Duh ukletog hotela

Trgnuo sam se kada sam shvatio da nisam sam u sobi. Predivan blago svetlucavi snažno beli duh je bio preko puta sobe, ležao je na krevetu. Ne znam šta me je više iznenadilo – to što sam konačno video duha posle toliko meseci potrage, ili to što je izgledalo kao da masturbira! Bio sam zatečen, uplašen i… čudno uzbuđen.

**

Bio sam veoma radoznao kada je naša grupa konačno dobila dozvolu da istraži uklete pojave u tm starom hotelu daleko izvan grada. Nažalost, prvih par dana nismo naišli ni na kakve paranormalne pojave. Bilo je skoro 3 sata ujutru poslednje noći, ekipa je bila raspoređena u i oko zgrade. Pratili smo promene u temperaturama, proveravali EM polja i pokušavali da uspostavi kontakt.

Pošto sam bio budan prethodne dve noći, iscrpljenost me je sustizala. Bio sam sam u sobi na trećem spratu gde je prethodni istražitelj zabeležio malu temperaturnu anomaliju. Bio sam potpuno isceđen a pritom i razočaran. Imao sam velika očekivanja od tog hotela sagrađenog pre više od sto godina, međutim ništa značajno nije pronađeno.

Seo sam u veliku fotelju i pokušao sa uobičajenim praksama. Naglas sam se obratio sobi, tražeći od prisutnog bića da se javi. Nažalost, bio sam toliko umoran da sam posle nekog vremena zaspao. A onda… nešto me je iznenada probudilo. Noćne naočare koje sam nosio osvetljavale su mračnu sobu kao da je dan, ali su uklanjale sve tragove boje. Kroz zrnasti zelenkasto-sivi filter, mogao sam da vidim priviđenje koje se manifestuje na krevetu ispred mene.

Izgledala je kao odrasla žena koja leži na stomaku, licem okrenutim od mene. Nosila je neku vrstu spavaćice. Stil je bilo teško prepoznati, ali kratak čipkasti ukras sugerisao je da ovaj duh potiče iz modernijeg doba. Bio sam iznenađen koliko sam jasno mogao da vidim njeno telo. Oduvek sam očekivao da će duh, kada ga konačno ugledam, lebdeti, da neće imati donji deo… ali ovaj donji deo tela bio je potpuno vidljiv.

Njene noge su bile blago raširene, a moj pogled je pratio njene listove do butina, pa dalje. Njena okrugla zadnjica je bila jasno vidljiva ispod spavaćice. Jedna ruka je bila podvučena ispod nje, dosežući ispod stomaka i ritmički se krećući. Da li duhovi masturbiraju? Smatrao sam sebe relativno velikim znalcem u svetu paranormalnog ali nikada nisam čuo za tako nešto.

Ali nije to bila toliko luda ideja. Naša najbolja teorija je da su duhovi utisci ostavljeni na tkivu stvarnosti tokom perioda intenzivnih emocija. Ako trauma i šok mogu izazvati proganjanje, zašto ne i ljubav ili seksualna požuda? Što sam duže posmatrao, sve je očiglednije postajalo da su jauci koje je ovaj duh ispuštao bili od zadovoljstva, a ne od patnje. Znao sam da treba da pokušam da komuniciram, ali nisam mogao da govorim.

Brinuo sam se da će, ako ispustim zvuk, duh jednostavno nestati. Na kraju krajeva, nije se manifestovao dok nisam zaspao. Možda nije znao da sam budan? Pokušao sam da usporim disanje i odlučio da nastavim da posmatram ovo fascinantno priviđenje koliko god mogu. Ali to je bio veliki izazov. Znao sam da je viđenje duha iz druge ravni neprocenjiva naučna prilika.

Moje telo je, međutim, reagovalo na primitivnijem nivou. Na najprimitivnijem nivou. Očekivao sam da će moj prvi kontakt uključivati borbu sa strahom. Nisam bio spreman za pulsirajuću nabreklu erekciju. Dok je duh nastavljao da masturbira, moj kurac se bolno naprezao uz moje farmerke, sve dok nisam mogao da izdržim. Polako, pokušavajući da ne ispustim ni zvuk, probao sam da se namestim.

