Crvenokosa Prijateljica iz Mladosti 2. Deo
7 min čitanja
Bila je to kratka šetnja, ali nezgodna. Kako hodati pored prelepe žene bez želje da je držiš za ruku? Da sam išao previše ispred, izgledao bih kao kreten. Praćenje iza nje učinilo bi me da izgledam kao perverznjak, gledajući njeno dupe. Bilo je teško održati savršeni tempo sa njom.
Konobarica nas je brzo smestila, ostavljajući nam jelovnike i nekoliko minuta da izaberemo. Uskoro se vratila i naručili smo. Piće je stiglo prvo.
„Moram da posetim ženski toalet“, prošaputala je. „Eto me za minut.“
Gledao sam kako se svaka muška glava u restoranu okreće da gleda kako graciozno hoda prema zadnjem delu restorana. Nisam im zamerio, jer sam i ja imao oči zalepljene za senzualno ljuljanje njenih kukova i seksi pomeranje njene čvrste guze.
Verna svojoj reči, ponovo se pojavila minut ili nešto kasnije, a ovaj put sam morao da budem malo suptilniji u posmatranju njenih drhtavih sisa dok se vraćala do separea. Nekoliko koraka dalje, ona mi se nasmešila, a ja sam joj uzvratio.
„Šta?“ nasmejala se dok je klizila nazad nasuprot meni. „Nešto ti je smešno?“
„Pa“, rekao sam, odlučivši da se ne suzdržavam. Siguran sam da je znala da je prelepa, ali nikad ne škodi reći ženi da je lepa. „Samo sam posmatrao sve momke ovde, gledali su u tebe.“
„Stvarno?“ zakikotala se, zaigrano se osvrćući okolo. „Ma nemoguće“ reče ona glumeći skromnost. Nisam pao na njen blef. „U redu, znam da gledaju. Sviđa mi se to. Ali to nije bilo pitanje“, rekla je, probijajući me onim plavim očima.
„Dobro, u pravu si. Koje je bilo pitanje?“ Pitao sam.
„Pitanje“, ponovila je, naginjući se još malo napred, njenih očiju uprtih u moje, „je bilo da li i ti gledaš?“
Kada se nagnula, njene sise su ležale na ivici stola, izbočene u izrez njene bluze, koji je delovao malo otvorenije nego ranije. Imao sam osećaj da se poigrava sa mnom. Pustio sam da mi oči padnu sa njenih očiju sve do dekoltea koji je bio izložen. „Možda“, odgovorio sam. „Zar ti je to važno?” Pogledao sam gore, a ona se smejala.
„Možda“, odgovorila je, sugestivno milujući svoju slamčicu vrhom jezika.
„Zašto promena stava?“ Pitao sam, i dalje radoznao. „Ako se dobro sećam, mrzela si me kad smo bili klinci.”
„Da, sećam se“, nasmejala se, nastavljajući svoje lickanje slamčice. „Nemoj to shvatati lično… Mrzela sam sve dečake… grozne, brutalne stvari. Ali bila sam dete. Šta sam znala? Kako sam odrasla, moj pogled se promenio i otkrila sam da se dečaci pretvaraju u muškarce … Više volim muškarce.“
Njen osmeh je bio malo izobličen i ona je preletela očima oko mog tela. Ovaj razgovor je poprimio izrazito lični zaokret i zahvatio je i mene. Pokušao sam da ga vratim na posao.
„Dakle, tvoj poslovni plan? Pokušavaš da otvoriš radnju za žensku odeću? Reci mi više o svojoj viziji. To bi moglo uticati na odluku o zajmu.“
„Partibrejkeru!“ zakikotala se i gurnula piće u stranu. „Da, prodavnica ženske odeće, ali ne, khm… prodavnica ‘odeće’. Specijalizovaću se za ono što žene nose ispod odeće.”
„Grudnjaci i gaćice? Donji veš? Pa… Prilično je velika konkurencija u tom poslu.“
Pokušao sam da je ne vizualizujem u donjem vešu, ali nisam uspeo. Njene živahne bradavice nisu olakšavale. “Dakle, ti bi se suprotstavila velikim momcima, da tako kažem.“
„Da da, znam sve o Victoria’s Secret i ostalima. Više sam razmišljala o stvarima koje oni ne proizvode. Više… intimne stvari“, dodala je uz osmeh. „Sada ih recimo nosim i osećaju se divno.“ Izustila je poslednju reč i pomerala zadnjicu na sedištu.
