Sinovljev sumnjivi posao 1 deo

Sa osamnaest godina, Predrag „Peđa“ Stanković je imao sve. Bio je odličan učenik, zgodan, imao je sjajan karakter, bio je odličan u sportu i zabavljao se sa najlepšom i najpopularnijom devojkom u školi. Sve se srušilo na jednoj utakmici u finalu školskog prvenstva u fudbalu gde su ga na početku povredili i iskidali mu ligamente kolena. Izneli su ga sa terena i kolima hitne pomoći odvezli u bolnicu.

Njegova majka Katarina sedela je pored kreveta kada je ortoped ušao. „Da li je zaista toliko opasno?“ – upitao je Peđa.

„Sine, koliko znaš o anatomiji kolena?“ upitao je doktor.

„Ne baš mnogo“, odgovorio je Peđa.

„Kolena se savijaju i ispravljaju, slično šarkama. Ligamenti povezuju jednu kost sa drugom kako bi ih držali na mestu i sprečili kretanje u drugim pravcima. Pratiš li me do sada?“

„Da.“

„Magnetna rezonanca pokazuje da su sva četiri glavna ligamenta, u oba kolena, potpuno pokidana.“

„To je loše, zar ne?“ upita Peđa.

„Za petnaest godina koliko sam ortoped, nikada nisam video toliko oštećenja ligamenata“, odgovori lekar.

„Dakle, godinu dana pauza?“

Lekar je spustio pogled i uzdahnuo: „Tvoje vreme kao sportiste je završeno. Uz operaciju i opsežnu fizikalnu terapiju, možemo stabilizovati tvoja kolena dovoljno da možeš da hodaš. Žao mi je.“

Peđa ga je gledao otvorenih usta. „Želela bih drugo mišljenje“, rekla mu je Katarina.

„Samo reagujte brzo. Što duže odlažemo operaciju, manje su šanse za dobar oporavak.“ Doktor se okrenuo ka medicinskoj sestri. „Zakažite drugu ortopedsku konsultaciju. Učinite to što pre.“

„Razumem doktore.“

„Pitanja?“ upitao je doktor.

Majka i sin su zanemeli.

**

Peđa je ubrzo prebačen na ortopedsko odeljenje. „Imate posetioce.“ – rekla je medicinska sestra.

„Ko?“ upitao je Peđa.

„Nisam sigurna. Tri muškarca, jedna žena i veoma lepa plavuša tu tvojih godina“, odgovorila je medicinska sestra.

Njegova majka je pogledala niz hodnik i okrenula se ka njemu. „To su trener, direktor škole, Bojana i njeni roditelji.“

Nakon kratkog pozdrava i razgovora sa direktorom i profesorom fizičkog, oni su se udaljili a Bojana i njeni roditelji su ušli u sobu. Umesto uobičajenog poljupca ona ga je uzela za ruku. „Rekli su nam da je baš ozbiljna povreda.“

„Pokidani ligamenti. Moraću na operaciju.“

„Nema plesa na maturi?“

„Bojim se da nema“, odgovorio je Peđa.

Uzdahnula je i jače ga stisnula za ruku. „Treba li ti nešto?“

„Nova kolena bi bila savršena.“ – našalio se Peđa.

***

Drugo mišljenje je potvrdilo mišljenje prvog lekara. Nekoliko njegovih saigrača ga je nakratko posetilo u subotu. Operacija je bila rano u nedelju. Rehabilitacija u bolničkom stacionaru počela je u utorak. Sa oba imobilisana kolena, terapeuti su uglavnom radili na njegovim kukovima i butinama.

Nakon nekoliko dana on je u invalidskim kolicima pušten kući. Terapeut je dolazio svaki drugi dan da radi sa njim. Nastavili su ono što je urađeno u bolnici. Dok lekar nije odobrio pokret kolena, njegova terapija je bila usmerena na održavanje mišićne mase i pokretljivosti kukova, a ne na rešavanje problema sa kolenima.

Njegova majka, Katarina, organizovala je nastavak školovanja putem onlajn časova. To mu je dalo malu obavezu, ali nije pomoglo sa osećajem izolacije. Dve nedelje nakon operacije stavljen je u ono što su lekari nazivali kavezima za kolena. Terapija je ušla u petu brzinu. Masaže su postale redovna svakodnevna stvar. Posebna fizioterapeutkinja masirala mu je noge, kukove i leđa. To je pre svega ublažilo bol u mišićima, ali je takođe smirilo njegov um.

