Gruba, Bolna Motivacija
8 min čitanja
Dunjai je bilo potrebno ohrabrenje da ispuni svoj cilj i bude nagrađena…
„Dakle, šta je odgovor? Šta je rešenje?“ raspituje se njen muž Boris, uspevajući da stekne utisak o nekome kome na ovaj ili onaj način nije stalo.
„Prema vagi ovom u kupatilu, 65 kilograma“, odgovara Dunja ljutito.
„Skoro isto kao kada si počela, možda dve kile razlike. Šta je cilj?“
„Oko 57-58… 60 maks“, Dunja definitivno zvuči kao da joj je pun kurac svega.
„Vidi, ti se ozbiljno držiš ove smešne dijete kod kuće, tako da mogu samo da pretpostavim da se nazadovanje dešava kada jedeš negde drugde“, kaže Boris razumno.
„Teško je kontrolisati šta je u hrani kada jedeš negde napolju ili kod prijatelja“, predlaže Dunja kao izgovor. Zvuči slabo, čak i njoj.
„Istina – zato samo jedi manje – u svakom slučaju smatram da je tvoja sklonost ka slatkoj kafi i pravljenju kolača pravi krivac“, mudro uzvraća Boris.
Dunja se namršti, hoće li se celo veče ponašati kao da joj je tata? „Nije fer“, duri se, „ja ne pijem, ne pušim… devojka se mora malo zabaviti negde.“
„Što se mene tiče slobodno… gledaj, kao što sam rekao od samog početka, mislim da izgledaš predivno bez obzira na težinu, ali nemoj biti mrzovoljna kada ovaj nepotrebni plan i režim ishrane ne uspe.“ Boris je direktan momak, tako da Dunja zna da je ovaj neprisiljeni kompliment iskren; ona se u sebi smeje, malo muških komplimenata je melem na njenu dušu.
„Ali…“, usuđuje se ona.
„Ali ništa, tvoja ideja je bila da izgubiš nekoliko kilograma, tako da nemoj mene kriviti što sam te naterao na muški stereotip o tome kakav bi oblik žene trebalo da bude, ja nisam neki ono agent za manekenke.“
Hmm, njen muškarac je sada definitivno uporan, što je oduvek bila najprivlačnija osobina kod njega. „Međutim,“ nastavlja Boris, „kada si započela ovu dijetu, ponudio sam ti pomoć nagrađivanjem uspeha i kažnjavanjem neuspeha“, jakim naglaskom i podignutim obrvama je rekao. Izgleda da je vreme da prihvatiš posledice svog nedostatka truda.“
„Šta sad? Hoćeš da me udariš?“ – pita ona lukavo.
„Dobar pokušaj – ali oboje dobro znamo koliko uživaš u tome i šta neizbežno sledi. Međutim, pošto se činiš nesposobna za samodisciplinu, primeniću neku preko potrebnu korekciju.“ Bože, ovo ne zvuči dobro.
„Ali obećao si da ćeš me podstaći“, protestuje Dunja.
„Gledaj na to kao na negativan podsticaj.“
„Misliš na nešto užasno zbog čega neću dozvoliti da ponovo pogrešim?“
„Baš tako.“
Dunja se trgne na tu pomisao. Boris ju je ranije samo dva puta propisno kaznio, jednom kaišem i jednom veslom. Bolelo je opasno. Jednom prilikom kao osveta što je bila pijana i bludna u javnosti, a drugom zato što je tvrdoglavo protivrečila njegovim uputstvima i izgubila se na odmoru u inostranstvu. Alternativno, misli ona, patnja za svoje grehe, a zatim tucana i utešena kasnije, može biti sjajno, iako prilično bolno iskupljenje.
Ali i dobra prilika da se prepusti svojoj pokornosti, Dunja voli da muškarac bude muškarac. Ona svakako nije razočarana Borisovom sledećom autoritativnom akcijom. Hodajući namerno prema Dunji, on je polako gura unazad preko sobe. Korak za korakom, usmeravajući je neumoljivo ka trpezarijskom stolu sa pogledom u njegovim očima toliko intenzivnim da ne može da se natera da se okrene ili pruži čak ni najmanji otpor. Nežnim udarcem zaustavila se na ivici stola.
