Kada se pogledi sretnu 2/2
Kako je vreme teklo tako su se pogledi sve više sretali. U početku na kratko, na sukundu, stidljivo. Ipak, zajedno sa spuštanjem sunca, tako su se i oni sve više ohrabrivali. Dodiri su postali učestaliji, smeh redovna stvar, čak su i zaplesali uz nekoliko modernih pesama. Ali kako je padao mrak tako su se mnogi ljudi razilazili. Ostali su imali kampere, drugi su planirali da se istegnu u svojim automobilima, a treći su se krili po šatorima i u vrećama za spavanje.
Jovan je izvukao dušek na naduvavanje i za nekoliko minuta, dušek je bio potpuno naduvan, a Brankica mu je pomogla da ga postavi u prikolicu kamioneta. Zaključali su sve ostalo u vozilu i zajedno prošetali do javnih pokretnih toaleta u blizini. Iako je i dalje bilo dosta ljudi i logorskih vatri okolo, mrak je ipak bio nadmoćan. Jovan je osetio kako Brankica stavlja ruku u njegovu da je drži dok šetaju.
Šetnja do tamo i nazad bila je tiha, oboje izgubljeni u svojim mislima. Razmotali su vreće za spavanje i smestili se, legli na leđa i gledali u zvezde koje su jarko svetlucale na noćnom nebu. Mesec je bio bledi puterasti polumesec malo desno od njih. Sa leve strane, cvrčci su cvrkutali u žbunju. Kako su se ljudi oko njih smirivali, noćne ptice su počele da dozivaju jedna drugu, njihovi oštri slatki krici probijali su tamu.
Brankica se okrenula na bok da pogleda ka Jovanu. „Izvini ako sam bila smetnja Jovane. Znam da si imao druge planove sa društvom. Oni su sada ko zna gde sa onim devojkama a ti si ostao ovde sa mnom“, rekla je tiho.
„Ne lupaj, nisi ti nikakva smetnja“, odgovorio je isto tako tiho, pomerajući se tako da i on bude okrenut ka njoj. „Ja sam bio taj koji je tebe pozvao da ideš sa nama.“
„Ha… sladak si, iako oboje znamo da te je mama nagovorila na to.“
„Hej, ne kajem se. Ti si… super. Drago mi je da se družimo, da provodimo vreme zajedno. Ponekada imam osećaj da se ni ne poznajemo dovoljno.“
Kako su im se oči privikavale, mogli su da razaznaju jedno drugom crte lica. „To je jako lepo čuti. Ali slušaj, obećavam da ako sretneš sutra neku slatku devojku, nećeš me ni videti, imaš svu slobodu“, šapnula je.
„Ono što ja sutra planiram jeste da te malo provozam kroz šumu i da zajedno uživamo. Okej?“ Da bi naglasio svoju poentu, pružio je ruku ka Brankicinom licu. Hteo je da je uštine za obraz, kao malo dete, ali je umesto toga završio polako prelazeći punim dlanom preko njenog obraza. Njihovi pogledi su se sreli u mraku dok su mu prsti polako klizili preko njenih usana koje su se intinktivno nežno razmakle i otvorile. 
„Tako si lepa Brankice.“ – priznao je pod velom noći.
Brankica je ispustila najtiši uzdah koji je mogla. Sledećeg trenutka, bili su u zagrljaju, usne su se sklopile, jezici su se isprepletali, tiho su stenjali jedno drugom u usta. Poljubac je izgledao kao da traje večno, ali u stvarnosti je prošlo manje od minuta pre nego što su se oboje povukli, bez daha i zaprepašćeni.
„U jebote.. khm, izvini ja… ja ne znam šta radim..“, šapnuo je grubo, „ne znam šta se desilo…“ Jovanov glas je utihnuo kad je Brankica podigla prst i pritisnula ga na njegova usta.
