekaj malo. Ja sam ti se dopadao? Ja?“ Najiskrenije je bio zbunjen. Svakog bi mogla da očara, svako je mogao da je zavoli, svakog da ima – nije sumnjao u to. Zato se nekad i čudio njenim izborima i pazio na one sumnjive. A zaštitničkom oku su svi bili takvi.

„Kunem se. Sećaš se Džounsijevog venčanja? Kada sam te videla u odelu, mislim da sam se skroz zaljubila.“ Pokušavala je da se ugrize za jezik i prestane da priča ali nije uspevalo.
„Ja nikada nisam mogao ni da zamislim… Džozi, zašto mi nikad nisi rekla?“
„Pa šta da ti kažem? Ja sam za tebe bila samo dete.“
Hteo je da kaže da više nije, da je sada žena i da je želi. Još kako je želi.
„Izvini… Znaš da sam glup za te stvari.“
„Nisi glup. Samo si muškarac.“

Promenili su temu za ostatak puta. Pričali su o serijama koje će ih sačekati na TV-u u ovo doba („Prijatelji“ su prošli inače), o planovima za sutradan. Spremiće joj doručak pošto će iskoristiti jedan od slobodnih dana i imati produženi vikend. Ali i dalje je mislio o onome što mu je priznala. Da li su ta osećanja nestala ili su ostali tragovi? I kakav bi on bio muškarac ako bi to iskoristio? Svakako ne onakav kakvog ona zaslužuje. Uostalom, zar nije bio takav onaj Džoni za koga im se žalila da je ne ostavlja na miru i da je čak i napao na nekoj žurci? Morali su na kraju on i Pit da mu ozbiljno priprete. Ne, ipak nije kao Džoni. On će uvek da je štiti, makar i od samog sebe.

Izula je cipele čim su kročili u stan i hodala po parketu bosa i sa olakšanjem. Došla je do kauča i sklupčala se u mekoći jastuka. Seo je pored nje, bilo mu je jasno da i ona razmišlja o svojim priznanjima.
„Spava ti se? Da idem?“
„Ne idi… Znaš… Umem ja da se razbrbljam kad popijem. Zaboravi.“ Postiđeno je spuštala pogled i pitala se koji đavo je naterao da pije tekilu?
„Pa zar mogu? Reci mi samo koliko dugo je trajalo? Da se vratim unazad i vidim koliko sam bio neobziran. I kreten.“
„Godinama… Svakog momka sam upoređivala sa tobom, svakom je nešto falilo. A kad sam raskidala veze, vraćala sam se tebi u mislima. Mislila sam da će proći, da ću i tebi moći da budem samo prijateljica ali… Ali nije.“
„Džozi…“ Hteo je da je uhvati za ruku ali je skočila i pošla prema kuhinji.
„Žedna sam. Jesi ti možda žedan?“ Htela je sve da prebaci na drugu temu ali bezuspešno. Sustigao je odmah, uhvatio blago za ruku i okrenuo ka sebi.

„Saslušaj me, budalice.“ Govorio je nežno, podigao joj bradu da bi ga gledala u oči. „Uvek ćeš moći sve da mi kažeš, znaš to. I veruj mi da ni meni nije svejedno. Ludim od kako si došla, jebeno ludim! Ali nisam ja čovek za tebe. Zaslužuješ bolje.“
„Kako možeš to da znaš?“ Gotovo je razbesneo. „Kako možeš da znaš šta ja uopšte želim?“
„Pa šta bih ja mogao da ti pružim? Ne umem da održim vezu, ne znam ni da li sam sposoban da opet zavolim. Imam samo šeme za noć, spavam sa ženama i odem…“
„Spavaj sa mnom.“
„Molim? Ne želiš to.“
„Želim. Želim tebe.“
„Džozi, ne govori mi to.“
„Zašto?“ Ponovo se popela na prste i zagrlila ga oko vrata. Telo mu je samo krenulo ka njoj, stavio joj je ruke oko struka.
„Zato što neću moći da se kontrolišem.“
„I nemoj. Ljubi me…“

