Slušajući roditelje 1. deo

Stanko je oduvek bio loš u deljenju. Kao jedino dete samohranog roditelja, bio je prilično razmažen i grabio je sve za sebe. Moje igračke, moji slatkiši, moja soba, moja odeća, moje stvari! To je bio njegov moto. Možda je to bilo zbog ranog odlaska njegove majke ili prosto mali skučen smeštaj, ali to je bio način njegovog razmišljanja – sebičnost. Odrastajući, to je izazvalo mnogo problema sa učenjem jer je morao prostor da deli sa drugim studentima.

„Hoćeš li da isključiš to sranje? Pokušavam da spavam!“ Baš zbog takvog stava i loših navika, bilo mu je veoma teško da se razume sa svojom polusestrom Jelenom. Ili je ona prosto samo bila kučka. Stanko se okrenuo na drugu stranu. Spavaća soba je bila tesna sama po sebi, ali sa svim njenim stvarima naguranim sa njegovim, osećalo se kao da ga sve guši.

„Samo za večeras“, obećao je njegov tata. Pre dve noći, Jelena je se požalila koliko je kauč neudoban i kako joj je potreban pravi krevet. Tada ga je otac pogledao i tiho obećao: „Samo za večeras.“

„Bože, jedva čekam da izađem iz ove pećine“, kukala je Jelena, skrolujući telefon, ekran je snažno svetleo. Ispružena na dušeku i umotana u ćebe, bila je naslonjena na jastuke i kukala.

„Ma sve je bilo super dok se nisi pojavila ti i tvoja mama“, promrmljao je Stanko. „Ne može svako biti vrhunski računovođa ili šta je već.“

„Rade u istom odeljenju, glupane. Tvoj tata je samo jebena stipsa“, odbrusila je. „Mama je možda na većoj poziciji, ali njihove plate sigurno nisu toliko različite. Kladim se da bi mogao da kupi veći stan, ali ne želi da troši novac.“

„Kaže odlikovana studentkinja koja živi sa svojom mamom.“

„To je lični izbor!“

Stanko je prevrnuo očima i odlučio da upali svoj tablet, shvativši da nema spavanja. Čim je krenuo da kucka, Jelena je okrenula glavu ka njemu. „Šta to pišeš?“

„Scenario za neku predstavu.“

Stari okvir kreveta je zaškripao dok se Jelena uspravljala. „Stvarno? Ko bi rekao da je moj novi brat pomalo kul.“

„Ja ti nisam brat.“ – promunđao je.

„O čemu se radi?“

Sumnjičavo ju je pogledao i pokušao da se i sam uspravi. Nikoga ranije nije zanimalo da čuje o njegovom pisanju. „Radi se o tipu čija je polusestra nepodnošljiva kučka i kako se mora nositi sa njenim NAPADOM na njegov lični prostor.“

„Znaš šta – jebi se! Trudila sam se da budem fina.“

„Ako želiš da budeš fina – vrati mi krevet.“

„Samo za večeras, a posle ću rado da odem odavde.“

Stanko se namrštio u tami, ali je odlučio da ne pritiska. Njegov tablet je već pokazivao ponoć. Pokušao je da nastavi, ali su mu kapci ubrzo postali preteški. Stanko je zevao. Samo mu je trebalo malo da odmori oči i moći će da dostigne svoj cilj. Ali kada ih je ponovo otvorio, ekran je bio preplavljen gomilom beskrajno ređajućih slova. Trgnuvši se, noga mu je udarila pravo u ugao plastične kutije.

„Ma u pičku materinu!! To je to, ne mogu više!“

Jelena se podigla. „Šta? Šta? Šta se dešava?“

„Pomeri se.“

„Molim? A ne, nećeš.“

„Jelena, ovaj pod je minsko polje. Povredio sam nogu jebote! To je moj krevet. I ako ne pomeriš to dupe za tri sekunde, sešću na nju.“

Iako uzjebana, pomerila se. Režala je sve vreme, ali se pomerila. Stanko je bacio jorgan pre nego što je uspela da se predomisli i čvrsto se umotao. „Izvoli“, promrmljala je, okrećući mu leđa. „Ovaj krevet nije stvoren za dvoje.“

„Samo za večeras“, rekao je sarkastično.

„Šta god.“ Jelena se uvukla u svoje ćebe. „Samo zapamti: Ako me samo dodirneš iz bilo kog razloga, mrtav si čovek!“

„Fuj, odvratno. Ne bi mi palo na pamet da uradim tako nešto.“, promrmljao je. „Tvoje sise svakako nisu vredne toga.“

Okrenula se ka njemu sa užasnutim izrazom lica. „Jedi govna! Moje sise su savršene!“ – odbrusila je, udarajući ga po ramenu.

„Možda onom tvom kretenu od dečka kojeg toliko pominješ.“

„On piše poeziju, znaš!“

„Da… Skoro da mogu da vidim: ‘Ruže su crvene, ljubičice su plave. Jelena me smara, poput neke krave.“

Ponovo ga je udarila. „Ma koji je tvoj problem? Šta sam ti ja uradila da se tako ponašaš prema meni?“

„Zato što si hodajući kliše!“ – rekao je i zastao.