„Psssst, u redu je. Znam da nisi planirao da se to desi. Nisam ni ja.“ Svesno je oblizala usne i hrabro se usudila da nastavi. „Ali pošto se desilo, moram reći da je to bio jedan od najlepših poljubaca koje sam ikada osetila na sebi.“
Nalet ponosa prostrujao je kroz Jovana. Jedan od najboljih poljubaca koje je ikada osetila? Jovan se podigao na lakat, pokušavajući da razbistri misli, ali činilo se da je, šta god da se desi, već doneo odluku. Okrećući se da pogleda Brankicu, video ju je u potpuno novom svetlu. Njeno lice je bilo u senci, ali je izgledala tako lepo u tom trenutku, ležeći i gledajući ga, punih i primamljivih usta, očiju punih probuđene strasti. Bestidno, spustio je pogled. Njene grudi su se nadimale od ubrzanog disanja.
„Brankice…“, promrmljao je: „Ja…“ Baš tada, čuli su se tupi koraci, približavajući se iza njih. Tihi glasovi su se provlačili noćnim vazduhom. Jovan je ćutke posmatrao kako nekoliko ljudi prolazi, bilo u kasnoj noćnoj šetnji ili, verovatnije, krećući se ka toaletu. Kako su glasovi zamrli, Jovan se okrenuo ponovo ka Brankici, nagnuo glavu i ponovo je poljubio.
Seksualna želja ga je prožela poput električnog naboja. Njegov penis je oživeo što je njegova polusestra osetila kada se nagnuo nad njom. Jovanove ruke su bile svuda ali su jurile ka jasnom cilju – njenim divnim grudima. Ona nije nosila grudnjak… Kada je zastenjala u njegova usta malo je falilo da izgubi kontrolu i svrši u gaće.
Odvojili su se i oboje su ležali zadihani, gledajući se, ne znajući šta dalje da rade. „Hoćeš li da prestanem? Samo reci i ja …“
Brankicine oči su bile široko otvorene, zenice proširene. „Ne“, prošaputala je, „ne želim da jebeno staneš.“
Jovan se zakikotao usled iznenadne psovke. „Moja seka priča prljavo.“
„Budalo jedna…“ – zacrvenela se, snažnije mu pritisnula dlanove u sopstvene sise i ožvalila ga.
Dok je ona držala njegovu ruku na svojoj sisi, on je uhvatio njenu i povukao je do svog međunožja. „Oseti koliko te želim.“ Zatim je prigušio jauk jer je Brankica ušla u njegov labav šorts i grubo za zgrabila za kurac. Njeni prsti su ga nadrkavali u mraku, a zatim je, uz tiho zujanje, spustila njegov šorts, izvlačeći mu penis napolje. Jovan je zatvorio oči i stisnuo zube. Osećala se tako jebeno dobro!
„Oseti koliko ja tebe želim“ – rekla je tiho, unela ruku u gaćice, izvukla je i predala mu svoje natopljene prste koje je odmah posisao snažno i pohotno. „Želim da tucam svog brata…“
Na tu reč Jovan umalo nije došiveo fras! „Uhhhh, to je tako prljavo Brankice.“ 
Sada je bio njegov red da se petlja sa njenim šorcom, gotovo nasilno ga cepajući i spuštajući ga. Posegnuo je za njenim gaćicama, sklonio ih i prešao prstima preko njenih glatko obrijanih usana, želeći da može jasnije da vidi u mraku. Imak, njegovo čulo dodira i mirisa davali su mu sve potrebne podatke.
Brankica je raširila svoje vitke noge, otvoreno ga pozivajući da uradi šta god želi. Jovana nije trebalo dvaput pitati. Veoma brzo se spustio među njene noge. Prvo je poljubio jednu unutrašnju butinu, a zatim i drugu, udišući miris njene vrele mlade pičke. Prstima je prelazio duž njenog proreza, otkrivajući da je klizav i vruć od napaljenosti i sokova.
Podigao je pogled i video Brankicu kako pokriva usta zgužvanom majicom, da bi prigušila svoje stenjanje. Držeći pogled na njenom licu, isplazio je jezik i lizao od dna njene pičke do klitorisa, ispuštajući tihi jauk. Brankica je imala savršen ukus, a način na koji su se njeni mali kukovi izvijali uz njegovo lice izluđivao ga je.