Prepustio se. Privukao je uz sebe i poljubio. Uzvraćala mu je sa istim žarom, pribijala se još jače uz njegovo telo. I bila je tako topla, tako opojna. Gurnuo je polako do zida a onda podigao svoje ruke i oslonio ih o zid visoko iznad glave kao da pokušava a se odupre, da se odvoji. Zadnja zrnca savesti su progovarala iz njega između dubokih uzdisaja.
„Stani, stani… Popili smo… Ako nisi sto posto sigurna, reci mi… Otići ću pod hladan tuš… Nikada više nećemo spominjati šta se desilo, kunem se.“
Nije mu odmah odgovorila. Jako je povukla njegovu košulju i raskopčala je iz jednog poteza. Čula je zveket dugmadi o pod. Prešla mu je dlanovima od stomaka pa do grudi. Osetila je kako teško diše, kako mu srce ludački bije. Uhvatila ga je za kragnu i privukla sebi sve dok nije naslonio svoje čelo na njeno. Prošaputala je.
„Jebi me, budalo.“

Sve druge misli su mu isparile iz glave zbog tih reči. Opet joj je spustio ruke do struka. Uhvatio čvrsto i podigao, a ona ga obuhvatila nogama. Skinula mu je već zamagljene naočare i ljubila ga onako kako je često zamišljala. Nosio je u spavaću sobu sporim ali sigurnim korakom. Osećala je njegovu ruku ispod majice, drugom je držao ispod guze. Osećala je sve veću čvrstinu ispod njegovih farmerki. I osećala kako je i sama sve vlažnija.

Stopala su joj opet bila na podu kada su stigli sasvim blizu kreveta. Podvukao je prste ispod njene majice i skinuo je preko glave – stajala je u crnom čipkanom brushalteru. Njegove naočare su takođe ostale u bordo tkanini spuštenoj na ivici kreveta oslobodivši joj obe ruke. Skinula mu je košulju. Uhvatila ga je za kurac ispod napetih farmerki, na šta je on samo zastenjao. Ljubila mu je vrat i istovremeno pokušavala da drhtavim rukama otkopča pojas. Pomogao joj je, pustio je da radi šta želi. Spuštala se poljupcima sve niže a onda se sama spustila na kolena. Povukla mu je bokserice i konačno oslobodila ukrućeni ud i uputila vragolasti pogled. Gledao je kao hipnotisan.

Uzela ga je u ruku, približila lice. Pomislila je na trenutak kako će taj kurac da primi – toliki nikad nije imala ispred sebe a ni u sebi. Prislonila je jezik i oblizala ga od korena do vrha jednim sporim pokretom. Zastala je, sve vreme ga gledajući u oči, a onda počela jezikom da kruži oko glavića. Držala mu je jaja u ruci, drugom prevlačila oko korena. Napućenim usnama se igrala sa glavićem, pa onda opet koristila jezik. Stavila ga je u usta polako i oprezno – bio je tako debeo. Nije mogla ni pola da ga uzme, imala je granice, ali trudila se.

Pročitajte i ...  Trojka sa strancem u Paraliji

Nije bila toliko iskusna, toliko mu je bilo jasno. Zakačila ga je zubima par puta, uzimala ga sa strahom… Ali nije bilo ni najmanje važno. Bila je najbolja. Druge žene bi navlačio bez milosti i čupao, nju je mazio i prolazio joj prstima kroz kosu. I toliko ga je uzbuđivala. Najslađi su anđeli dok skidaju krila.

Nije mu trebalo dugo, brzo joj je napunio usta uz glasno stenjanje. Mislio je da će da se zagrcne ili ispljune kada je čvrsto zažmurila. Ali nije, progutala je sve do poslednje kapi. I lepo ga olizala posle. Nije znao da joj je to prvi put. Nikome nije dozvoljavala da joj svrši po licu ili u ustima. Uvek se sklanjala na vreme. Njega je želela da zadovolji.

Pridigao je i strastveno poljubio. A ni to nije radio. Ne bi nikada priznao ali gadilo mu se da ljubi u usta žene nakon što mu puše. Nju jeste. Gurao joj je jezik duboko, osećao sopstveni ukus – a i miris – i bilo mu je najnormalnije na svetu. Otkopčao je crni brushalter i oslobodio joj grudi. Mamile su, tražile dodire i poljupce iako nisu bile naročito velike, sve u skladu sa njenom građom. Spustio je na krevet i pokrio svojim telom. Ponovo je osećala čvrstinu, kurac kao da mu se nije ni spuštao. Ljubio joj je vrat i istovremeno milovao grudi i prstima nadraživao čvrste bradavice. Uzdahnula je kada su se njegove usta spustila baš tu. Prvo ih je samo usnama dodirivao, onda vrhom jezika kružio oko njih i sisao obe bradavice naizmenično.

