Psiholog i Kontrola Besa 2. Deo
10 min čitanja
Dani su mi prolazili u magli a Psiholog je sve moje misli usredsredio na sebe. Ništa drugo mi nije dolazilo do mozga osim na neverovatno iskustvo u ordinaciji. Drhtala sam svaki put kada sam razmišljala o sledećoj sesiji. Moje uzbuđenje raslo je kako se dan približavao. Ali kada sam otišla na sledeću sesiju, šta se desilo? Ništa. Ništa! Pitao me je o mom danu, mom poslu, mojoj porodici – činio se kao tipičan danu u kancelariji. Sedeo je tamo i ponašao se nevino… tako nevino, tako profesionalan.
Jesam li ja sve umislila? Nije li to bio isti čovek koji me je spustio na kolena i razvalio mi grlo svojom kurčinom? Zar nisam lizala spermu sa usana i gutala je pred njim?
Sedela sam u užasnutoj tišini dok sam se sećala kako me je ponizio.… i koliko mi se to dopalo. Bilo mi je smešno kada sam pomislila da se to može nastaviti. Bože, mrzela sam ga… i njega i sebe što ga još uvek želim.
„Preporučiću još nekoliko sesija. Znam da je trebalo ovo da bude poslednja, ali smatram da je potebno još par susreta.“
Ustala sam i krenula prema vratima. Ispružio je ruku da se rukuje sa mnom a ja sam napravila isti pokret. Međutim, umesto da mi stisne ruku, zgrabio je i čvrsto me privukao bliže. Okrenuo me je prema vratima, jednom rukom mi je kružio oko vrata, drugom rukom dole oko struka. Njegov dah je uzburkao kosu koja mi je bila na potiljku, nateravši me da se zatresem.
„Marina, Marina… mislio sam da će te naša sesija prošli put učiniti opasnijom. Pomislio sam da ćeš želeti da daš svoj doprinos. Impresioniran sam tvojom kontrolom danas, ali razočaran tvojim ćutanjem. Zbog toga ćeš, bojim se, ovog puta – patiti.“ Počinjala sam da prepoznajem opasnost u njegovom smehu. „Nećeš da radiš… ništa. Ne želim da se diraš, maštaš, gledaš porniće, bilo šta od toga dok te ponovo ne vidim. Želim da si na ivici gubitka kontrole Marina, jer samo tada mogu da ti pokažem kako da kontrolišeš sebe.“ Pustio me je i otvorio vrata.
Prošla sam kroz njih kao robot, preplavljena njegovim rečima. Na kratak trenutak, pogledala sam ga. Stajao je na vratima i posmatrao me. Jedna ruka je bila na vratima. Druga mu je već bila na međunožju… i taj zlobni osmeh mu je bio na licu. Vozila sam se kući sa svakom namerom da mu prkosim. Bila sam u takvom stanju da sam se jedva suzdržavala da ne uradim nešto u autu. Ipak sam se sabrala tokom vožnje.
Međutim, kada sam stigla kući, shvatila sam… Nisam želela da ga NE poslušam. Želela sam da mu ugodim… više nego što sam ikada želela da ugodim bilo kome. Kada sam ušla u svoju kuću, mentalno sam se obavezala da radim sve što mi je rekao za „lečenje“. Vreme između sesija je ipak bilo mučno. Ne samo da sam bila u neizvesnosti šta će se desiti, već sam sada bila veoma frustrirana. Bila sam izuzetno razdražljiva na poslu. To je navelo mog šefa da me pita da li sam prisustvovala sesijama onoliko često koliko smo dogovrili.
Psiholog i nova sesija.
Uljudno sam mu rekla da jesam i da je više nego dobrodošao da nazove psihologa ako smatra da je potrebno. Pogledao me je iskosa; očigledno mi nije verovao, ali malo je toga mogao da uradi. Kontrola koju sam trebala da pojačam sada je bila na ozbiljnom testiranju. Konačno je stigao sledeći termin. Napolju sam predstavljala normalnu sliku sebe, ali iznutra sam bila drhtava olupina. Nisam se usuđivala da razmatram šta se sprema; imati jednostrana očekivanja je najsigurniji način da se razočarate.
Po dolasku u njegovu kancelariju prošla sam uobičajeni protokol. Kada sam se smestila u čekaonicu, procenila sam svoj izgled. Bio je topao dan i nije bilo potrebno mnogo da se neko oznoji. Dolazeći pravo s posla, nosila sam laganu haljinu i srebrne sandale za udobnost profesionalnog izgleda. Postala sam toliko zadubljena u pokušaju da rešim kovrdžanje kose, da nisam čula Klik. 