Kada ovo nije izazvalo nikakvu reakciju duha, počeo sam polako da trljam dlan o svoju erekciju. Ona (teško mi je bilo da je zamislim kao „ono“) sada se zaista napalila i počela da nabija tri prsta u svoju svetleću vaginu. Kako to znam? Pa noge su joj se još više razdvojile, a leđa su joj se blago izvila, haljina se podigla. Sa mog položaja, sedeći blizu podnožja kreveta, mogao sam da vidim direktno između njenih butina.

Gledao sam kako joj se prsti zarivaju u pičku, izvlačeći se samo povremeno da bi se igrali oko klitorisa. Neverovatno kako bestelesno biće može tako ubedljivo da imitira fizički čin. Počeo sam da se pitam kako bi bilo dodirnuti duha – da li je čvrsta kao što izgleda? Da li bi moje ruke prošle pravo kroz njeu?

Dok sam sve jače stezao kurac preko odeće, ona se podigla na kolena, zadnjica joj je bila usmerena pravo ka meni, prsti su joj i dalje bili zakopani u pički. Iluzija je bila ubedljiva. Čak su joj kolena izgledala kao da ostavljaju otisak na dušeku! Njeno stenjanje je postajalo sve upornije, ispunjavajući sobu i moj um. Konačno, nisam mogao da odolim. Što sam sporije i tiše mogao, ustao sam.

Kada to nije izazvalo reakciju, iskoračio sam napred. Stao sam odmah pored kreveta, dok je duh klečao ispred mene. Ugrizao sam usnu, zadržao dah i ispružio jednu ruku da je dodirnem po zadnjici. Bio sam nervozan zbog toga kakvu će reakciju ovo izazvati, ali nisam mogao da podnesem da barem ne pokušam. Njeno naizgled ne-fizičko telo je bilo čvrsto i toplo. Nije bio onaj hladni dodir koga sam se plašio.

Fascinantno, na moj dodir, ispustila je preplašeni krik ali i uzdah uzbuđenja. Očigledno je da je duh bio svestan mog prisustva, ali nije me pogledala niti prestala da masturbira. Bilo je gotovo kao da je ovo očekivala. Ohrabren, zgrabio sam je drugom rukom za zadnjicu i stisnuo. Ispustila je zadovoljan zvuk a prsti su joj se pokrenuli brže. Priznajem, u ovom trenutku, svi moji pokušaji naučne rigoroznosti i istraživanja su propali.

Bio sam obuzet ovom utvarom. Pogledom na njeno telo, zvucima koje je proizvodila, čak i nepogrešivo ženstvenim mirisom njenog uzbuđenja. Da, njena pička je ispuštala jasne arome i mirise, slične onima koje prozvode bića iz naše vrste – homo sapiens. Prelazio sam rukama preko njenog tela, dodirujući joj kukove, leđa, bokove. Izvijala se na moj dodir, srećno stenjući dok sam joj pratio unutrašnju stranu butina, prelazeći vrhovima prstiju preko njenih vlažnih delova.

Drhtao sam, nikada nisam bio toliko napaljen. Polako sam otkopčao kaiš, pustivši pantalone da mi padnu oko članaka. Moj kurac je pulsirao na ledeno hladnom vazduhu sobe, pokazujući razvratno ka zadnjici duha. Grubo, očajnički, izvukao sam joj prste iz vagine, ostavljajući je raširenu, blistavu i vlažnu. Bez reči je zastenjala, prvo u znak protesta, a zatim iznenađeno dok sam gurao kukove napred.

Moj kurac je bez napora klizio između njenih usana, a ja sam bio šokiran vrućinom njene pičke. Gurala se uz mene, ispuštajući tihi, životinjski urlik, pokušavajući da me primi dublje unutra. Ostao sam bez daha jer nisam mogao da verujem koliko je udobna, topla, mokra – savršena! Bolja od bilo koje druge ljudske pičke koju sam ikada osetio. Tada se spustila na sve četiri i počela da se pomera, da me jebe uporno, hitno.