Jedna ruka mu je kliznula do farmerki, otkopčala dugme i spustila rajsferšlus. I dalje su bile suviše tesne da bi mogao da nastavi dalje. Pridigao se uhvatio ih za pojas a ona spremno izdigla guzu i dozvolila da mu ih skine brzo – prosto ih je prevrnuo i bacio na stranu. Sa crnim gaćicama je bio sporiji. Ponovo je izdigla guzu. Svlačio ih je polako niz njene noge, a onda ih skupio u šaku, prineo licu i duboko udahnuo. Bile su natopljene i mirisale tako dobro.

Milovao joj je stopala, poigrao se prstićima sa crnim lakom – idealan kontrast sa svetlom kožom. Prešao je poljupcima iz listove, kolena… Sama ih je raširila i otvorila mu put ka svom središnjem delu koji je najviše žudeo za njim. Pratio joj je pokrete i disanje. Zagrizla je donju usnu kada je poljupcima prešao na unutrašnji deo butina. Želeo je da bude sporiji, da oseti svaki delić tela, da je izludi. Ali izluđivala je ona njega. Imao je jasan pogled na ružičastu i nabubrelu pičkicu koja se presijavala od vlažnosti.

socna, zrela, picka, lizanjeZacvilela je od užitka kada je osetila jezik na usminama. Nežno je prelazio preko njih, razdvajao, kupio sokove. Istraživao je rupicu koja se sve lakše otvarala, potom se pomerao kao osetljivom klitorisu i lizao ga samim vrhom. Ubacio je jedan prst. Skliznuo je lako – bila je tako vlažna i željna. Sve više je širila noge i nudila mu se, otvarala. Ubacio je još jedan prst u njenu rupicu, sve vreme držeći jezik na klitorisu. Zastenjala je, izvijala se, počela sama karlicom da se nabija na njegove prste. Ubrzavao je, intenzivnije sisao nabubrelu trešnjicu od klitorisa… Slobodnom rukom joj je prelazio preko grudi. Preklopila mu je šaku svojima, isprepletala prste i držala tu na mestu. Disanje je postajalo sve pliće, uzdasi sve jači. Svršavala je jako, grčeći se celim telom u talasima zadovoljstva.

Sačekao je da se smiri i onda izvadio prste iz nje. Prelazio joj je poljupcima uz stomak. Setio se da je pričala da je golicljiva kada je počela da se kikoće i izmiče. Prišao je njenom licu, gledala ga je rumenih obraza i sa osmehom. Prineo je još uvek mokre prste i jagodicama prelazio preko usana koje su nakon orgazma dobile zavodljivu nijansu crvene. Uzela ih je u usta, oblizala ih vrelim jezikom i sisala, osećajući ukus svoje strasti. Trenutak kasnije su se ponovo divljački ljubili. I želeli još.

Prebacio se u niži sedeći položaj i pomogao joj da ga opkorači drhtavim nogama. Držala se za njegova ramena i gledala tu gde će im se tela najjače spojiti. Držao je kurac pri korenu i pomerao ga lagano duž njenih usmina i klitorisa, mešajući sokove koji su im nadolazili. Stao je na ulazu u njenu unutrašnjost a ona je počela da se spušta. Osetila je pritisak a onda joj se pičkica još više otvorila da ga primi. Zastala je malo kad je glavić ušao, a onda se još malo spustila. Osećala je da je širi više nego ijedan pre. Podigla se malo a onda spustila još niže, milimetar po milimetar. Zabolelo je ali ta bol je prijala, želela je da ga oseti celog. Opet se podigla, postajalo je sve lakše kako ga je vlažila svojim sokovima, pa spustila do njegove šake, uz sve glasnije stenjanje.

Pustio je da se sama nabija na njegov kurac tempom koji joj odgovara i prilagodi telo. I bila mu je tako lepa dok je to radila. Zlatna kosa koja pada niz ramena, zajapureno lice, grudi koje se pomeraju u sve boljem ritmu, uzdasi… I pičkica potpuno raširena za njega koja mu prima ud i uvlači ga u svoju vrelu unutrašnjost. Sklonio je šaku sa kurca i obema rukama je uhvatio za čvrsto dupence. Sa svakim sledećim nabijanjem joj je karlicom išao u susret. Sve se više otvarala, osećala kako je puni, sve više je stenjala… Stisnula je zube i celom težinom se spustila, kriknuvši bolno kad joj je ušao ceo i ispunio je u potpunosti.

Spustila mu se na grudi, zagolicala ga bradavicama. Ljubio joj je usne, ušne školjke, vrat… Počeo je lagano da se pomera u njoj. Bilo je tako dobro osetiti ga toliko duboko. Vadio ga je sve više i vraćao. Uzvraćala mu je kukovima. Brzo su se uskladili i uhvatili ritam a bol iščezao.