Otvaranje vrata i onaj zadimljeni smeh mojih fantazija. Usmerila sam oči prema njemu i udahnula. Nosio je košulju prelepe boje, ali je već skinuo kravatu. Gornja dva dugmeta su bila otkopčana i kroz njih se prozirao glatki trougao kože, dajući primamljiv uvid u prefinjenost ispod. Takođe je zasukao rukave košulje, dozvoljavajući mi da vidim mišiće na njegovim rukama. One su počivale na njegovom struku, privlačeći moj pogled nadole. Činilo se da su njegove crne pantalone deo njega, upotpunjujući njegovu odeću, ali i definisale njegove čvrste, muževne linije.
Istoričari tvrde da je Mikelanđelov „David“ zasnovan na idealnom muškom rodu. Ako je tako, Mikelanđelo je bio u velikoj zabludi jer je primerak ispred mene bio bolji. „Zdravo Marina“, pozdravio me je, „Hoćemo li da počnemo?“ Uveo me je u svoju kancelariju. Zauzela sam svoje uobičajeno mesto na sofi dok je on seo u svoju stolici. Na njegovom stolu sam primetila njegovu kravatu. Pratio je moj pogled.
„Danas sam imao seminar na univerzitetu i bilo je prevruće pa sam je skinuo. Nadam se da ćeš mi oprostiti na neprofesionalizmu Marina.“, prokomentarisao je.
Jednostavno sam slegnula ramenima i nasmešila se. „Razumem te. I ja sam danas prilično vruela i znojava“, odgovorila sam. Sranje! Reči su mi izašle iz usta pre nego što sam shvatila moguću insinuaciju. Podigao je jednu obrvu i krenuo da se meškolji u svojoj stolici. Zlobni osmeh zauzeo je centar njegovih usta. „Vrela Marina. Znam ja da si vrela već duži period. Planirao sam ovu sesiju oko toga, zapravo. Danas ćemo se fokusirati na kontrolu kada si u konfrontaciji sa nekim ko je glavni.“ Osmeh je postao širi i moja anksioznost se pojačala.
Ustao je i krenuo prema vratima svoje kancelarije. Između vrata i njegovog stola bio je mali prostor i on je stajao tamo, gledajući između mene i vrata. Na vratima je visila debela kuka za kaput od kovanog gvožđa, ali trenutno na njoj nije bilo ničega. Na kraju me je pozvao da dođem.
„Da bismo stvorili dinamiku koja nam je potrebna za ovo Marina, moraš da se osećaš bespomoćno. Prepuštena na milost i nemilost. Ali ne mogu to demonstrirati u okruženju psiholog-klijent. Nema balansa. Dakle, moraćemo da stvorimo atmosferu koja nam je potrebna. Ne koristim ovu tehniku često, ali mislim da će uspeti. Spremna?“
Radoznala, uznemirena, i definitivno više nego malo uzbuđena, klimnula sam glavom. Oklevao je samo na trenutak, a onda je zgrabio kravatu. Pre nego što sam uspela da zabeležim šta se dešava, on mi je prislonio leđa na vrata. Ruke mi je podigao iznad moje glave. Mekana svila kravate bila je namotana oko mojih zglobova, i vezivao je čvor oko kuke iznad vrata. Mozak mi se prebacio na auto-pilota i aktivirao se instinkt bori se ili beži. Počela sam da se borim, primoravajući ga da pritisne svoje telo uz moje kako bi me držao mirno.
Vezana za vrata!
Gurnuo je koleno između mojih nogu i tvrdi mišić njegove butine protrljao je savršeno mesto, čineći me odmah mokrom. Nisam pravila buku, iako sam želela da vrisnem. Njegov napad je bio potpun; Nisam imala sposobnost da pobegnem. Konačno je završio sa vezivanjem i odstupio. „Savršeno. Sada, da bi ovo bilo efikasno, moraš da izdržiš šta god da radim bez gubitka kontrole. Bez vrištanja, bez nasilja, bez psovki… ništa.“ 
Kad je ponovo krenuo prema meni, polako je zgrabio rub moje haljine i počeo da je povlači. Svukao ju je sa mene i tek sada sam se zaista osećala ranjivo. Njegove ruke su krenule svuda po meni. Kada je konačno stigao do moje pičke, bila sam vlažnija nego ikada u životu. „Marina, dobro ti ide. Hajde da se sada malo uozbiljimo, hoćemo li?“
Počeo je trljati moj klitoris kroz tanki pamuk mojih gaćica i mislila sam da ću pregristi jezik na pola. Ritam se smenjivao, od mekanog i nežnog do grubog i žestokog. Zatvorila sam oči, izgubljena u osećaju, a on mi je snažno povukao gaćice nagore da privuče moju pažnju. Kada sam ga pogledala, gurnuo ih je u stranu, pljunuo mi na pičku i zario jezik u mene! Čula sam ga kako udiše dok je jeo moju pičkicu.
