Trudna u 42-oj godini 1 deo

TRUDNOĆA
Neki bi rekli da je previše kasno za trudnoću u mojim godinama, ali evo me: 42 godine i trudna sa svojim drugim detetom. Bilo je to iznenađenje, naravno. Moj sin Petar je imao 18 godina, tek je završavao srednju školu dok sam se ja našla pred novim početkom roditeljskog putovanja. Bila sam razvedena skoro punu deceniju, a momak koji me je doveo u sadašnje stanje bio je malo više od prosečnog avanturiste za jednu noć.

Mislila sam da zaslužuje da zna da me je oplodio i da ću zadržati bebu, ali mi je jasno stavio do znanja da ne očekujem nikakvo njegovo učešće. Nimalo me to nije iznenadilo, nije ni pokušao da se angažuje i uključi; više nikada nisam čula za njega nakon što sam ga obavestila o predstojećem porođaju.

Saznala sam da sam trudna krajem juna i nisam uspela da skupim hrabrost da kažem Petru do početka septembra: stomak je bio sve vidljiviji i znala sam da više neću moći da krijem od njega čak i da sam želela. Nije bilo iznenađujuće da je bio ponižen kada je saznao da je njegova samohrana majka imala povremeni nezaštićeni seks i da će roditi novog brata ili sestru 19 godina mlađeg od njega.

Naša kuća je godinama bila centralno mesto okupljanja njegove grupe prijatelja, moje prisustvo se tolerisalo; sada nije dozvoljavao nikome da dođe, čak je većinu namirnica nabavljao sam kako me javnost ne bi videla. Stideo se, a to se prenosilo i na mene. Sa jedne strane sam ga razumela jer sam ja bila ta koja mu je godinama pričala da pazi šta radi, da koristi zaštitu i slično. Sa druge strane, ipak je delovao malo razmaženo.

**

Međutim, jednog dana je Petrov najbolji prijatelj Andrej, brucoš na fakultetu, svratio nenajavljeno kod nas. Slučajno sam otvorila vrata kada je pokucao, inače bi me Petar verovatno sklonio tako da me sakrije iz vida tokom cele posete. Ušla sam u šesti mesec trudnoće i nosila sam rastegljive farmerke i usku majicu koja se podizala do pupka. Moja figura i odeća činili su situaciju očiglednom, baš kao što je izraz njegovog lica činio očiglednim njegovo iznenađenje.

„Teta Silvija!“, uzviknuo je kada me je ugledao, oči mu se nisu skidale sa mog stomaka. „Vi ste… Petar mi nije rekao, nisam imao pojma. Pa čestitam!“

Osmehnula sam se i protrljala stomak, ceneći trenutak sreće u moje ime, zahvalna što Petar nije čuo kucanje na vratima i sakrio me. „Hvala ti Andrej! Ne čudi me što ti nije rekao, još uvek mu je prilično neprijatno zbog svega. Pa kako je na fakultetu?!“ Njegove oči su ostale na mom stomaku, kao i moja desna ruka.

„A pa dobro je, dobro… tek dva meseca je prošlo ali snalazim se“, odgovorio je. „Definitivno je bolje od srednje škole. Ali pustite to, deluje da je vama zanimljivije od mene! Kako se osećate, kada treba da se porodite?“

„Pa zanimljivo je, to sigurno. Ali radujem što ću roditi bebu, termin je u martu.“ Delovao je veoma zainteresovano. Uvek je bio ljubazno dete, poznavala sam njegove roditelje preko 15 godina, on se družio sa mojim Petrom ceo život. Sa njim sam uvek imala odličan odnos. Dok je otvoprim ustima bukvalno buljio u mene, nakratko sam pomislila da bi mogao biti zainteresovan na neplatonski način i u trenutku sam zamislila njegovo mlado telo bez odeće. Ali činilo se pogrešnim i odmah sam pokušala da izbacim to iz glave.

„Petar će biti oduševljen što te vidi“, rekla sam mu. Osetila sam da su mi obrazi pocrveneli i pomislila sam da bi verovatno trebalo da se negde izgubim.

Njih dvojica su bili gore oko sat i po vremena pre nego što je Andrej krenuo kući. Dok je šetao ka vratima, provirio je u dnevnu sobu gde sam gledala seriju, da mi poželi laku noć . „Bilo mi je veoma drago što sam vas ponovo video.“ – priznao je blago stidljivo.