Menjali su tempo. Zaustavljala ga je dok je bio ceo u njoj, pa kružila kukovima. Onda se opet odizala a on pokretao. Hteo je da joj dohvati sise i uzima ih u usta, morala je da se izvije i osloni na uzglavlje kreveta da bi to mogao. Gurala je lice u njegovu crnu kosu i sve pliće disala. Protresao je još jedan jak orgazam za kratko vreme. Stenjao je dok se pička stezala oko njegovog kurca. Pustio je da se smiri i sklizne mu opet cela u naručje.

Uhvatio je čvrsto u zagrljaj, a onda jednim pokretom okrenuo na leđa, ne vadeći kurac iz pičkice. I počeo žestoko da jebe – jako i do kraja. Cvilela je sa svakim prodorom, grebala ga po leđima. Grizla ga je za rame i osećala slani ukus znoja. I tražila još jače, šireći noge da joj uđe što dublje.
Zabijao se svom snagom. Mokra koža im se lepila. Divlje su se ljubili preplićući jezike i stenjući kroz nos.
Osećala je da je pri kraju – sve jače se čuo, kurac mu je bio još čvršći, nabijanja još jača, svom snagom. I osećala je ponovo ono nakupljanje elektriciteta u stomaku. Još jedan prodor… Htela je da okrene glavu ali je njegova ruka na potiljku čvrsto držala. I još jedan prodor… Zagrlila ga je nogama oko kukova. Sa sledećim prodorom joj se svaki mišić zgrčio. Ciknula je kroz zube i ugrizla ga za donju usnu. Nije ga zabolelo.

Osećao je kako se utroba pulsirajući steže oko njegovog uda i gura preko ivice. Nije ni pokušao da ga izvadi. Celim telom ga je čvrsto držala u mestu. Zaječao je i počeo da izbacuje spermu duboko u njenu unutrašnjost. Osetila je toplotu u sebi a mišići su se i dalje grčili cedeći ga do zadnje kapi.

Mirovali su, samo su im se grudi podizale u ritmu dubokog i ubrzanog disanja. Lica su im bila i dalje prislonjena jedno uz drugo. Otvarali su oči polako i gledali se, smešeći se kao najsrećniji idioti na svetu. Osetila je tada metalni ukus krvi i videla da ga je ugrizla. I odmah poljubila da prođe.

Izvadio je opušteni ud iz nje (kada ga je konačno pustila) i legao na bok, a ona mu okrenula leđa i pribila se uz njegovu još uvek lepljivu kožu.

Hteo je da kaže da nije bio ni svestan koliko mu je bila potrebna. Ali reči bi bile suvišne. Samo je zagrlio jako.

Htela je da mu kaže da je shvatila da je najbezbednije mesto na svetu njegov zagrljaj. I da ga voli. Ali plašila se da će da pokvari sve. Samo je stegla njegove ruke ispod svojih.

Zaključila je da je odmah zaspao sa nosom zagnjurenim u njenu kosu. Mnogo joj se piškilo. Ustala je pažljivo i pokrila ga da se ne smrzne. Podigla je njegovu košulju sa poda i ogrnula je oko sebe. Pomislila je da je to jedan od retkih klišea iz ljubavnih filmova koji ima smisla. Potpuno je logično da želi da nosi nešto što miriše na muškarca sa kojim je upravo vodila ljubav. Ili imala seks? Ume li da razlikuje?

Sperma joj je curila niz butine dok je na prstima hodala do kupatila. Nije se brinula, nije u plodnim danima. Piškila je (uz bolnu grimasu kada joj je prvi vreli mlaz prešao preko natečenih usmina), skinula ostatke šminke i na kraju oprala zube. Smatrala je da joj je jedna od boljih navika u životu to što ne može u krevet ako to ne obavi. Vratila se potom u sobu – vazduh je mirisao na strast. Skinula je košulju i ugnezdila se naga uz njegovo toplo telo. Zagrlio je u polusnu a onda su oboje zaspali. I spavali mirno i bez noćnih mora.

Nisu znali da vreme ističe. Nisu znali da imaju još samo nekoliko meseci pre nego što se sve promeni zauvek. Bolje je ne znati, uvek je bolje ne znati.

Please complete the required fields.




gresne cica maca

Još zanimljivosti

7 min čitanja
5 min čitanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Možda ste propustili

1 min čitanja
6 min čitanja
1 min čitanja
6 min čitanja
Don`t copy text!