„Sedi na sto“, naređuje on. Zbunjena Dunja to radi, dugih, bosih nogu i stopala u sandalama sa visokom potpeticom koje vise sa ivice ofarbanih noktiju na nogama (jarko crveno da se slaže sa njenim zaštitnim znakom sjaja za usne) koji odražavaju rano večernju sunčevu svetlost. Boris bez reči prelazi vrhovima prstiju nadole preko Dunjinih grudi do njene leve bradavice, nežno je pomerajući između kažiprsta i palca; ponavlja postupak sa desnom, ovoga puta malo grublje.
Ona doživljava električni nalet uzbuđenja podstaknutog adrenalinom, istovremeno uzbudljivo i zastrašujuće. On podešava njenu poziciju, stavljajući Dunjine ruke na prednju ivicu stola da se umiri; gurajući joj ramena i pritom gurajući te preslatke sise u istaknutost. Boris se smeši sa odobravanjem, otkopčava gornja dva dugmeta njene letnje haljine da bi otkrio njen dekolte, a zatim se naginje da stisne obe bradavice, osećajući kako se odmah stvrdnjavaju.
Sve vreme drži Dunjin pogled, implicitno je izazivajući da protestuje. Malo sutra; ako ovo treba da bude kazna, neka je – pomisli Dunja. Ona zadržava dah u iščekivanju, odjednom joj je jako vruće; Ja sam takva kurva, misli ona, biću kažnjena, bog zna kako ili čime, a sve na šta mogu da se fokusiram je koliko sam napaljena.
Njene bradavice su sada toliko ukočene da bole, što više Dunja gleda u Borisa, postaje sve vlažnija. Podiže letnju haljinu do njenog struka i rastavlja joj kolena, primamljivo otkrivajući crvene gaćice i Dunjine osunčane donje udove u svom sjaju. Polako i namerno Boris prelazi rukama gore-dole po njenoj unutrašnjoj strani butina; vidno je uzbuđena. Dunja duboko uzdiše na ovaj čulni dodir.
Možda je, nada se ona, on napustio ideju discipline u korist seksa; to ne bi bio prvi put da je izjebana na ovom konkretnom stolu. Bože, tako sam spremna da se pojebem!
„Ne mrdaj.“ Borisova nagla komanda trgne Dunju iz njenog erotskog sanjarenja. „Zatvori oči i budi potpuno mirna.“
Ona čuje kako njegovi koraci odjekuju kroz sobu dok izlazi kroz vrata. Dunja čeka, ukočena od strepnje i potpuno poslušna, ne usuđujući se da pomeri mišić ili otvori oči pre nego što se vrate njegovi koraci, zaustavljajući se pored stola. Bez upozorenja, žuta linija vatre prelazi preko njenih nogu i Dunjine oči se širom otvaraju od šoka i užasa.
Usred jecaja i dahtaja od iznenađenja i bola, Boris metodično primenjuje opaki plastični lenjir na celu prednju stranu butine – na jednu nogu gore, na drugu dole. Bez objašnjenja, bez pauze za predah. Viče od besa i povređenosti, ruke mahnito hvataju sto, Dunjina stopala divlje udaraju. Ignorišući njen sve izraženiji odgovor na ovaj neočekivani kazneni napad, Boris ponavlja udarce, ovog puta obraćajući posebnu pažnju na Dunjinu osetljivu unutrašnju stranu butina, obeležavajući ih bistro crvenim peckavim šarama.
