Ona Neće, ali Njena Mama Hoće 1. Deo
6 min čitanja
Veronika Milutinov osetila je poznati pritisak na bešiku čim se probudila. Okrenula je glavu i videla da budilnik na noćnom ormariću pokazuje 00:47, i lagano se otkotrljala iz kreveta da ne probudi muža. U tišini bosih nogu na tepihu krenula je u mraku do kupatila. Svoj posao je obavljala pri prigušenom svetlu, i dok je izlazila kroz vrata kupatila, nalet radoznalosti je privukao njenu pažnju.
Po treperenju na zidovima videla je da je televizor uključen u porodičnoj sobi, a po zvuku povremenog kikota i pomeranja na kauču, Veronika je pretpostavila da njena ćerka Anamarija nije sama. Veronika je razmišljala o svojim mogućnostima. Sa jedne strane, verovala je svojoj ćerki, znala je da može da se osloni na Anamariju da se ponaša kako dolikuje, takođe smatrala je da je njen dečko Lazar pristojan tip i znala je kakva bi sramota nastala ako bi bila uhvaćena kako špijunira svoju ćerku.
Sa druge strane, rezonovala je u sebi, zaista bi trebalo da sazna šta njena ćerka smera. Umirala je od želje da sazna. Pažljivo i polako je išla korak po korak do dnevne sobe. Kada je Veronika konačno ugledala svoju ćerku i njenog dečka, bilo je sasvim jasno da njih dvoje uopšte nisu čuli njene korake i komešanje.
Gledali su ka ekranu televizora i humorističku emisiju, a Veronika je njuškala iza ugla, i mogla je da vidi Lazarova ispružena i raširena stopala i gornji deo tela od oboje. . Veronika je upijala svaki detalj. Anamarijina majica je bila povučena u stranu, tako da je jedna od njenih grudi bila na otvorenom, dok ju je Lazarova ruka milovala i trljala.
Anamarija je bila delimično okrenuta prema Lazaru, a po načinu na koji se lagano savijala i radila rukom u ponavljajućim pokretima dok se Lazar zavalio nazad na kauč, Veronika je shvatila da je skoro neizbežno da njena ćerka drka svome dečku. Anamarija se ugrizla za usnu i činilo se da je usredsređena na svoj posao, znoj joj je curio na čelu, dok je Lazarova glava bila zabačena unazad, a iz njegovih usta su izlazili mali tihi jauci. 
Veronikino srce je sada kucalo tako brzo da joj se činilo da joj je u grlu i da će iskočiti iz njenih usta. Osetila je kako joj bradavice postaju tvrde dok su se gurale o delikatan materijal njene spavaćice. Ali nije mogla da se povuče, stajala je skrivena iza zida i se nagnula tako da je mogla da ih posmatra.
Svoju ćerku u ovakvom izdanju nikada nije videla. One su bile nešto drugačije što se tiče majki i ćerki – majka tamnokosa i krupnija, ćerka svetle smeđe skoro plave kose, delikatnije građe; ali u drugim aspektima bile su iste – velikodušnih proporcija u bokovima i grudima, slične pune napućene usne i, rekli su im mnogi, sličan pogled u njihovim očima.
Majka je posmatrala kako Lazarova ruka ide od grudi njene kći do potiljka, trljajući je, a zatim se spuštao, trljajući joj leđa, i dalje dole do mesta gde majka više nije mogla da vidi. Anamarija se malo osmehnula i zadrhtala: „Hej, šta to radiš?“
Lazar ju je pogledao u oči: „Mmm, volim ove rastegljive helanke, tako lak pristup… ufff…“
Anamarija je pomerila kukove kao da pokušava da pobegne, „Hej, smiri se, znaš kako se osećam kad me tamo…“
„Znam, samo sam hteo malo da…“ Lazar je zvučao iznervirano, „Mislim, jebote, imaš tako dobru guzu, gledam je svaki dan i…“
„Lazare pričali smo o tome!“ Anamarija je slobodnom rukom odbila Lazarevu ruku. Nastavila je, mirno, „Mislim, u čemu je problem, idem do kraja sa tobom, zar ne? Daj da ti sada izdrkam a kada nam se pruži prilika, možemo ponovo da idemo do kraja. Samo… kloni se moje guze, okej? Hajde dušo, zar ti ga ne drkam dobro?“ Njena ruka je nastavila pokrete.
