Ugledna dama i četiri mangupa 1deo
Gordana Kostić je namestila svoju suknju. Bila je vruća letnja nedelja; sunce je pržilo nasred neba. Nije želela da bude napolju na ovakav dan, ali joj je crkvena dužnost bila da ide od vrata do vrata i propoveda posle službe. Troja vrata su joj već bila zalupljena pred nosom. Ljudi su je činili nervoznom, a stalno odbijanje na skoro svakom uglu je bilo obeshrabrujuće. Ljilja, njena jedina crkvena prijateljica, rekla joj je da ispeče kolačiće i ponudi im kako bi ih opustila.
„Ljudi su pristupačniji ako dođeš na njihova vrata nudeći kolačiće uz duhovnu poruku“, rekla joj je Ljilja. Čovek u drugoj kući joj je istrgao kutiju kolačića iz ruku pre nego što je i otvorila usta. I nije mogla da podnese razgovor sa porodicom u četvrtoj kući bez kolačića koje bi im ponudila. Gordana nije bila sjajna u propovedanju, čak ni sa kolačićima, ispostavilo se. Zaista je želela da je Ljilja tamo da joj pomogne.
Dok se približavala sledećoj kući, Gordana se osećala veoma neumesno u svojim štiklama, a da ne pominjemo njenu finu crnu suknju i pufnastu belu bluzu. Danas je pokušala da izgleda lepo i profesionalno za kućne posete, ali vrućina ju je naterala da skine lagani sako i otkopča nekoliko dugmadi na bluzi, otkrivajući više dekoltea nego što je nameravala. Naivna, nevina Gordana nije shvatala da su joj velike blede sise praktično iskakale iz gornjeg dela i sada su izgledale još primamljivije, blistave od znoja.
Suknja je verovatno bila nekoliko brojeva manja, ali joj se sviđalo kako joj se lepila za noge. Jedva je bila dovoljna da pokrije njene crne gaćice, linije gaćica bile su vidljive uz zadnjicu. Crne potpetice koje je nosila činile su da njene oblikovane noge izgledaju još duže. Sa naočarima i dugom smeđom kosom vezanom u punđu, bila je oličenje razvratne bibliotekarke.
„Mogla bih da odustanem, ovo sranje od vrata do vrata je previše staromodno“, rekla je sebi.
Popela se stepenicama do šeste kuće. Zarđali brojevi sa strane glasili su „45“, ali je bila izbledela oznaka tamo gde je trebalo da bude „6“. „Možda sam u pogrešnom delu grada.“ CGordana je izabrala jedan od starijih krajeva blizu centra grada koji su ostali izbegavali. Bilo je neprijatno što se niko drugi nije prijavio da pođe sa njom, ali ih nije krivila. Bio je to suroviji deo grada i takvi ljudi nisu baš prihvatali svetu poruku.
Niko nije dotakao taj kraj dugo, zapravo Gordana je bila prva za godinu dana. Želela je da joj je muž religiozniji, sa njim pored sebe bi se osećala mnogo samopouzdanije. Rekao joj je da to jednostavno nije njegova stvar još na početku njihove veze i da će morati da ga prihvati takvog, što je i učinila. Ipak, makar da je tamo kao telohranitelj… Gordana je namestila naočare pre nego što je tiho pokucala na drvena vrata. Čekala je minut na odgovor, ali niko nije došao.
„Trebalo bi da odustanem“, promrmljala je. Svojim hladnim plavim očima, osmotrila je ostatak kuće. Bela boja se ljuštila sa spoljne fasade, a prozori su bili prekriveni. Zelena boja na vratima je bila izbledela i pucala je. Bašta je bila zapuštena, a stepenice koje vode do ulaznih vrata su se raspadale. Bilo je neverovatno da se uopšte popela na njih, a da nije uganula zglob. Ponovo je pokucala, glasnije.
Sunce joj je pržilo u leđa. Čelo joj je postajalo lepljivo; čak joj je i kosa bila masna. Ranije ju je skupila u punđu kako bi sprečila da postane primetno neuredna, ali sada je delovala baš tako. Njena maskara još nije počela da se razmazuje, ali se brinula da će uskoro. Gordana nije nosila mnogo šminke, ali je nosila dovoljno da bi izgledala dobro. Rumenilo da joj omekša obraze; crveni karmin da privuče pažnju na njih. Njen znoj ne bi bio dovoljan da je upropasti, ali joj ne bi ni pomogao.