To mu je posebno bilo važno jer se Bojana sve više i više udaljavala od njega. Jedva da mu je i pisala a kamoli dolazila da ga vidi. Posle dva meseca komunikacija je praktično nestala. Peđa je saznao da se ona smuvala sa nekim drugim dečkom iz škole, takođe fudbaler, iako nije zvanično ni raskinula sa Predragom.

Peđa je bio medicinski fenomen jer se oporavljao u rekordnom roku. Toliko da je čak dobio dozvolu za povratak u školu. Njegov hod je i dalje bio malo čudan, i još uvek mu je bio potreban štitnik za kolena, ali bar je mogao da se vrati nekim rutinama. Bila je zima kada se vratio i prvi dan je prošao prilično dobro.

Dobio je mnogo pozdrava i osmeha, osim od Bojane koja ga je u suštini ignorisala. Do kraja drugog dana, Peđa se osećao kao da ne poostoji. Mogao je na prstima jedne ruke da izbroji ljude koji su mu se uopšte obraćali. Marijana, maserka koja je radila sa njim poslednjih meseci, primetila je njegovo loše raspoloženje.

„Gde se izgubio onaj samouvereni jak momak sa kojim sam radila proteklih meseci?“, upitala je.

„Stvarnost se desila.“

„Još pet. Guraj!“, naredila je dok su radili vežbe. „Stvarnost? Šta to znači?“

Peđa je završio seriju, a zatim seo gledajući je. „Pre povrede bio sam neko. Kapiten tima. Izlazio sam sa zgodnom plavušom. To je sada sve gotovo. Čak me i ljudi koje sam smatrao prijateljima izbegavaju.“

Marijana je privukla stolicu i sela okrenutu ka njemu. „Ljudi ponekad mogu biti … površni. To je užasno, ali je tako. Radeći ovaj posao, viđam ljude čije se porodice bave tim glupostima. Za razliku od drugih, tvoja mama je bila tvoja najveća, najvernija podrška od prvog dana. Pored nje, ja sam tu. Ono što si ti ovako brzo uspeo da postigneš – to je za knjige! To se meri sa čudom. Dakle, još uvek imaš nas dve koje smo uz tebe. I to je nešto.“

Osmehnuo se. „Da, obe ste bile sjajne. Hvala na tome.“

„Tvoj život se promenio Peđa. Vremenom ćeš upoznati ljude i steći nove prijatelje koji će te voleti zbog onoga što jesi, a ne zbog tvojih dostignuća ili nekog statusa u školi. Hajde sada, istresi frustraciju na ovim spravama, ne na sebi.“

„RAZUMEM!“, rekao je smešeći se.

Naporno su radili skoro dva sata, rezultati su bili sjajni. Nakon što je završila sa svim obavezama oko Peđe, Marijana je izvela svoju magiju rukama. „Iskreno, ovo je vrhunac mog dana“, rekao je. „Način na koji radiš te stvari… nemam reči.“

Marijana se smeškala i nauljenim rukama stiskala Peđine mišiće. „Postoji posebna energija koja prolazi između ljudi kroz dodir. Veoma je lekovita. Jesi li ikada imala pravu masažu, ono celog cela?“

„Nisam.“

„Trebalo bi da odeš na jednu. Bićeš zapanjen rezultatima! Masaža nam je svima potrebna. Ali pazi gde ideš, pronađi neki salon koji je otvoren samo tokom nedelje i zatvara se najkasnije u 18 časova.“

Zbunjeno ju je pogledao: „Zašto?“

„Samo mi veruj“, rekla je i namignula mu.

**

Dok su Peđa i njegova majka večerali, stavio je ruku na njenu. „Hvala ti mama. Na svemu. Želim da jasno kažem koliko mi značiš. Uz mene si od prvog dana. Ma celog života a ne samo od kako sam se povredio.“

Katarina nije očekivala ove sikrene tople reči svog sina: „Hvala ti dušo. Ti si moj sin. Sve bih učinila za tebe i u to nemoj nikada da sumnjaš.“

„Volim te.“

„Volim i ja tebe ljubavi. Hajde, ručkaj pre nego što se ohladi.“

„Sve je preukusno. Inače, danas sam razgovarao sa Marijanom o tako nekim stvarima. Predložila mi je masažu.“

„Khm.. kakvu masažu?“

„Masažu celog tela.“

„Hmm.. Nisam sigurna u to“, odgovorila je njegova majka.