„I meni je veoma drago bilo. Inače ja povremeno idem tuda ka fakultetima kada odlazim u autlet. Kada si trudan ne možeš baš bilo gde da kupuješ odeću, znaš. Mislim, možda možemo da odemo na neku klopu ili nešto sledeći put kada budem u blizini?“ Zašto sam ga to pitala? Jednostavno je, on je bio prvi muškarac koji je sa oduševljenjem primio vest da sam trudna. Znala sam da možda nije primereno, ali bio je oduševljen.

Bilo je legalno, Andrej je imao skoro 20 godina, tako da nisam radila ništa nezakonito. Ali problem bi bio ako bi došlo do Petra, verovatno bih imala otuđenog sine koji bi se odselio ili pobegao. Ali nije kao da želim da pojebem njegovog najboljeg prijatelja… zar ne?

**

RUČAK
Prošlo je nekoliko dana kada sam shvatila da sam u škripcu. Niti sam uzela njegov, niti je on imao moj broj. Tako da je bilo prilično nezgodno, ali uspela sam. Našla sam ga na fejsbuku i pisala mu. Na moje oduševljenje, odgovorio je praktično odmah! Nismo puno kuckali, bio je zauzet predavanjima, ali je dogovor pao, tako da sam se našla kako biram odeću za taj dan.

Bila je sredina decembra, hladnoća me je sprečila da se pokažem koliko sam možda želela, ali moj uski crveni džemper je zaista uspeo da istakne moje nabrekle grudi i još više nabrekli stomak. Rastegljiva guma mojih farmerki za trudnice delovala je kao oblikujući kostim, dajući čvršći i zaobljeniji izgled mom već impresivnom stomaku. Ako je Andrej zaista ljubitelj trudnica, bila bih gozba za njegove oči!

Pokupila sam ga ispred studentskog, oči su mu bile prikovane za moj zimski kaput dok je pokušavao da priča razgovetno. Bilo je veoma duhovito i slatko videti ga kako se gubi a pokušava da ostane pribran. Otišli smo u mali restoran u 11 ujutru; ništa fensi. Smeštajući se, shvatila sam da sam bila u pravu kada sam očekivala da će moj uski džemper privući njegovu pažnju. Naručili smo piće i odmah sam počela da se malo igram sa njim.

„Bože, ovaj studentski deo grada je predivan. Toliko lepih mladih ljudi… devojke su preslatke, zar ne?“

„Mhm.“

„A šta je sa tobom po tom pitanju? Viđaš se sa nekom?“

Nasmejao se i pocrveneo. „Ja… Pa, zapravo mi se sviđa jedna devojka niz hodnik. Dve sobe od moje. I bila je još jedna devojka koju sam… khm… bili smo pijani…“

Bio je crven kao paprika. „Hej, ne moraš mene da se plašiš, sa mnom možeš o svemu da pričaš. Sada si na fakultetu, odrastao si. Možemo da budemo prijatelji, da delimo tajne. Zašto bi meni smetalo ako malo popiješ i kresneš neku devojku? Normalno ponašanje na fakultetu. Mislim, pogledaj mene, za ime Boga: očigledno da sam se i ja nedavno zabavila.. doduše na prilično neodgovoran način.“

Nasmejao se. „Da, ovde na faksu zna da bude ludo ponekada. I hvala što mogu biti otvoren sa vama. Prija mi to.“

Nasmejala sam se, zahvalna koliko je napetosti splaslo. „Pa hajde Andrej, želim sočne detalje.“ – namignula sam mu.

Oči su mu se raskolačile. „U redu“, nastavio je, „spetljao sam se sa tom nekom devojkom pre nekoliko nedelja. Jedva je poznajem, oboje smo bili pijani. Bilo je zabavno, ali u osnovi nije ništa značilo.“

Nagnula sam se, laktovi na stolu i brada u rukama. „Zar su to detalji Andrej?“

„Pa ja.. mislim…“

„Je li ti ona bila prva?“ upitala sam tiho, diskretno uprkos praznini restorana.