Kapljica znoja se čak stvarala i između njenih guzova. Mogla je da oseti kako se kotrlja između, zaustavljajući se tačno kod rupe. Konačno je čula pokret sa druge strane vrata. „Samo trenutak“, pozvao je čovek. Sa druge strane vrata se čulo šuštanje, a zatim glasan tresak. Vrata su škripala otvorivši se na zarđalim šarkama i mladić se pojavio, umalo je nije udario vratima.
„Izvinite. Cimeri vole da skladište svoje stvari iza vrata, što ih čini gotovo nemogućim za otvaranje. Kako mogu da vam pomognem gospođo?“
Suknja joj se zgužvala na zadnjici. Ispravila je naočare i pogledala mladića. Njen pogled je počeo od njegovih kolena i isticao mu telo. Bio je bez majice i veoma zgodan. Grudi i trbušnjaci su mu izgledali izvajano, bez dlaka. Zapravo je bio samo u boksericama, primetila je na drugi pogled. Ruke i noge su mu bile nabrekle, očigledno od treninga ili teretane. Ostala je bez reči.
„Oh, jesi li ti jedna od onih Jehovinih?“ uzdahnuo je kada je ugledao pamflete ispod njene ruke.
„Pa ne, ja nisam ta“, ispravila ga je Gordana, „ovde sam da širim Božju reč na ovaj divan dan.“
Mladić je zurio u nju. Njegove plave oči bile su oštre i zastrašujuće. Gordana nije mogla da skrene pogled. „Mogu li da razgovaram sa vama na trenutak?“, rekla je gledajući u ogradu. Tiho je uzdahnuo. „Naravno, zašto ne? Probudiću svoje cimere, Petar voli propovednike. Da li biste želeli da uđete unutra? Koga ja zavaravam, uđite unutra,.“ Čovek je otvorio ulazna vrata, a Gordana je krenula za njim.
Prešli su preko nekoliko palih kutija koje su morale biti uzrok problema sa otvaranjem vrata. „Ne brinite za cipele, nema potrebe za izuvanjem“, rekao joj je, „inače, ja sam Todor.“
„Oh, nisam se čak ni predstavila! Ja sam Gordana.“ Rukovali su se i razmenili osmehe. Pratila ga je kroz slabo osvetljen hodnik do onoga što je izgledalo kao dnevna soba.
„Sedi, ja ću dovesti ostale momke“, rečeno joj je.
Nekako su uspeli da priušte ravni TV ekran postavljen uz zid, ali i očigledno ne baš lep kauč. Sela je na onaj deo koji je bio najmanje pocepan nasuprot vrata i televizora i čekala. „Ustani, imamo goste“, čula je kako govori sa sprata. „Ne, ne zanima me, samo ustani.“ Gordana je mešala pamflete u rukama. Muškarci su zvučali kao slonovi koji silaze niz stepenice. Todor je prvi ušao u sobu, sa širokim osmehom na licu. Seo je pored nje.
Za njim je išao mladić slične građe, go muškarac koji je izgledao podjednako dobro kao i druga dvojica, i visoki muškarac umotan u ćebe koji se bacio na najbliži kauč. Druga dvojica su sedela jedan pored drugog na daljem kauču. Gordana nije mogla da ne primeti kurac golog muškarca. Bio je veći od kurca njenog muža duplo! Nasmejao se kada je uhvatio njen pogled, a Gordana je skrenula pogled crveneći. Ostali momci su se nasmejali s njim.
„Momci, lepo se ponašajte! Ovo je naša gošća“, rekao je Todor. „Ona je ovde da nam priča o Bogu i tako to. Gospođo, visoki je Bojan, goli je Petar, normalan je Uroš.“ Mahnuli su joj uglas.
„Zdravo momci, ja sam Gordana iz parohije sa druge strane grada.“
„Oh, znamo ljude koji idu u tu crkvu… Pa… devojku zapravo“, prokomentarisao je Todor.
„O, stvarno, kako se zove? Verovatno je poznajem!“, rekla je Gordana uzbuđeno.
„O da, definitivno znate ko je ta devojka!“, namignuo je Bojan svojim drugovima.