„Zašto ne?“

„Pre mnogo godina, tvoj otac mi je dao poklon karticu za jedno od tih mesta. Počelo je dobro, ali otprilike na pola puta počeo je da mi masira mesta koja nije smeo da dodirne“, rekla mu je. „To je kao ta „masaža celog tela“, tako oni to zovu.“

„Marijana je rekla da izaberem neko mesto koje ne radi vikendom i zatvara se do 18 časova.“

„Ne znam za to… ovo je bilo nešto uveče, kasnije. Da sam ranije istražila, znala bih u šta se upuštam. Ako odlučiš za to, prvo malo proveri.“

„Hoću.“

**

Peđa nije bio naivan u vezi sa seksualnim pitanjima, ali nije bio ni mnogo iskusan. Pošto Bojana više nije bila u igri, pribegao je sopstvenoj ruci za olakšanje. Sada, čuvši da neki saloni za masažu pružaju takve usluge, bio je zaintrigiran. Tako da je počeo da istražuje. Grad u kojem je živeo je bio osrednji, tako da je najblii salon za masažu bio nekih 10km daleko. Ali to mu je i odgovaralo, Peđa je smatrao da će to biti bezbedna udaljenost kako ga niko ne bi prepoznao.

Nakon što ih je sve prečešljao preko interneta, odlučio se za salon pod nazivom „Srećna stopala“ i zakazao jednočasovnu masažu celog tela za sutra u 15:30. Bio je uzbuđen ali nije želeo da njegova majka zna kuda ide tako da je bio veoma oprezan kada se tog popodneva iskrao iz stana.

**

Bilo je prilično mračno i definitivno azijskog dekora kada je ušao u dotični salon. Pretpostavio je da je kineski, ali nije bio siguran. Prešao je preko hodnika do šaltera i čekao. Nekoliko sekundi kasnije ušla je mlada žena.

„Zdravo. Peđa?“ – upitala je slatka sitna dama sa neodoljivim akcentom.

„O, hm, zdravo. Da, ja sam Peđa.“

„Divno. Ja sam Lana. Nije mi to pravo ime ali ovde je lakše da me tako zovu.“ Pogledala je u svoj računar, a zatim u njega osmehnuvši se. „Celo telo, jedan sat, je li tako?“

„Da.“

„Keš ili kartica.“

„Keš“, rekao je pružajući joj novac koji je spremio unapred.

„Da li želite račun?“ upita Lana.

„Ne, ne treba mi.“

Lana je obišla šalter i otključala vrata par metara dalje niz hodnik.

„Ti radiš masažu?“ upita Peđa.

„Baš ja. Deluješ iznenađeno Peđa. Znaš, u mojoj kulturi biti maser je častan posao. Moja majka je vlasnica. Moj kolega i ja radimo ovde sa njom. Pođi sa mnom.“ Lana ga je povela u slabo osvetljenu sobu sa stolom za masažu, jednom stolicom i stolom. „Da li želiš tihu muziku ili tišinu?“

„Ne znam. Nemam baš iskustva sa ovim.“

„Ulje?“

„Naravno, pretpostavljam.“

„Druga opcija je suva. Ulje je bolje, veruj mi“, pojasnila je.

„U redu“, rekao je nervozno što je iskusna maserka primetila.

Prišla mu je i pomazila po obrazu: „Peđa, opusti se. Niko te neće ujesti. Ovo će biti veoma opuštajuće“, uverila ga je Lana.

„Kao što rekoh, nikada nisam…“

„Nikada nije kasno. Slušaj, izaći ću napolje, ti skini sve i stavi odeću na stolicu. Na stolu je peškir da možeš da pokriješ intimni deo. Lezi na stomak, lice ovde“, rekla je pokazujući na obloženu rupu u stolu. Lana se okrenula i izašla iz sobe, zatvarajući vrata za sobom.

Peđa je seo na stolicu i izuo patike, a zatim uvukao čarape u njih. Presavio je majicu i stavio je na sedište stolice, a zatim je isto uradio sa farmerkama. Skinuo je štitnike za kolena i stavio ih preko. Sledeći je bio donji veš. Popeo se na sto, zatim se nespretno pokrio malim peškirom, nadajući se da je dovoljno pokriven. Stavio je lice u rupu gledajući u pod. Oko dva minuta kasnije čuo je kako se vrata otvaraju, pa zatvaraju, a zatim zvuk koraka.