Nisam mogao a da se ne zapitam šta bi mogla da krije njena poslovna odeća. Moja mašta je bujala. „Uroše“, uzdahnula je, naginjući se bliže. „Hoćeš li da ti kažem šta nosim? Ili bi možda radije da vidiš šta nosim, a šta ne nosim?“ – bila je nevaljalo direktna.
Skontao sam da je želela da iskoristi sebe i svoje seksi telo kako bi zaljučila posao. „Žaklina, mislim da znaš da ne bih odbio tu priliku“, rekao sam. „Ja sam slobodan strejt muškarac a ti si prelepa, ali…“ Zavalio sam se i prekrstio ruke, „.. mi se ipak poznajemo i nije u redu da se ja uplićem. Ne mogu da ti dozvolim zajam. Mogu samo da dam preporuku.“
Odmahnula je glavom, a zatim slegnula ramenima. „Ne možeš kriviti devojku što je pokušala“, nacerila se, „i koristila sve alate koje ima na raspolaganju“. Ponovo se nagnula napred, još jednom naslonivši sise na sto.
Nisam primetio ranije, ali je očigledno otkopčala još jedno ili dva dugmeta, jer sam ovaj put dobio punu sliku dekoltea za koji vredi umreti…možda čak i nagoveštaj areole preko čipkaste ivice brusa. Gledala me kako učestvujem u svemu, a zatim se zavalila, puštajući da sve nestane iz vidokruga.
„Jesi li siguran da ne možeš makar da kažeš koju dobru reč za mene? Nemaš pojma šta propuštaš“, prošaputala je, samouvereno se smešeći. „Ja sam veoma, veoma dobra i posebna devojka, i mogu da ti uradim stvari u koje ne bi verovao.”
Šta ovo bi jebote? Devojke su i ranije flertovale sa mnom, ali nikada ovako. Ako želi samo dobru reč… u tome nema ništa lošeg, zar ne?
„Slušaj… Ne mogu ništa da garantujem“, rekao sam tiho, a ona je znala da me ima.
„Nađimo se kod mene, večeras u 18“, nasmejala se, „i ponesi svoj apetit. Spremiću nam večeru, a onda ćemo videti šta će biti.“ Zakopčala je bluzu, oblizujući usne i gledajući u moje oči. Stojeći, poljubila me u obraz i izašla.
Sranje. U šta sam se uvalio?
***
Pronalaženje Žaklinine adrese bilo je lako. Bila je napisana na zahtevu za kredit. Pronalaženje njene kuće bilo je takođe lako. GPS me je doveo pravo do nje, bez problema. Ali, nalažeći hrabrost da izađem iz auta, kada sam bio parkiran na njenom prilazu? To je bio problem i nikakav GPS mi nije mogao pomoći.
Stalno sam prolazio kroz permutacije pokušavajući da shvatim koliko daleko sam spreman da idem, na šta sam sve spreman da napravim kompromis i da li bih uradio nešto više od svog posla da joj pomognem da dobije zajam koji je želela.
Sedeo sam tamo dovoljno dugo da se uhvatim u koštac sa svojim emocijama. Na kraju krajeva, to je bio samo klijent koji mi je spremao večeru. Pozvonio sam na vrata i video senovitu figuru kroz mat staklo kako se približava. Čim je otvorila vrata, svi moji pažljivi proračuni i sveže kontrolisane emocije izašle su pravo kroz prozor. 
„Uroše! Drago mi je da si došao. Uđi molim te“, rekla je srećno, udaljavajući se u stranu.
Bio sam ukočen na mestu, zureći u nju. Nosila je…pa, ona je stručnjak za žensku odeću, tako da bih samo nagađao…nazovimo to samo kimono 😀 Crn, svilenkast i čvrsto stegnut oko struka, ništa nije otkrivao, ali je bio pripijen oko njenih oblina.
Njene noge proviruju sa svakim korakom kako bi dali uvid u glatke butine i listove, umotane u najlon. Crno je bilo u kontrastu sa njenim vatrenim pramenovima, koje su visile u sjajnim slojevima oko njegovog lica i niz njena leđa. Bila je to slika koja oduzima dah.
„Uđi, osećaj se kao kod svoje kuće“, nasmejala se, idući nazad prema kuhinji. „Večera je skoro gotova.“
Kuća je izgledala prilično lepo, nedavno renovirana. Bio je to stariji kvart, ali unutrašnjost je ažurirana i modernizovana. Kuhinja je bila kao mali amfiteatar, a ja sam seo za mini šank da gledam njen rad. Ona je brujala, a mi smo ćaskali ni o čemu posebno. Bilo mi je drago što je odlučila da ostavi na miru flertovanje. Nisam siguran koliko bih još mogao da podnesem njenih zlih seksi pogleda.
KRAJ 2. Dela