Gordana ih je gledala kako razmenjuju osmehe pre nego što su ponovo usmerili pažnju na nju. Gordana je želela da pronađe odgovore i želela je da zna šta je bilo sa namigivanjem, ali pre nego što je mogla bilo šta da kaže, Uroš je progovorio. „Hej, sećam vas se! Gospođa Kostić! Vi ste Anastasijina majka! Išo sam sa njom u školu. Bile smo u istom razredu. Sećate li me se?“
Gordana je pogledala momka. Setila ga se kada je volontirala u školi. Voleo je da joj posmatra ćerku, sećala se. Anastasija se žalila, ali Gordana joj je rekla da je to zato što je zaljubljen u nju. Gordana mu je klimnula glavom: „Kako su ti roditelji ovih dana Uroše?“
On je slegnuo ramenima: „Ne razgovaram mnogo sa njima, ali pretpostavljam da su dobro. Kako je Anastasija?“
„Dobro je, upravo je završila prvu godinu fakulteta.“
„Oduvek je bila pametna.“
Gordana je klimnula glavom u znak slaganja, njena ćerka je bila bistra: „I ti si bio dobar učenik, ako se sećam.“
Uroš je odmahnuo glavom: „Ne, bio sam glup, zato danas živim sa ovim skitnicama.“
Gordana nije znala kako da odgovori, pa je ostala tiha. Još uvek je mogla da vidi Petrov meki kurac krajičkom oka. Todor je raširio ruke, a desna ruka mu je počivala odmah iznad njenih leđa, iznad sofe. „Jesi li uopšte ponudio gospođi Kostić piće, Todore?“ upitao je Petar.
„Gde su mi maniri? Idem da donesem vode, mora da si žedna nakon što si ceo dan bila napolju!“ rekao je Todor.
„Todore, ona je crkvena žena, uvek je žedna.“ Petar je namignuo svom prijatelju.
Gordana nije bila sigurna šta je to dvostruko značenje, ali je videla kako im se osmesi prelivaju po licima. Zahvalila se Todoru kada se vratio sa hladnom čašom vode. „Dakle, hoćeš li nam danas nešto reći? Ili si samo došla da se razležavamo ovde polu goli?“ promrmlja Bojan sa svog kauča.
„Oh! Naravno, prvo ću vam dati ove brošure da pratite.“ Pružila je čašu Todoru i ustala. „Dakle, da li vi momci idete u crkvu?“ upitala je pre nego što im je pružila papiriće. Odgovorili su na njeno pitanje smehom. Gordana se spotaknula na putu nazad do svog mesta. Brošure su letele u vazduh i padale oko nje. Todor je bio tu da je zgrabi dok je padala u njegovo krilo. Njena ruka ga je zgrabila za butinu. Hladna voda koju je držao prsnula je po njenoj beloj bluzi. Osetila je kako joj tečnost curi sa leđa na prednji deo.
„Izvini.“
„Ne smeta mi.“ Todor se nasmejao.
„Je li mu se digao?“ Gordana je pomislila dok je gledala ka Todorovom međunožju. Ispupčenje je bilo primetno na ivicama njegovih bokserica. Todor ju je video kako gleda i pomogao joj je da ustane. Njen čipkasti grudnjak je bio vidljiv kroz mokru majicu. Crvena, sela je pored Todora. Nadala se da nije previše očigledno da su joj bradavice dignute. Bojan ih je odmah primetio.
„Možeš to skinuti ako ti je neprijatno“, predložio je, otvoreno gledajući u Gordanine grudi.
„Biću dobro“, rekla je Gordana mladiću. „U svakom slučaju, kao što sam rekla-“
„Da budem iskren, ne vidim svrhu“, prekinuo ju je Petar. „Zašto vi idete tamo gospođo Kostić?“
„Hmm…“
„Je li to da bi se lepo obukli pred svim svojim prijateljima i da bi se osećala dobro u svojoj koži?“
„Ne, ja se ovako oblačim većinu vremena i nemam baš mnogo prijatelja u crkvi…“
„Petre, opusti se“, upozorio je Todor svog prijatelja. „Izvini, bio sam sarkastičan kada sam rekao da Petar voli propovednike.“
„Ne, ne, volim propovednike“, Petar je ustao. Seo je na naslon pored Gordane. Noge su mu bile raširene, a meki kurac samo nekoliko centimetara od Gordaninog lica. „Mislim da bi trebalo da krenem…“ Gordana je ustala. Počela je da se kreće ka vratima. „Momci… khm, hvala na… gostoprimstvu.“ rekla je pokušavajući da dođe do daha.
„Molim vas ostanite još malo, pričajte nam.“ – rekao je Todor, sada su svi momci postajali prilično tvrdi i to je bilo primetno.
„Možda drugi put… možda…“ – rekla je izašla napolje. Ubrzano je šetala do ugla i tu je stala. Držala se za zid, njena bluza mokra, grudnjak se nazirao, pička potpuno mokra toliko da je curelo niz njene noge. Želela je da se dodirne tu baš na ulici. Da gurne prste u sebe i oseti ono što nažalost retko oseća sa svojim mužem. A onda je ponovo bacila pogled ka toj neuglednoj kući. Pitala se šta momci sad rade.
Kraj 1 dela