„Imaš li nekih problema, povreda, šta god što treba da pazim?“ upitala je.

„Još uvek se oporavljam od povrede ligamenata kolena.“

„Mhm, razumem. Ali je u redu da ti masiram noge?“ upita Lana.

„Da, slobodno.“

Lana je zatim prišla čelu stola. Osmehnuo se videći njena sićušna stopala, bila je bosa. Lanine tople, uljem prekrivene ruke počele su da ga dodiruju po vratu i ramenima. „Previše jak pritisak?“ upitala je.

„Ne. Oseća se divno.“

Dok je Lana radila na njemu, počeo je da se opušta i uživao je u njenim energičnim dodirima. Dok je stigla do njegovih donjih leđa, skoro je zaspao, toliko se opustio. Kada je Lana završila sa donjim leđima, prešla je do podnožja stola i razdvojila mu stopala nekoliko centimetara. Peđa se malo zbunio jer je peškir bio prilično visoko i nije bio siguran koliko joj se pokazuje. Radila je na svakom stopalu pojedinačno, a zatim je prešla na listove.

Kada je počela na butini, osetio je kako mu kurac reaguje. Nije ga dodirivala neprimereno, ali ga je stimulisala. Njegova erekcija se veoma brzo napinjala. „Vreme je da se okrenemo“, rekla je pomerajući se ka strani stola. Peđa se ukočio. Sa svojom erekcijom, nije se usudio to da uradi. Lana ga je lagano kucnula po butini. „Peđa, u redu je. Uzbuđenje je normalno. Ovo je sve diskretno.“

Iako i dalje prilično nervozan, polako se okrenuo na leđa, vodeći računa da peškir drži na mestu. Peđa je pogledao dole, videvši mali peškir koji sada više liči na šator. Pocrveneo je. Kada je počeo da se savija i namešta peškir, Lana ga je uhvatila. „Zar mi ne veruješ? Napet si Peđa, ali ne brini, u sigurnom si okruženju. Opusti se“, rekla mu je, gledajući mu lice odozgo.

Peđa je zatvorio oči i uzdahnuo, spustivši obe ruke sa strane tela. Dok je radila na gornjem delu njegovih grudi, činilo se da počinje da omekšava. To je doduše bilo kratkotrajno i kad je stigla do njegovog stomaka, on je ponovo bio tvrd kao kamen. Peđa je osetio promaju i pogledao dole. Peškir se pomerio i spao i sada je njegov potpuno izloženi kurac ponosno stajao usmeren ka plafonu.

Peđa je zatvorio oči i progutao pljuvačku. Osim Bojane, niko ga nije video video u ovakvom stanju i bio je napet. Lana je ništa nije rekla i nastavila je sa svojim radom. Dok su joj se ruke kretale po donjem delu njegovog stomaka, mogao je da oseti kako mu se kurac pomera i trza, a takođe je osetio kako mu se pre-sperma sliva niz glavić. Lana je pokupila sada beskorisni peškir i bacila ga u stranu.

Peđa je sada bio potpuno izložen dok je radila na njegovim nogama. Tada mu je ponovo razdvojila stopala, ali znatno više nego ranije. Peđa se nije usudio da otvori oči, znajući šta će videti. Mnogo vremena je provela masirajući mu kolena, butine, listove.

„Ovo je masaža celog tela. To si birao, zar ne?“ Samo je klimuo glavom, držeći oči čvrsto zatvorenim. „Da li te to zanima?“ upita Lana.

„Ja… ja…“

„Opusti se, ja ne pružam kompletnu uslugu, ako me razumeš. Žao mi je.“

Kada je konačno otvorio oči, video je da Lana nema gornji deo na sebi. Grudi su joj bile prilično male, ali apsolutno prelepe. Tada je brzo vezala kosu u rep. Osmehnula mu se, a zatim otišla do strane stola. Levom rukom je obuhvatila njegove testise, kotrljajući ih u dlanu. Desnom rukom je uzela njegov kurac i krenula u iskusno, spretno ali veoma snažno drkanje.