Obrazi su mu se malo zacrveneli pre nego što je odgovorio, iznenađujuće otvoreno. „Da, bila mi je prva. Nije baš bilo onako kako sam zamišljao svoj prvi put. Kažem, ni ne sećam se svega zbog jeb… alkohola.“

„Pobogu, pa možeš da psuješ preda mnom. Dakle jebeni alkohol?“

„Ma da. Mislio sam da će biti savršeno prvi put… al dobro. Nije loše steći malo iskustva, možda čak i malo samopouzdanja.“ – spustio je lice na sto. „Sranje, ne mogu da verujem da vam sve ovo pričam…“

Moja ruka se pomerila da dotakne njegovu na stolu, pokušavajući da pokažem malo intimnosti i poverenja. „Sasvim je u redu Andrej. Zaista. Izgleda da nam je oboma potreban prijatelj sa kojim možemo biti otvoreni u ovom trenutku. I volela bih da taj prijatelj bude otvoren sa mnom. Razumem ako ti nije prijatno zbog toga, s obzirom na tvoje prijateljstvo sa mojim sinom koji jedva razgovara sa mnom i sve to. Ali, šta misliš: možemo li biti prijatelji?“

Razmislio je na trenutak, a zatim zamišljeno klimnuo glavom, osmeh mu se pojavio na usnama. „Da, voleo bih to. Sa Petrom imam sjajan odnos ali znate teta Silvija kako je to među muškarcima. Ne želimo da pokažemo ranjivost. Ako njega pitate, jebao sam je i razvalio žestoko! To sam mu rekao. Ali istina je ipak malo drugačija. Pritom, ja imam prijatelje ovde, ali nikoga koga poznajem baš dobro. I malo mi je teško da se povežem sa svima. Voleo bih da imam nekoga kome mogu da se poverim.“

„Počastvovana sam. Ali ovo je obostrana stvar. Nije ovo samo tvoja „obaveza“ da se ispovedaš. Ja imam svoje tajne. Toliko sam… khm, Andrej, mogu li da razgovaram o svom seksualnom životu sa tobom, ili je to previše?“

Odlučno je odmahnuo glavom. „Ne, nije previše. Upravo smo pričali o mom.“

„Zaista cenim to.“ Ponovo sam stavila ruku na njegovu. „Ne znam koliko znaš o trudnoći, ali hormoni su prilično ludi. Tu su i sve te promene raspoloženja i želje i svašta nešto, ali uglavnom je za mene to… seksualna stvar.“ – sada sam ja pocrvenela. „Malo je čudno što ti ovo govorim, ali iskreno, trudnoća me razvaljuje u tom smislu.“

„Ona vas.. razvaljuje?“

„Možda se nisam najbolje izrazila, ali… razvaljuje me u smislu napaljenosti.“

„N… napaljenosti? Kao… khm, seksualne napaljenosti?“ – šaputao je.

„Da.. jebeno da! A pazi, dovoljno je teško zadovoljiti svoje potrebe kao ženi u četrdesetima, dodaj tome faktor trudnoće i ja sam otprilike najnevidljiviji seksualni objekat na svetu! Kad bih samo dovoljno verovala internet perverznjacima da ih pozovem u krevet… Neki od njih kažu da obožavaju trudnice, ali ko će ga znati jebiga. Sigurno se foliraju.“

Njegov smeh je prekinuo deo napetosti koju je stvorila moja direktnost. „Da, znam kako internet perverznjaci mogu biti lažovi. Ali iskreno, šteta što mnogi tako misle i tako gledaju na vas… jer izgledate fantastično.“ Pocrveneo je čim je ova rečenica izašla iz njegovih usta, očigledno je otkrio malo više o svojim osećanjima nego što je nameravao.

Održavala sam nespretni kontakt očima mučnih 30 sekundi. Njegove karte su bile na stolu i želela sam da ga vidim kako se malo izvija pre nego što dam bilo kakav znak da je privlačnost obostrana. „Znaš“, konačno sam progovorila, „nisam bila u studenstkom domu barem 15 godina. Kladim se da je sada mnogo drugačije.“

„Ako želite? Mislim, treba vam samo lična karta. Možete doći da vidite moj dom i sobu… ako želite?“

„Joj, ne znam da li bi voleo da te vide kolege sa nekom tamo trudnom matorkom…“

„Ne pričajte gluposti teta Silvija! Biće mi čast.“

Kraj 1 dela