Na kraju pronalazi svoj glas, moleći svog muža da prestane. On to čini, ali Dunjano olakšanje je kratkog veka. „To je bilo samo zagrevanje, sada imam tvoju punu pažnju pa ćemo početi sa tvojom kaznom. Okreni mi guzu.“
Dunja klizi sa stola i vidljivo se trese pred njim. „Dobro, sad se okreni i sagni se pravo preko stola“, on joj pruža jastuk, „Stavi to pravo ispod kukova, neću da ti ostanu modrice. Uhvati dalju stranu, i gurnite donji deo gore i višlje. Vreme je da skineš te gaćice,“ – on zakači prste u pojas njenog tankog donjeg veša i vešto spušta Dunjine gaćice dole. Uprkos nedostojanstvu, ona nežno izlazi iz njih, a Boris baca svilenkasti materijal u ugao. „Da li sada ozbiljno shvataš svoju kaznu Dunja“, pita Boris? „Da li ima nekog rezultata? Hajde da proverimo.“ 
On duboko i lako zariva prste u njen omamljeni polni organ i počinje da jebe prstima svoju ženu, koja se, uprkos njenoj nevolji i nelagodi, brzo uzbuđuje. „Uhhhh, pred nama je dug put pre nego stignemo do te faze“, smeje se, nežno pipajući vrhom prsta, polako ga ubacujući u nju, jedan po jedan. A onda udarac lenjirom PAF PAF!!
Ona grize usnu i stenje kao odgovor. Koliko je ovo sramotno, misli Dunja. Naterana preko stola, razvratno izložena guza, prst polako tone u njenu vlažnu pičku, poniženje, i udaranje lenjirom. „Tako pokorna mala kurvica! Uopšte nije kazna ako ovako reaguješ“, razmišlja njen gospodar. „Vidim da ću morati da budem mnogo stroži prema tebi.“ On zastaje da bi joj dozvolio da shvati značaj njegovih reči. Dozvoljava zlokobnoj tišini da visi u vazduhu.
„Uopšte ne bi trebalo da me kažnjavaš“, žali se Dunja ljutito, „ali ako ćeš da me udariš, uradi to, samo počni!“ I on to uradi, a Dunja plače dok plastika ponovo snažno pada preko njene zadnjice. Kratki brzi udarci, zatim jači udarci čine je napetom u očekivanju. Iznova i iznova Boris spušta lenjir, udarajući više puta ne samo po guzi, već i po zadnjem delu njenih nogu i unutrašnjoj strani butina.
A potom „Aaaaaaaahhhhhhhhhhh….“ 
Dunja je vrisnula kao nikada u svom životu. Udarci ne prestaju ali sada ima još nešto – njegova nabrekla kurčina završila je do pola nabodena u njen šupak! Nikada nije bio tako brz i grub u analnom seksu. Uhvatila se za ivicu stola i dodatno podigla guzu u vis dok ju je on šamarao i sada celim kurcem ulazio u njen anus.
„Poslednjih 12 udara, broj!“, reži Boris.
Ona glasno broji svaki zapaljeni udar, a kumulativni ubod daje osećaj dubokog peckanja dok Boris vešto nabija svoju debelu kitu u njen zjapeći čmar. Migolji se i svršava na njegov kurac, ali nikada nije prestala da broji udarce koje joj je zadavao užarenim lenjirom. Njeni guzovi su pečeni od bola.
Prepoznavši da je Dunja dostigla granice sposobnosti za disciplinu, Boris prekida udarce ali zadržava kurac duboko u njoj. Dunjina lepa pozadina je toliko bolna i nežna da oseća kako joj pulsira u skladu sa pulsom. Kazna ju je odvela do mistične tačke gde se bol i zadovoljstvo spajaju i još jedan orgazam ne može biti daleko; skoro je razočarana što se zaustavio.
Međutim tog trenutka ona oseća dok ga steže svojim mišićima da on kreće da se grči i da se trza. U tom momentu lavina vrele sperme kreće da ispunjava njen rektum i još jedan orgazam je bukvalno obara sa nogu i ona gubi svest na delić sekunde.
Crvena Dunja… sve ju je peklo, a sperma koja je kapala iz njene zadnjice dodatno je pojačavala prženje koje je osećala u svom preosetljivom istučenom delu. Boris je ljubi i mazi po kosi a poto se saginje i hladnim dahom hladi njenu guzu. Kazna je bila završena.
KRAJ!