„Molim? Objasni!“

„Ma… nebitno.“

„Stanko, objasni odmah!“

„Jebena zgodna popularna plavuša koja se zabavlja sa najvećim mišićavim i najglupljim likom na faksu, ismeva štrebere zabave radi. Ne kontam… Dovoljno si pametna da postaviš svoje standarde, ali i dalje guraš te gluposti na fakultetu. Jadno je.“

Hladan vazduh ga je napao čim je ćebe naglo skinuto sa njega. Jelena se bacila na njegov stomak, zgrabila ga i naterala da je pogleda u oči. Njene smeđe oči su sijale u gotovo potpunom mraku. „Kao prvo“, rekla je, zabadajući nos u njegov. „Ja nisam praznoglava plava glupača! Pogledaj moje ocene kretenu. Ono što radim iz zabave je moja stvar. I drugo, ne rugam se tvojim idiotskim prijateljima zato što su štreberi. Rugam im se zato što su gomila sisica koji nisu videli oni stvar osim na internetu!!“

Gledali su jedno u drugo kroz mrak. Njihova tela su se približavala jedno drugom, njene čvrste butine su se stezale oko njegovog tela. Bujice punih grudi su se pritiskale uz njegove grudi. Udisao je mirise paste za zube od eukaliptusa i šampona od jagoda. Čim se skinula sa njega, okrenuo se na drugu stranu, nadajući se da ga neće videti kako namešta bokserice.

„A nekada sam mislio da si kul devojka i da si zgodna“, promrmljao je Stanko.

„Ne foliraj se. Buljio si u mene još u srednjoj školi. A videla sam te i malopre kako mi gledaš u sise.“

„Sise ko sise. Teško je ne gledati kada ni ne nosiš brus po kući.“

„Šta je bilo braco? Da li te je sramota zbog velikih sisa tvoje starije sestre?“

„Ti mi nisi sestra.“

„Ali ja samo želim da snažno zagrlim svog mlađeg bracu.“ – zezala ga je i prišla mu, a potom mu se pribila uz leđa, pritiskajući mlade grudi u njega.

„Hoćeš li prestati sa tim kučakstim glasom?“ Izmigoljio se iz njenog stiska. „Ozbiljno, jezivo je. Osim toga, rođendan mi je u martu. Nisi baš toliko starija.“

„Hoćeš da kažeš da bi više voleo da te mlađa sestra pipa? Da li bi ti to bilo bolje perverznjaku?“

„Polusestra! Ne sestra nego polu-jebena-sestra! I ne! To je zapravo mnogo gore.“

Usledila je tišina. I dalje ju je osetio iza sebe i čuo je njeno disanje ali reči nije bilo… barem ne do tog trenutka kada je pitala: „Dignut si?“

Oči su mu se širom otvorile u mraku: „Ne!“

„Ne laži. Kladim se da si jebeno tvrd. Napaljeni devica sa najzgodnijom devojkom na faksu u njegovom krevetu. Trlja se o tebe svuda. I ne možeš ništa da uradiš povodom toga, jer si sada u srodstvu sa tom savršenom devojkom.“

„Mrzim te.“

„Gasimo svetla deco“, rekao je njegov otac kada je naglo bez kucanja uleteo u majušnu sobu. „Ne znam oko čega se svađate, ali treba vam sna. Čeka nas dug dan sutra.“

„Važi tata. Laku noć.“

„Laku noć, gospodine Dej… khm, laku noć tata!“

„Kakva si ti kuč…“ – zastao je Stanko. Čekao je dok nije čuo kako se vrata sobe zatvaraju. „Ovo nije gotovo. Ni blizu gotovo!“

„Duvaj ga perverznjaku. E, još jedna stvar, ako osetiš potrebu da izdrkaš za pet sekundi kao gubitnik, uradi to u kupatilu. Ne želim da mi tvoja devičanska tečnost zaprlja krevet.“

„Kučka.“

„Gubitnik.“

**

San je dugo čekao. Vreme je teklo sporim tempom, a Stanko nije imao izlaz za nervozu. Nije mogao da se pomera, okreće ili bilo šta drugo. A ako bi započeo svađu ona bi trajala tokom cele noći. Najviše što je bio spreman da rizikuje bilo je da skloni pokrivač i skine majicu ako postane previše zagušljivo i toplo od njihove zajedničke telesne toplote.

Dok je gledao u zid, čuo je reči: „Sutra ćeš ponovo imati sobu samo za sebe. Hajde samo da preživimo večeras.“

Konačno, počeo je da se tetura preko granica svesti. Hvatao ga je san i bio je na ivici… sve dok zvuk iz neke ogromne udaljenosti nije prerastao u obližnje glasove, prepoznatljive, ali prigušene zidom. „Ne, ne možemo“, glas njegove maćehe dopirao je iz magle sna.

