Koleginice iz vukojebine
8 min čitanja
Kompanija je nedavno zaposlila Miroslava kao tehničara za desktop podršku. Njegov posao je bio da pomogne osoblju u rešavanju problema sa računarom, od problema sa internetom do hardvera i aparature za štampanje. Bio je dve nedelje tamo kada je primio telefonski poziv iz njihove udaljene kancelarije.
„Miroslave, kako je?“
„Evo radi se Bobo, šta ima?“ – bio je to njegov prijatelj koji ga je i preporučio za to radno mesto.
„Menadžerka Đina je upravo zvala.“
„Đina?“
„Da, ona je iz naše kancelarije u jednom selu kod Kruševca. Internet mreža je ponovo pukla. Stalno imaju problema sa tim.“
„Pa dobro, idi tamo i pozovi me kada stigneš pa ćemo rešiti.“
„Ne mogu ja da idem. Imam neke svoje obaveze sa klincima. Tako da ćeš ti lično morati da ideš.“
„Ja? Zar to nije van protokola?“
„Imaš njenu dozvolu, sve je ona prijavila, plaćeno ti je i putni troškovi i sve.“
„U redu, ako je tako onda ću odraditi. Gde se to tačno nalazi?“
„Neću da te lažem, u pitanju je teška vukojebina. Nadam se da imaš navigaciju, šaljem ti ja adresu.“
Miroslav je pogledao na sat, bilo je već 15 časova, i to petak ni manje ni više. „Nemam planove za večeras tako da odradiću.“
„Hvala brate. Javi se kad stigneš, ili ako se negde tamo zagubiš.“ – nasmejao se Bobo.
Miroslav je zgrabio svoj ranac, uzeo svu potrebnu opremu i krenuo. Seo je u auto, uključio navigaciju i krenuo. Vožnja je bila duga, ali je Miroslavu dala priliku da upozna taj deo zemlje jer nije imao priliku da ranije. Beležio je neka mesta poput restorana koja je želeo da poseti kasnije.
Dve debeljuškaste Koleginice.
Kada je počeo da se udaljava od grada u ruralni deo, bilo je veoma haotično. Loši uski putevi, bez jasnih znakova pokraj puta… ali konačno je nekako stigao na lokaciju i ugledao slatku dvospratnu poslovnu zgradu u sred ničega. Kada je prišao vratima shvatio je da su zaključana. Pokucao je na vrata i jedna gospođa ih je otvorila.
„Kako vam mogu pomoći?“
Miroslav je na trenutak razmislio, a zatim se setio ko je zvao: „Ja sam Miroslav iz IT odeljenja. Menadžerka Đina je zvala zbog gubitka internet veze.“
„A vi ste… da, najavila vas je… uđite. Obavestiću je da ste stigli.“
„Hvala.“
Dok je dama odlazila, primetio je da je prilično velika, ali je bila sjajno obdarena sa velikim sisama i dupetom. „Khm“, pomisli Miroslav, bila je njegov tip žene. On je još od srednje škole zavoleo debeljuce. Iz iskustva je znao da imaju veći seksualni apetit i da su smelije od sitnijih devojaka. 
Dok je lutao mislima, pred njim se pojavila menadžerka. „Zdravo, moje ime je Đina, a ovo je Marija, koju ste već upoznali. Ja sam šef kancelarije. Nismo se ranije sreli, zar ne?“
Miroslav je odvojio trenutak pre nego što je odgovorio jer je Đina bila isto tako obilna, ako ne i više od Marije. Povrh toga, nosila je nisku košuljicu koja je omogućila pun pogled na njen predivan, masivan dekolte.
„Ne, ja sam deo ove firme tek par nedelja.“
„Aha, shvatam. Da pogodim, Bobo je imao nekih obaveza sa decom?“
Miroslav je bio zatečen. „Kako je znala?“ pomislio je.
„Ne brini Miroslave, to je samo njegov izgovor da novopečeni zaposleni osete ovu seosku idilu koju on od milja naziva – vukojebinom, ne zameri na rečniku. Elem, dozvoli mi da ti pokažem gde se nalazi problem.“
Đina je lutala po kancelariji, ali on bio je hipnotisan njenim dupetom dok je hodala. Bilo je to punačko, okruglo i primamljivo dupe. Konačno su stigli do kancelarije u kojoj se nalazila oprema i Đina je izjavila: „E, evo nas.
„Hvala“, Miroslav je ispustio ranac, izvukao laptop i upalio ga.
Sve je trajalo veoma kratko jer je problem bio mali i rutinski je popravljen. Čim ga je obavio odlučio je da isproba wifi mrežu i pozvao je Bobu. „Dobar posao Miroslave. Ajde sad, pravo kući, petak je. Ne upadaj u nevolje tamo sa seljanima i vidimo se u ponedeljak.“
„Ne brini ti za mene“, prekinuo je vezu počeo da se pakuje.
Ponuda koja se ne odbija.
Dok se pakovao, Đina je došla da ga proveri. „Vidim da ste rešili problem u rekordnom roku. Bobi obično treba sat vremena, i to ako imamo sreće.“
„Ovo je bila kratka greškica na vezama koja se brzo rešava.“
„Pa, pošto si već gotov Miroslave, da li bi hteo nešto da popiješ?“
„Hvala, mogao bih nešto popiti, ipak je petak.“ Brzo je završio sa pakovanjem i pratio Đinu do njene kancelarije gde je imala svežu limunadu sa mnogo leda.
