Dan kada sam upoznao sestru 1

Uobičajeno jutro, uobičajena jutarnja rutina. Ustao sam, nahranio mačku, istuširao se i doručkovao. Šta dalje? Pronaći nešto zanimljivo za gledanje? Malo surfovati internetom? Čuti se sa ortacima i videti da li rade nešto zanimljivo? Pogledati jedan od preko 200 filmova koje sam imao spremne na kompu? Ili saznati ko je upravo zvonio na vrata? Iskulirao sam zvonjavu prvi put, drugi put… ali taj neko bio je uporan.

Ustao sam i brbljao mrzovoljno u bradu dok sam išao ka vratima. Pogledao sam kroz špijunku i video slatku devojku sa druge strane vrata. Verovatno prodaje nešto – pomislio sam. Otvorio sam vrata i trudio se da ostanem profesionalan, čak sam joj i persirao: „Dobar dan, šta mogu da učinim za vas?“

Bila je otprilike moje visine, imala je kosu crnu do ramena, velike smeđe oči i izraz lica koji je bio mešavina iznenađenja i zbunjenosti. Izgledala je mnogo lepše nego preko špijunke koja joj je iskrivljavala crte lica. „Zdravo… Tražim Dragoslava Petrića.“ konačno je rekla kada se pribrala. „Da li on ovde živi?“

„Ja sam njegov sin, Pavle.“

„Oh“, rekla je razočarano, celo lice joj se smračilo kada sam to rekao. Tek tada sam primetio kofer iza nje.

„Šta ste hteli od mog tate?“

„Pa, ovo je malo čudno, zovem se Vanja i mislim da sam njegova ćerka… dakle, tvoja sestra.“

Zinuo sam na te reči. „Gospođice, ja nemam sestru.“ Iznenada se rastužila i pogledala u pod. „Hej, uđi unutra.“ rekao sam, povlačeći se u stranu. Povukla je kofer za sobom i ušla u moj stan. „Sedi“, rekao sam, pokazujući na kauč dok sam zatvarao vrata za njom. Sela je na kauč, a ja sam joj se pridružio. „Dakle, da počnemo ispočetka. Ti si mi sestra?“

„Tehnički polusestra, pretpostavljam, ali da. Moja majka je nedavno preminula, i neposredno pre nego što je umrla, pričala mi je o mom biološkom ocu. Znaš, njena prošlost je bila prilično… čudna. Ja sam se rodila nakon jedne od njenih avantura i… prilično smo sigurne da je tvoj otac i moj otac.“

Tu je počeo naš razgovor koji je potrajao dobra dva sata. Popili smo kafu i pričali o prošlosti njene majke i mog oca. Između onoga što joj je majka rekla, onoga što se nejasno sećam da mi je otac govorio u retkim prilikama kada sam ga pitao kakav mu je bio život pre nego što je upoznao moju majku, i gomile starih slika, evo šta smo shvatili. Moj otac je bio u vezi sa Vanjinom majkom Elenom, nekoliko meseci.

Imala je čak i njihovu staru sliku. To je bio moj otac, prepoznao bih taj osmeh bilo gde. Razišli su se nekako na brzinu, dok nisu ni znali da je Elena trudna. Ubrzo nakon Vanjinog prvog rođendana, Elena je upoznala čoveka po imenu Dragan, za koga se udala kasnije. Prihvatio ju je kao svoju ćerku, i što se Vanja tiče, on je bio njen otac, jer je bio jedini koga je poznavala. Vanja je pokazala vremensku oznaku na slikama sa venčanja njenih roditelja.

„Ja sam rođen dve godine kasnije. Dakle, to bi značilo da si četiri godine starija od mene, dakle imaš 35. Što je neverovatno.“

„Neverovatno?“

„Nemoj me pogrešno shvatiti, ali izgledaš kao da si deset godina mlađa.“

Zacrvenela se. „Znaš, nepristojno je pitati damu koliko ima godina.“

„Ali nisam pitao, samo sam izračunao. Ja imam 31.“

„Nemam još 35… imaću za par meseci.“

„Čoveče… znači stvarno si mi sestra. A sve ovo vreme sam mislio da sam jedino dete.“

„Znam… čudno, zar ne?“ rekla je, smešeći se. Pogledali smo sve slike koje je ponela sa sobom, zajedno sa onima koje sam ja imao.