Bio je van sebe, sve se nekako brzo desilo i on je počeo da se grči. Oslonio se na laktove kako bi mogao da je gleda. Osmehnula se, a zatim isto tako iznenada zgrabila glavić njegovog kurca svojim usnama! Bojana nije bila tip devojke koja pruža pušenje, a ova sitna azijatkinja radila je ustima i jezikom čuda! Čitav njegov kurac je bio masturbiran njenim rukama i ustima.

Čitavo iskustvo je trajalo manje od dva minuta pre nego što je iznenada eksplodirao u njena usta. Ona nije negodovala, čak je i nežno stenjala dok je gutala njegovo seme. Nije se odmah odvojila od njega, čak i nakon gutanja. Samo ga je lagano masirala ustima, dok konačno nije odvojila lice od njegove kite. Pogledala ga je osmehujući se, zatim zgrabila peškir i nakvasila ga u lavabou. Sa njim ga je pažljivo očistila.

„Jesi li uživao u masaži?“ upitala je dok ga je brisala.

„Bilo je neverovatno. Hvala ti.“

„Sledeći put će biti bolje jer bićeš opušteniji“, rekla mu je.

„Bolje od ovoga? Teško“, rekao je.

„Možeš se sada obući. Da li želiš malo vode?“

„Molim te.“

„Čekaće te flašica vode kod mene za stolom“, rekla je, a zatim izašla iz sobe.

Peđa je bio iscrpljen. Trebalo mu je par minuta da skupi dovoljno snage da se pomeri. Kada se obukao, izašao je u hodnik i krenuo ka recepciji. Lana je razgovarala na svom maternjem jeziku sa starijom ženom dok je prilazio.

„Peđa, ovo je moja majka, Kim. Ona je vlasnica ovog našeg malog ali slatkog salona.“

„Drago mi je“, rekao je i pružio ruku starijoj dami da se rukuju.

Žena se osmehnula i poklonila, a zatim ponovo progovorila svojoj ćerki. Vodile su kratak razgovor pre nego što se Lana okrenula ka njemu. „Ti imaš osamnaest godina, zar ne?“

„Da.“

„Moja majka želi da zna da li bi bio zainteresovan za posao. Skraćeno radno vreme, naravno.“

„Kakav posao?“ upita Peđa.

„Kako misliš?“ – pitala je Lana zbunjeno. „Pa masaža.“

Peđa se zakikotao: „Meni je danas bila prva zvanična masaža, ako ne brojimo moju rehabilitaciju. U prevodu – Ne znam ništa o masiranju.“

Lana se nasmejala. „Naučićemo te o masažama. Slušaj, moj kolega je obavestio moju majku da se vraća u Vijetnam na leto. A trećina naših klijenata su žene koje više vole muške ruke od ženskih. Dakle masiranje lepih žena i ne zvuči tako loše, zar ne?“ – uverila ga je Lana.

Peđa je zbunjeno prišao Lani da joj šapne: „A ja bih pružao ženama ono što si ti… mislim…?“

„Ako je to ono što žele i ako su spremne da plate za to… a naravno, i do tebe je. Ne moraš ništa što ne želiš.“

Peđini napeti tinejdžerski hormoni su proradili: „Ali Lana… ja nemam… mislim, ne znam puno ni o tome. Ko bi me naučio tom delu?“

„Moja majka i ja. Pre nego što ikada sam uđeš u jednu od soba, naučićemo te svemu što treba da znaš.“

„Ali ne razumem. Zašto ja? Čak nisam ni azijat. Mislim, izvini, ovo je zvučalo loše ali…“

„Ma opusti se. Znatno si krupniji od Hao, mog kolege. Moja majka misli da bi bio dobar za posao. Ona ima oko za te stvari. Takođe, da se ne lažemo, ti si veoma zgodan momak. To je dobro za posao.“

„Šta je sa platom?“

„Deo od masaže ide majci, a sve što je dodatno zadržavaš za sebe. Žene daju bolji bakšiš od muškaraca.“ – namignula mu je.

„Ali još sam u školi par meseci i imam terapiju tri dana u nedelji za kolena.“

Lana je razgovarala sa majkom. „Posle škole dva dana u nedelji po oko tri sata. Od deset do dva subotom i nedeljom. Naše klijentkinje dolaze ranije tokom dana.“

„Da li bi bilo moguće da sednem sa Haom i da mi opiše šta on tačno radi?“

„Pozvaću ga da dođe i objasni ti.“ – rekla mu je Lana i uzela mobilni telefon.

Kraj 1 dela