Brzo joj se zahvalio i spremao se da krene kada je Đina upitala: „Dakle, vraćaš se u kancelariju?“
„Ne. Kasno je, idem pravo kući.“
„Da, vreme baš brzo leti… ali, da li bi mogao da mi pomogneš oko još jedne sitnice? Moram da premestim neke stvari u moj auto a ja iako sam velika, što se da videti, ipak nisam dovoljno snažna.“
Miroslav je odgovorio: „Naravno, nema problema.“
„Hvala.“
Dok su se kretali u jednu udaljeniju kancelariju na prvom spratu, Miroslav je pozdravio još nekoliko žena, ukupno njih 4, ne uključujući Đinu i Mariju, i sve su imale približno istu građu. „Ja sam u raju, ali moram da ostanem pribran.“ – pomislio je Miroslav. Pre nego što su ušli u kancelariju, Đina je zamolila Mariju da pomogne koleginicama oko nekih sitnica.
„Naravno“, odgovorila je Marija i počela da razgovara sa jednom od žena. U međuvremenu, Miroslav je pratio Đinu u kancelariju. Nakon par minuta Marija je ušla i zatvorila vrata. Đina je zatim pogledala Miroslava sa stidljivim osmehom.
„Miroslave, biću iskrena sa tobom. Tvoje ponašanje nije primereno.“
Miroslav se zagrcnuo: „M-molim?“
„Nemoj da se moliš, nisi u crkvi. Tvoje gledanje…“
„Buljenje…“ – dodala je Marija.
„Buljenje, je neprimereno i neprofesionalno.“
„Ali ja… zaista nisam… možda ako sam… ja sam…“ – mucao je.
„ALI, odradio si sjajan posao. Brz si, očigledno pametan, razumeš se u svoj posao, a efikasnost je najvažnija jer …
„Vreme je novac.“ – Marija je nastavila Đininu misao.
„Tako je. Zato smo odlučile Marija i ja da te ‘nagradimo’ za tvoj dobar rad. Osim naravno ako želiš da te prijavimo šefovima… a ti znaš kakvi su šefovi.“
„Vrlo osetljivi na takvo ponašanje poput tvog Miroslave.“ 
Miroslav je bio zbunjen par minuta, sve dok mu Đina nije prišla i poljubila ga, istovremeno ga milujući po obrazu. Marija je došla iza njega i počela da mu pomaže da skine košulju i pantalone. Miroslav je počeo da razmišlja: „Da li se ovo zaista dešava? Da li sanjam? Ako je san – nadam se da se neću probuditi.“ i počeo je da uzvraća poljubac Đini i gnječi njene ogromne grudi kroz satensku košulju.
Kada joj je skinuo grudnjak njene grudi su bile ogromne i jednu mu je gurnula u usta, a drugu u ruku. Marija se spustila na kolena i počela sisati njegov uspravni kurac. Između jauka ekstaze, Đina je rekla Mariji: „Nemoj ponovo da žuriš Maki, želim dugo da se igram sa njim.“
Marija se nasmešila: „Ne mogu da ti obećam, njegov kurac je tako primamljiv“, i nastavila je ono što je radila – sisala i lizala njegovu debelu kitu.
Vatrene Koleginice su bile nezasite.
Miroslav je u međuvremenu počeo da pomaže Đini da skine suknju i donji veš. Đina je ustala nakon što su svi bili goli i spomenula: „Hajdemo do kauča, malo je udobnije.“
„Glava ili pismo?“ – upita Đina.
„Pismo.“
Miroslav je bio u blaženstvu iako nije imao pojma šta se dešava. Đina je bacila novčić i bila je glava. „Tooo.“ Uz uzvik sreće, Đina se popela i opkolila njegovu glavu, i sa svojom picom na njegovom licu, rekla je – „Reci aaaaaa.“ Već je bila vlažna i počela je da kaplje kada je zalepila pičku na njegovo lice.
U međuvremenu, Marija se popela u njegovo krilo i sela mu na kurac. Bila je mokra i veoma lako ga je primila i počela da ga jaše. Miroslav je lizao Đinine ljubavne sokove i klitoris dok ga je Marija snažno jahala i stenjala.
„Uhhhhh, Miroslave, jezik ti je tako dobar. Vidi se da imaš iskustva.“
U istom trenutku obe debeljuce su počele da svršavaju – jedna na njegovo lice a drug na kurac. Miroslav nije mogao ništa drugo osim da guta sokove i da jeca. Tada su ustale sa njega da bi mogao malo da diše. Dopuzale su tada i počele da zajedničkim snagama da ližu i sisaju njegov napaljeni kurac.
„Želim i tebe da jebem Đina.“ – rekao je i podigao se. 
Obe su se nasmejale i premestile. Marija se smestila uz uzglavlje dok se Đina smestila na leđa i raširila noge. Miroslav se pomerio i zaronio u Đinu, primetivši da je tesnija od svoje koleginice. Miroslav se kretao brzo, baš kao što je menadžerka i tražila: „Nemoj da staješ, jebi me jako, jače Mišo jačeee…“
Miroslav je zgrabio njene kukove i počeo da se nabija što je jače mogao sve dok nije posrnuo i rekao: „Svršiću dušo.“
Sa tim je Đina ustala a Marija joj se pridružila i počela sisati njegov kurac naizmjenično sa Đinom dovodeći ga do tačke bez povratka. „To je to, svrši Miše, hajde, svrši na naše sise.“
Miroslav je konačno dostigao orgazam i spermom okupao sise obe dame. Napaljene koleginice su koristile prste i lizale spermu sa svojih grudi. Đina ga je pogledala i rekla: „Možda bi trebalo baš tebe da tražim sledeći put kada budemo imali problem.“
Miroslav se nasmešio i rekao: „Pobrinuću se da budem dostupan.“
KRAJ!