„Dragoslav nije tu… mislim, on je…“

„Nažalost. Pre tri godine je preminuo.“, rekao sam, gledajući sliku mog oca kako drži jednogodišnjeg mene. „Vraćao se sa poslovnog puta i… neki pijani kreten se zakucao u njega.“

Uzdahnula je i stavila svoj dlan na moju ruku. „Moja je mama imala gomilu zdravstvenih problema, i to je bilo previše za njeno telo.“

„Žao mi je.“ – stisnuo sam joj ruku i utešio je. „Vanja, zašto je tvoja majka toliko dugo čekala da ti kaže za pravog oca?“

„Ne znam. Kao da kada se razbolela i shvatila da je njeno vreme došlo, odlučila da skine taj teret sa grudi i konačno mi je rekla. Bilo je pomalo uznemirujuće shvatiti da je čovek za koga sam mislila da mi je otac zapravo bio moj očuh. Ali što se mene tiče, on će uvek biti moj otac. Odgajio me je i brinuo se o meni, iako biološki nisam bila njegova.“

„Ne poznajem čoveka ali zvuči kao da ste vas dvoje veoma bliski i da je dobar otac.“

Klimnula je glavom: „Jeste. Nikada me nije tretirao kao nešto drugo osim kao svoju ćerku. Ne kao pastorku, ne kao neku devojku sa kojom je morao da se nosi zato što se oženio mojom majkom. On je u svakom pogledu moj otac. Ali… razumeš i sam zašto sam želela da upoznam pravog oca. To je nešto što je prosto u meni, u mom biću. Samo sam želela da ga zagrlim. On ništa nije bio kriv, imali su avanturu i nije ni znao da je moja mama trudna, a ona ga posle nije tražila.“

Klimnuo sam glavom, to je imalo smisla. „Svaki muškarac može biti tata, ali potreban je pravi muškarac da bi bio otac. To sam jednom video kao natpis na nekoj majici. Ufff mnogo informacija, meni bi prijalo jedno piće. I naručiću picu, ogladneo sam.“ Ustao sam, pozvao piceriju i sipao nam piće.

„Dakle, čime se moj mlađi brat bavi?“ upitala je, osvrćući se po stanu. „Ovaj stan je prilično… velik.“

„Da, tu sam odrastao, tu sam od malena… i kada sam ostao sam, zadržao sam stan. Uglavnom, vidiš onu policu za knjige tamo?“ upitao sam, pokazujući. „Sve te knjige na gornjoj polici; ja sam ih napisao.“ Otišla je do police za knjige, i tada sam je tek pogledao na pravi način. Uzdahnuo sam, nisam mogao a da ne primetim da moja sestra ima prelepu figuru. Niti mršava niti debela, savršena zlatna sredina.

Priznajem da sam se na trenutak divio dok je stala i pregledala 8 naučnofantastičnih knjiga koje sam napisao u poslednjih 12 godina. „Vau, zar ovo nije pretvoreno u film?“ upitala je, vadeći prvu knjigu koju sam ikada napisao.

„To sam napisao kada sam imao 15 godina, ali je objavljeno tek sa 19. Proveo sam četiri godine prerađujući je jer sam mrzeo originalni nacrt, zaplet i likovi su bili tanki, bila je puna gramatičkih i pravopisnih grešaka, a bila je dugačka samo oko 70 stranica. Zato sam pojačao zaplet, dodao nekoliko sporednih radnji, uložio mnogo razvoja likova, ispravio sve gramatičke i pravopisne greške i proširio je na skoro 400 stranica. Kada sam sve to uradio, roditelji su me ubedili da je izdam. Samo jedna knjižara je bila spremna da rizikuje sa mnom, i ona me zastupa od tada.“

Ponovo je pregledala knjige. „Vau, moj brat je poznat!“ Nasmejao sam se dok je vraćala knjige i pošla nazad da mi se pridruži na kauču.