Prst je primakao mojoj guzi i počeo da ga uvlači u moj neiskusni anus. Izvijala sam se, savijala kolena, toliko se trudila da ga namamim dublje – ali, on se suzdržavao. Držao me stalno na ivici. Moja kontrola je bila potpuno pohabana. Počela sam da cvilim uprkos svim mojim naporima. Mogla sam da osetim kako sokovi mog uzbuđenja cure iz mene. Znala sam da on sve to može videti, osetiti, namirisati i progutati.
A onda se podigao. Gledao me je u oči. Njegov dah mirisao je na moju pičku. Nisam ga poljubila a htela sam. Znala sam da je on glavni. Povukao me je za kosu iznenada i kada su mi se usta otvorila od bola pljunuo je u njih. Zario mi je jezik i počeli smo se žvalaviti. Deo mene je želeo da umre, ali nisam mogla izabrati bolji način za umiranje. Nastavio je da trlja moj klit svojim glavićem dok mi je sisao jezik.
Posle čitave večnosti, iako nije moglo proći više od deset minuta, zaustavio je sve i pogledao me. Mora da sam bila lepa slika sa vezanim rukama, znojeći se i dahtajući kao ludak.
„Vrlo dobro Marina. Mislim da je sada vreme za nagradu.“ Neočekivano oslobodio mi je ruke i rekao: „Naguzi se kučko. Želim tvoju guzu!“
Psiholog i analni tretman.
Bila sam u šoku ali on nije čekao moj odgovor. Uhvaćena za kosu i ošamarena po sisama nekoliko puta, okrenuo me je i počeo da me pljeska po guzi. Bila sam već tada tako blizu… tako blizu kada je konačno zarežao: „Predaj mi se Marina. Želim da te pojebem kao niko pre mene.“ 
Telo mi se treslo od mešavine bola i senzacija i izgubila sam svaku sposobnost razmišljanja. Čak i da sam htela da se borim u tom trenutku, ne bih imala mentalno prisustvo za to. Udarci su se znatno usporili kada je krenuo da ulazi u moju devičansku rupu. Držala sam ruku na ustima dok sam primala udarce po guzi i kurac u guzu.
A onda sam jauknula kada je skoro ceo bio u mom anusu! Tada je izašao i gledao moj zjapeći čmar dok je kurcem prosirao u klizavu pičku. Okupao je kurac mojim sokovim i potom ga ponovo usmerio u moj šupak. „Uffff jebeno si uska Marina.. baš kako sam zamišljao noćima. Primi ovaj kurac i ne bori se protiv mene… protiv autoriteta.“
Zario je prste u moje bokove i počeo snažno da me tuca. Kada sam spustila prste na klit povukao me je za kosu i lupio mi šamar. „Nemoj da sam te video da si opet pokušala tako nešto!“ Mrzela sam ga! Gorela sam, pička mi je pulsirala i tako je tražila dodir ali nisam smela. Njegova debela batina je širila moj anus sve više i više. Bio je grub, žestok, išao je dduboko najdublje.
„Sada dok ti svršavam u usta… dajem ti priliku da se dodirneš… samo tada! Jasno!?“
„D-D— DA!!“ jedva sam uspela da kažem. 
Izašao je iz mene, okrenuo me i spustio na kolena. Raskrečena odmah sam krenula da se trljam a njegov kurac mi je odmah završio u grlu. Jebao me je u usta grublje nego prošli put ali već sam bila dobro istrenirana oralna drolja. Sa njegovim orgazmom usledio je i moj! Punio mi je grlo tolikom količinom sperme da nisam sve uspela progutati. Delovalo je kao da nije svršio nedeljama. Bilo je preukusno i osetila sam vrtoglavicu dok sam gutala i oporavljala se od sopstvenog orgazma.
Završio je i vratio mi je haljinu koja je bila mokra i pocepana na par mesta.Ostali smo u kancelariji nekoliko minuta dok nisam bila sigurna da mogu hodati bez pomoći. Na kraju sam ustala i krenula da odlazim. Zaustavio me je pre nego što sam otvorila vrata. „Naše sesije su završene. Tvoja bes je pod kontrolom. Ali to ne znači da su ti moja vrata zatvorena. Imaš moj broj Marina. Doviđenja.“
KRAJ!