Svaki put kada bi mi se kurac izvukao, osećao bih hladan vazduh sobe uz vlagu koju je ostavljao na mom kurcu pre nego što bi se vrućina njenog tela vratila i ponovo me primila. Kada sam osetio poznato oticanje u testisima, čvrsto sam joj stegao kukove. Počeo sam snažnije da guram, razvaljujući joj izvanrednu, savršeno usku pičkicu. Svaki naredni prodor je donosio oštar krik zadovoljstva.

Moje disanje je postajalo isprekidano, ceo moj svet se sužavao. Bio sam potpuno fokusiran na zadovoljavanje ovog očigledno ženskog duha, moj kurac je postajao još jači u njenoj pički. Tada je glasno vrisnula na neverovatno erotičan, ženstven način. Konačno, zastenjao sam i ja i osećao kako mi kurac pulsira, moja sperma prska duboko u pičku duha. Svest o situaciji se iznenada vratila i uhvatila me je panika.

Šta sam to uradio? Kako sam tako brzo poklekao i potpuno neetički napustio naučni metod i pristup? Koje pravo sam imao da iskoristim ovog duha, ovu priviđenje? Pobegao sam iz sobe, čak ni ne zastajući da se sredim, samo sam povukao pantalone dok sam trčao. Sramota je bujala iz dubine mojih grudi. Nisam mogao da podnesem da pogledam iza sebe da vidim šta se desilo sa duhom. Samo sam strčao niz stepenice, skidajući naočare.

Uleteo sam u predvorje, gde je nekoliko naših istraživača bilo smešteno pred monitorima, zajedno sa univerzitetskim profesorom, našim glavnim naučnim savetnikom. Bez reči sam ih pozdravio i otišao do stola sa osveženjem. Drhtavim rukama sam sipao sebi šolju kafe koja mi nije bila potrebna dok sam savladavao svoje emocije. Tek sam počeo da se smirujem kada su se vrata sobe otvorila. Sa sve većim strahom, okrenuo sam se i video duha kako stoji na vratima.

Zurio sam u bezizražajnom užasu i stidu dok je gledala ljude u sobi. Kako su joj se oči kretale ka meni, mogao sam samo da pretpostavim da je duh ovde da se osveti za zlostavljanje koje sam joj naneo. Ledena jeza užasa je izbledela kada je duh pogledao pored mene bez ikakvog znaka prepoznavanja.

U dobro osvetljenoj sobi, sada sam mogao da vidim da njenoj koži nedostaje ono sablasno bledilo koje sam jasno video kada sam nosio naočare za noćni vid. Ako ništa drugo, izgledala je crveno. Potpuno rumeno. Čudna spavaćica je sada očigledno bila crvena svilena spavaćica, dubokog dekoltea koja se završavala na polovini butina. Njene bradavice su bile uspravne i jasno vidljive kroz čipkasti rub.

„Profesore!“, viknula je kada ga je ugledala kako stoji pored reda monitora. „Uspelo je! Vaš plan je uspeo! Duha je privukla sirova seksualna energija! Izabrala sam sobu u kojoj smo zakačili temperaturne varijacije. Legla sam na krevet i jedva da sam počela da masturbiram kada se duh pojavio! Dodirnuo me je, a onda…“

U ovom trenutku, izgledalo je kao da je shvatila da ima veću publiku od samog profesora. Pocrvenela je i pokušala da pokrije grudi, a zatim je nastavila tišim glasom. „Pa, recimo samo da je interakcija sa mnom bila na fizičkom nivou, na načine koje nikada ranije nismo videli! Ovo je orgomno otkriće Profesore! Ovo je proboj u nauci, u svemu!“

„Helena, to je božanstveno! Reci mi da imaš video dokaz! Reci mi da si upalila kameru za noćno snimanje!?“

„Naravno profesore, sve sam snimila i sa infracrvenom kamerom koju sam postavila danas popodne. Ali profesore, ima još nešto…“ Prišla je i ponosno stala pred njega. „Imam uzorak… ektoplazme.“

Kako sam kasnije saznao, to je trenutak kada sam se onesvestio i udario glavom o pod. Ne znam šta se tačno posle toga desilo, ali sam se probudio u bolničkoj sobi. Na kraju, jedan od mlađih istraživača je došao u moju sobu da mi vrati opremu i obavesti me da više nisam dobrodošao u njihovu grupu za lov na duhove.

Kraj.