„Ne baš, nisam imao nikakve veze sa tim filmovima osim što sam pisao knjige po kojima su adaptirane, ali sam zaradio lepu sumu.“ Dok se vraćala ka meni, moja mačka je izašla iz spavaće sobe i mjaukala na nju.

„A ko je ovo?“ upitala je, klečeći da je pomazi. Dok je to radila, majica joj se zategla od napred, moj pogled je odmah privukla blaga oblina njenih grudi. Koliko sam mogao da vidim, moja sestra je imala lepe sise i zaista impozantnu guzu.

„Ta lenja grudva dlaka je Elza“, rekao sam.

„Pa zdravo Elza“, rekla je dok je mačka njuškala njenu ispruženu ruku.

„Sviđaš joj se“, rekao sam jer joj je dozvolila da je mazi. „Obično mrzi strance.“

Vratila se na kauč a Elza je odlutala u kuhinju. „Dakle, pišeš samo naučnu fantastiku?“

„Da. Oduvek me je to zanimalo. Prodaje se, tako da se očigledno i drugim ljudima sviđa, pa nastavljam. Juče sam poslao svoj najnoviji rukopis uredniku. A šta je sa tobom? Čime se bavi moja starija sestra?“

„Ja sam fizioterapeut. Fensi naziv za maserku.“

„Opaaaa.. tako znači a.“

„Hahaha… Ne, nije tako kako zvuči, sve je pošteno i profesionalno.“

„Ne sumnjam.“ – namignuo sam joj.

„Sertifikovana sam i licencirana i radim u medicinskoj ordinaciji, a ne u nekom sumnjivom salonu za masažu. Moji klijenti su sportisti, plesači i ljudi koji rade fizički zahtevne poslove.“

„Ma zezam te malo…“

„Nisi jedini. Zato više volim sebe da nazivam fizioterapeut nego maserka.“

U tom trenutku došla je i pica. Smestili smo se, ručkali i ćaskali o svemu. „Pa, pričaj mi o mom ocu“, rekla je Vanja i tako započela novu višesatovnu priču o našem ocu. Pričao sam joj anegdote, o njegovom iskrivljenom smislu za humor i glupim šalama, o njegovom poslu, o tome kako mi je uvek govorio da je važno biti pošten u životu. Vanja mi je zauzvrat pričala o svojim roditeljima i svom životu.

„Šteta što nam je trebalo toliko dugo da se upoznamo.“

„Da… imam tako kul sestru.“

„Ni moj brat nije tako loš.“

Nastavili smo da razgovaramo o našim životima i otkrili smo da volimo mnogo istih stvari, istih filmova, da imamo sličan ukus u muzici, umetnosti i još mnogo čemu. Zanimljivo, oboje smo bili slobodni iako smo bili u tridesetima. Mislim, za mene to nije bilo čudno. Moja najduža veza je trajala samo deset meseci, a Vanjina nešto više od dve godine. Dakle još jedna stvar koju smo imali zajedničko, neuspele veze.

U jednom trenutku smo izašli na veliku terasu da gledamo panoramu grada i nastavimo da pričamo o svemu. Uglavnom smo pokušali da saznamo što više jedno o drugom. „Mrak se spušta… trebala bih da krenem, da nađem neki motel…“

„Motel? O čemu pričaš? Ti si moja sestra, moja kuća je i tvoja. Uostalom, stan je dovoljno velik, ima tri spavaće sobe.