„Opusti se“, rekao je njegov otac. „Čeka nas put… nećemo imati kad. Oni uveliko spavaju.“

„Možda kada se smestimo tamo?“

„Dušo, samo želim da stvorim još jednu lepu uspomenu ovde sa ženom koju volim. Sada skini tu pidžamicu i hajde da delimo ljubav.“

„Ali zar nećemo probuditi… oh! Ohhhh… uhh to je lepo.“

„Postoji zvučna izolacija između soba“, tiho se nasmejao. „Sam sam je testirao.“

„Oh. Onda mi stavi te lisice, policajče. Mislim da bih se mogla odupirati hapšenju.“

„O bože“, začuo se poniženi šapat. Stankova kičma se naježila kada je shvatio da se obmotao oko nečeg mekanog, gnjecavog.

„Jelena?“, zacvilio je. „Šta radiš?“

„Isto što i ti, glupane“, odgovorila je grubim šapatom. „Primorana sam da slušam kako nam roditelji … ali šta ti jebeno radiš?“

„Pa, navikao sam da spavam sa jastukom ….“

„Pravo pitanje je zašto si zakačio ruke za moje sise?“

Tek tada je shvatio! Povukao se i zaćutao. Neprijatna tišina se samo produbila dok je krevet sa druge strane zida počeo da škripi. „Ohhh.. kako volim kad si grublji…“

„Pretpostavljam da zid nije baš zvučno izolovan, a?“ upita Jelena kroz nervozan kikot.

„Ma ni blizu. Tata je nešto pokušavao, nešto je preuređivao… želeo je da ima malo privatnost. Ali sećam se prvi put kada je doveo devojku on… pa, bilo je pomalo…“

„Seksi?“

„Neprijatno Jelena. Nezgodno. Hajde da kažemo nezgodno.“

„I nikada mu nisi ništa rekao?“

„Nisam želeo da ga osramotim.“

„Kako mrzim kad me lažeš.“

„Ko te laže? Ne lažem te ništa!“

„Lažljivče… Toootalno si se napalio dok si prisluškivao.“

„Imam slušalice sa poništavanjem buke u jednoj od onih kutija“, šapnuo je.

„Slušao si ih. A sada slušaš kako tvoj tata jebe moju mamu.“

Pažljivo se odmaknuo, trudeći se da je ne dodiruje više nego što je morao. Skretanje pogleda sa tog tela bio je izazov sam po sebi. Bez obzira na to šta je rekao, Jelena je zaista bila prelepa, zgodna devojka. Umotana u senke, nekako se činila još privlačnijom. Zategnuti mišići su se talasali ispod njene prelepe bronzane kože. Njena majica sa opasno dubokim dekolteom za nekoga sa njenim proporcijama; još više ju je činila seksi. Šorts na njoj više je delovao kao bokserice, stežući joj guzove.

Talasi plave kose bili su u pletenici koja se spuštala duž njenog središnjeg dela leđa, blistajući poput zakopanog blaga. Mogla je biti Artemida ili Persefona koja se kupa na mesečini. „Šta toliko dugo traje?“

Stankovo stopalo je skliznulo sa kreveta i prošlo kroz kutiju. Plastika je napukla i zabila mu se u stopalo. „Sranje!“ Škripa iz susedne sobe je prestala, a Stanko je progutao još stotinu psovki dok se vraćao pod pokrivač.

„Jesi li čuo nešto?“ začuo se glas njegove maćehe.

„Ne.“

„Možeš li ipak da proveriš?“

Ležali su mirno kao statue i pravili se da spavaju dok se njegov otac vukao kroz stan. „Mora da su bile komšije.“ – rekao je i vratio se u krevet pored svoje nove supruge.

„Nije lepo ono što si rekao za mog dečka. Nije savršen ali ima dobre osobine. Jedino nije duhovit… njegove fore su… pomalo iritantne. Ti si mnogo duhovitiji od njega. Iskreno to mislim. Hej, jesi li ikada morao da se smeješ na silu jer ne želiš da povrediš osećanja svog partnera?“

„Naravno. Nadam se da sa mnom ne moraš da glumiš smejanje.“

Pogledala je preko ramena i osmehnula se. „Sa tobom nikada.“

Gledali su se u mraku i osmehivali, sve dok nisu krenuli glasovi: „O da! Daj mi ga dušo! Daj mi taj kurac jako!“

„Sranje, mislio sam da su završili.“

„Psssst! Nemoj da nas čuju.“

Uzglavlja njihovih roditelja udarala su u bezbrižnom ritmu o zid. Opruge kreveta molile su za milost mučenim škripanjem koje su postepeno zaglušivali sve glasniji zahtevi njegove maćehe. „Ne policajče! Nikada vam neću reći gde je moj muž sakrio keš. Koliko god me jako udarao svojim masivnim oružjem! Daj mi sve što imaš, moja uska napaljena pička može da podnese svaki udarac. Nikada vam neću reći! Nikada! Ne! O, bože, ne! Oooh!“

„Bože mama. Imaj malo stila.“

„Hej, bar se zabavljaju?“ Stanko je rekao kroz tihi kikot.

Kraj 1 dela.