„Hoćeš da ti brat pojede pičku?“ promrmljao je u njenom stilu.
„Pojedi me, molim te!“ Brankica je dahtala i izvijala se uz njega, a Jovan ju je zgrabio za butine i počeo ozbiljno da je liže, da je opipava i prstima i usnama i jezikom. Njegova prelepa i seksi polusestra bila je raširena pred njim, potpuno gola, mokra i voljna a on je kušao svaki njen intimni delić. Ovo je daleko prevazilazilo svaku moguću avanturu sa nekom slučajnom pičkom.
Brankicina pica je postajala sve vrelija, sve otvorenija i spremnija. Tihi glasovi su dopirali iz mraka. Ljudi su prolazili scega par metara od njih. Možda su to bili isti ljudi koje su ranije čuli, kako hodaju u suprotnom smeru. Brankica je uplela ruke u njegovu kosu, čvrsto mu stežući glavu. Jovan je pronašao njen mali čvor jezikom i stisnuo usne oko njega, polako ga usisavajući. Brankica je pokušavala da mu odgurne lice, ali Jovan se nije pomerao.
Njene butine su se stegle oko njegove glave dok je ispuštala škripu zatvorenih usana. Njeni kukovi su se podigli uz njegovo lice i on je gurnuo prst u njenu pičku. Tada je osetila kako prelazi ivicu i ponovo je zgrabila Jovanovu glavu, ali ovaj put da je čvrsto pritisne uz svoju pičku, trljajući je o njegovo lice. Šaputala je psovke i vulgarnosti dok mu je svršavala na facu. Grčevi su je prožimali, a vrtlozi svetlosti igrali su se preko njenih zatvorenih kapaka.
Trebalo joj je nekoliko minuta da se povrati, ali kada je otvorila oči, Jovan je bio na njoj, odmarajući se na laktovima, telo čvrsto priljubljeno uz njeno. Glava njegovog kurca širila je njene usne, rastezala njen ulazak. „Seko“, promrmljao je uz njene usne, „predivna si.“, i sa tim je duboko gurnuo kurac u nju, hvatajući njen nazubljeni krik ustima jer usnama prekrio njene.
Njegov jezik je imitirao pokrete njegovog kurca koji je prodirao u njenu pičku, pumpajući duboko i snažno. „Jebi me Jovane, jebi me brate!“ Njihovi poljupci su prigušili veći deo stenjanja i plača, ali zvuci dva tela koja su se sudarala jedno o drugo, škripa naduvanog dušeka koji se pomerao napred-nazad po kamionetu, sve se širilo po otvorenom prostoru, emitujući svima koji su želeli da slušaju da se dvoje ljudi jebu pod vedrim nebom. 
Bila je uska ali toliko klizava da je stvarala savršenu podlogu za njegov penetrirajući kurac. Grabio ju je za sisu tako snažno da je bol bila očigledna. Ostaće masnice ali nije je bilo briga, želela gaje takvog – surovog i potpuno prepuštenog. I dobila ga je. Novi orgazam protresao je njeno telo, prskajući nektarom bogova njegov nabrekli kurac.
„Da, da… u mene, u mene… ne vadi ga, molim te.“ Nikada nikome nije rekla tako jednu intimnu, perverznu stvar. Ali te noći gde su se pogledi sreli – želela je da njen ljubavnik, njen polubrat ispuni njenu pičku svojim vrelim semenom.
Gledali su se. Oči u oči. Jovan je svršio. Jovan je eksplodirao, izbacujući vrele strujne mlazove sperme duboko u Brankicinu vaginu. Sa poslednjom kapljicom sperme, celo mu je telo klonulo i srušio se na svoju polusestru. Oboje su bili znojavi, zadihani i drhtali su. Iz kampera parkiranog u blizini čuli su zvukovu: „Mislim da su završili.“ „Zar nisu rekli da su brat i sestra?“
Ali Jovan i Brankica se nisu obazirali. Bili su srećni, zadovoljni, ispunjeni emocijama koje su se jedino mogle opisati kao – ljubav.
Kraj.