Oči su joj se zacaklile: „Stvarno si me dirnuo sada.“

„Moja divna pametna lepa sestra neće prespavati u nikakvom motelu.“

„Mislim da si ipak ti taj koji je nasledio pameta u porodici… ali i lepotu.“

Zarumenio sam se u trenutku i brzo reagovao: „Idem da ti pripremim čiste jastuke i posteljinu.“

„Znaš Pavle..“ – uhvatila me je za ruku kada sam ustao: „.. bila sam jako uplašena. Nisam znala šta da očekujem. Na putu do ovde ja sam u principu sve vreme plakala. I možda moj otac nije više sa nama, naš otac… ali sam jako srećna što je odgajao tako divnog momka i baš mi je drago što sam doputovala.“

Uhvatio sam je za ruku, podigao je i zagrlio. Čak je mirisala božanstveno. Ubrzano i plitko je disala ali nije zaplakala. Bilo je veoma emotivno. Poljubili smo se u obraz. „Bila sam toliko nervozna poslednjih nekoliko dana. Stalno sam se pitala šta će se desiti kada ga upoznam. Šta ako porekne da poznaje moju majku? Šta ako mu se ne svidim? Šta ako ima svoju porodicu i ne želi da ima ništa sa mnom? Nadala sam se da će me prihvatiti raširenih ruku, upoznati me sa svojom porodicom ako je ima.“

„Ukoliko nešto znači, mislim da bi mu se svidela. Zapravo, znam da bi“, rekao sam.

„Misliš?“ upitala je, smešeći se.

Svaki put kada bi se osmehnula, celo lice bi joj se ozarilo. „Da, umeo je da proceni osobu, da provali karakter. Svidela bi mu se“ rekao sam.

„Znaš… stajala sam pred vratima jedno pola sata!“

„Pred stanom?“

„Da! Skoro da nisam pozvonila na vrata. Nekoliko puta sam se vraćala do lifta, ali sam se zaustavila. Govorila sam sebi da nisam prešla stotine kilometara samo da bih se uplašila. Zato sam se sabrala i vratila. Drago mi je što jesam.“

„I meni je drago… seko.“ rekao sam nežno.

„Možda nisam upoznala svog biološkog oca, ali jesam upoznala tebe. To je veoma slično, ti si njegova slika, naslednik“ rekla je Vanja, ponovo se osmehujući.

Krenuli smo do sobe i zajedno stavili novu posteljinu. Nismo govorili tih par minuta, samo se smeškali. Uzeo sam dodatni peškir iz ormara u hodniku. „Evo ti za tuširanje da imaš, čist.“

„Hvala Pavle“, rekla je, grleći me, „ako nemaš ništa protiv, put je bio dug i sve ovo je bilo tako emotivno…“

„Potpuno te razumem. Uostalom, prilično je kasno već. Naspavaj se i odmori se. Laku noć… seko.“

Ona mi se osmehnula, „Laku noć bato.“

Uputio sam se u svoju spavaću sobu, gde se Elza smestila u podnožju mog kreveta gde je obično spavala. „Šta misliš o njoj?“ upitao sam je. Mjaukala je prema meni: „Da, i meni se sviđa. Prijatna je. Zapravo… ako ćemo baš biti iskreni, moja sestra je jedna prelepa, pre-jebeno-zgodna devojka.“ Svukao sam se do bokserica i uskočio u krevet. „Laku noć, lenjivice.“ Ugasio sam svetlo i pokušao da zaspem.

Nisam uspevao. Mogao sam samo da mislim na Vanju. Posmatrao sam je tokom razgovora i svakakve sitnice primetio. Možda mi jeste sestra, ali to ne znači da nije lepa. Primetio sam način na koji joj se nos naborao kada se smejala, način na koji je odsutno zavlačila kosu iza uha, način na koji je podvlačila nogu ispod sebe dok joj je bilo sve opuštenije sa mnom, toliko sitnica koje verovatno nije ni shvatala da radi.

Divio sam se i njenim oblinama. Svaki put kada bi ustala da ode u kupatilo, moj pogled bi je pratio. Njena predivna mesnata a čvrsta guza vibrirala bi diskretno dok se kretala. Toliko smo dugo sedeli da joj se trenerka sve više uvlačila mešu guzove, i svako ustajanje bilo bi melem za oči. Nisam siguran, ali mislim da je i ona mene odmeravala. Lepa, pametna, duhovita, volela je skoro sve iste stvari kao i ja… i ispostavilo se da je moja davno izgubljena sestra.

Kraj 1 dela