Par na kauču je ponovo bio tih. Anamarija je podigla dlan, pljunula na njega i spustila ga ispod nivoa očiju svoje majke. Posle nekoliko trenutaka, Lazar je upitao: „Dakle, kada sledeći put idemo do kraja, i dalje nema anal?“
Zagledala se pravo u njegove oči i odlučno odmahnula glavom: „Ne.“
Lazar se na trenutak naslonio na kauč, a zatim se brzo nagnuo napred. „Znaš šta, jebeš ovo sranje. Jebi se i ti. Mogu sam da ga izdrkam kod kuće na neke porniće.“ Ustao je, u tom trenutku Veronika se sagnula u senku, nadajući se da je skrivena od očiju dok je zakopčavao pantalone i izjurio. Čula je njegove poslednje reči: „Jebote samo znaš da zadirkuješ, a ne daš mi! Gotovo je.“
Čučeći u senci, Veronika je čula kako su ulazna vrata zalupila. Mali jecaji iz dnevne sobe pretvorili su se u čujni plač. Veronika, ne znajući šta da radi, odjurila je u svoju spavaću sobu što je brže mogla, i navukla pokrivače preko glave, gde su joj se u mislima iznova i iznova vrteli prizori i zvuci kojima je bila svedok te noći.
NEKOLIKO DANA KASNIJE
Lazar je pušio cigaretu ispred svoje škole kada mu je zazvonio mobilni telefon. Na ekranu je video Anamarijin broj telefona. Prve reči koje su izašle iz njegovih usta bile su direktne: „Slušaj, zaboravi, rekao sam ti da smo završili, nije me briga ako plačeš“.
„Khm. Lazare, nije Anamarija“, rekao je neočekivani glas na telefonu. „Njena majka je. Veronika… Gospođa Milutinov. Mogu li da popričamo sa tobom?“
Lazar je bio malo iznenađen i zbunjen, i poprimio je mirniji ton kada je rekao: „Izvinjavam se, nisam znao da ste vi… da naravno, recite.“
„Slušaj Lazare, znam da si raskinuo sa Anamarijom, ali mislim da ne znaš koliko je uznemirena zbog toga. Stalno plače, neće da jede, samo se zaključava u svoju sobu… .Nikada nisam videla svoju ćerku ovakvu.“
„Vidite gospođo Milutinov, znam da je teško, ali sam siguran da će ona to preboleti. Biću iskren, nećete me naterati da joj se vratim, čak i ako je tužna. Odlučio sam se.“ Lazar je čuo Veroniku kako duboko udiše preko telefona, pre nego je izustial – „Razmišljala sam Lazare“, rekla je, „razmišljala sam Lazare i želim da pažljivo saslušaš šta ću da kažem, u redu? Znam da imaš određene… potrebe i da ti Ana ne dozvoljava da eksperimentišeš na način na koji bi možda želeo. Dakle, ako bi se odlučio da se vratiš njoj, mislim da bih ja mogla… mogla bih da radim te stvari za tebe… stvari koje ona nije htela.“
Lazar je ćutao. Uostalom, šta je mogao da kaže? Majka njegove bivše devojke mu je nudila seksualne usluge kako bi ostao sa njom? To nije rečenica koja deluje normalno, prirodno, ili realno. Ali on je upravo to čuo iz njenih usta.
„Da li razumeš šta nudim Lazare? Zakrpi ovo i budi dobar dečko za Anamariju, a ja ću ti dati to što želiš. Spremna sam da učinim sve kako bi moja ćerka bila srećna. Ne mogu da je gledam ovako tužnu.“
On i dalje nije govorio. Ćutao je, razne misli su prolazile njegovom glavom, kako onom gornjom tako i donjom… a sve vreme je bila tišina. Međutim, Veronika ju je prekinula direktnim zaključkom – „Znam da želiš analni seks.“
„Da li vam je to Anamarija rekla?“
„Khm… Mislim da ona nije dovoljno otvorena da bi tako razgovarala sa svojom majkom.“ Lazar je čuo kako se malo kikoće. „Ali mogu da shvatim ove stvari. Ne grešim, zar ne?“
„Ne.“
„Pa? Šta misliš? Anamarija ide kod babe i dede sa tatom i svima ostalima. Biću sam kod kuće ovog vikenda.“
Reči su sišle sa Lazarovih usana pre nego što je uopšte i malo porazmislio. „Dogovoreno!“
KRAJ 1. Dela
