Pokorna snaja 2deo

Šetao sam polako ka kući, gledajući ljude oko sebe, razmišljajući da li su i oni nemoralni i bludni kao što sam bio ja. Indira je pevušila u kuhinji kada sam stigao. „Zdravo.“

„Zdravo i tebi“, rekao sam, ljubeći je u obraz. „Idem da se otuširam, pokisao sam.“

Dok sam se tuširao, još uvek sam mogao da osetim Anjin ukus. Još uvek sam osećao njen stisak. I znao sam da je ovo samo početak.

—

Već sledećeg dana, sedeo sam u svojoj kancelariji kada se pojavila. Nije bilo reči, nije bilo potrebe. Ona je prišla, osetio sam njen miris i odmah zadrhtao. Imala je na sebi odeću koju inače nije nosila, nešto poput srednjoškolske uniforme, karirana suknja, košulja, šnala u kosi. Kleknula je na kolena ispred mene i gledala me sa požudom u očima.

Uneo sam ruke u njenu kosu, pomazio joj teme… a onda je uhvatio oko vrata. Prišao sam joj i rekao: „Ovo je moja kancelarija. Moj posao. Svuda moje kolege Anja. Šta to jebeno radiš?“ Brzina kojom mi se kurac dignuo mogla se meriti delićima sekunde.

„Izvini. Bila sam nevaljala. Kaznite me gospodine.“

Njen glas je bio tako piskav da mi se koža naježila. Udario sam joj šamar, otkopčao šlic i bez milosti joj nabio kurac u usta! Kakve amaterske greške smo pravili. U sred otključane kancelarije, okruženi ljudima koji bi mi odmah uručili otkaz kada bi ušli unutra. Ali bio sam van sebe. Ova pokorna devojka koja je svim srcem volela mog sina, gutala me je žestoko i duboko, želeći da je povredim i ponizim.

Napunio sam joj grlo i otišla je sa stomakom punim sperme, ali tu se nije zaustavilo. Rizik za rizikom. Moja kancelarija. Parking ispred fakulteta. Gradski park. Dve nedelje kasnije, jebali smo se u toaletu malog mekdonaldsa na uglu moje ulice! Bilo je grubo, sirovo… masnice i „šljive“ na njenom telu bile su jasno vidljive i nisam mogao a da se ne zapitam koliko su moja snaja i sin zapravo intimni.

**

Bio sam na ručku sa kolegama iz struke u jednom restoranu blizu fakulteta, kada je Anja ušla sa svojim prijateljima doktorantima. Nosila je plavu haljinu. Nikada je nisam video u takvoj odeći koja ju je činila starijom i zrelijom. Kada se sagnula da sedne, ugledao sam njenu guzu na delić sekunde. Crne tange. Savršeno obla zadnjica. Moj kurac je reagovao. Gledao sam je diskretno, način na koji se kretala, pričala, smeškala se.

Naši pogledi su se sreli. Prvo je skrenula pogled, obrazi su joj bili crveni. Srce mi je lupalo dok su mi se ruke blago tresle. Kada se to poslednji put dogodilo? Njen smeh se proširio. Taj svetli zvuk pre nego što te život nauči da ćutiš. Za dvadeset godina biće tamo gde sam ja bio, pretvarajući se da joj je stalo do nauke kojoj je dala ceo život, i pitajući se gde joj je život otišao.

„Izvinite me.“ Ustao sam.

Kolege nisu ni podigle lice. Nikome od njih neću nedostajati. Restoran je posedovao odvojen toalet za invalide. Uvek prazan. Ušao sam i zurio u sebe. Bore oko očiju. Kada sam počeo da ličim na svog oca? Pogled nadole, erekcija koja se trudi da pocepa moje pantalone. Uhvatio sam se za kurac, uzdahnuo i shvatio da me ova devojka izluđuje tako kako me niko nikada nije.

Tiho kucanje. Naravno da sam znao ko je. Otvorila je vrata, a onda je prošla pored mene, kao da me ne poznaje, nije ni pogledala ka meni. Jebote, prelepo je mirisala. Stala je pred lavabo i namestila se tako da je diskretno isturila zadnjicu. Haljina je zaigrala, deo njene guze bio je vidljiv. Donji deo, da nisam znao pomislio bi da ne nosi gaćice.

Bilo je neuobičajeno za mene, razmišljao sam svojim kurcem. Stao sam iza nje i tada smo se pogledali u odrazu ogledala. Jednom rukom sam je uhvatio za kosu a drugom joj odvalio takav šamar po dupetu da je poskočila i zajecala. Posle mi je priznala da je tada i svršila. Trebao sam to osetiti jer je zadrhtala a gaćice male i tanke bile su natopljene. Okrenuo sam je ka sebi.

„Gospodine, smem li vas poljubiti?“ – pitala je onim tonom od kojeg staje pamet. Njena usta su se udarila u moja. Zubi su škljocali. Jezik je bio prebrz. Nemarno. Očajno. „Izvinite, ja… moji prijatelji čekaju…“ Ućutkao sam je ustima. Pritisnuo sam je uz lavabo. Slavina joj se zarila u kičmu. Oštro je uzdahnula. „Boli me.“

Moje ruke su naišle na njenu haljinu. Podigao sam je, cepajući joj te malene nebitne gaćice. „Nikada te nisam video ovde. Jesi ovo planirala?“

„Nisam, kunem se da nisam… samo sam…“ Zastao joj je dah jer su tri moja surova prsta do kraja nabijeni u njenu jebeno mokru pičku. „Joj Stefane…“ Koraci napolju. Oboje smo se ukočili. Neka žena je pevušila onu glupu pesmu kojoj ni ime neću reći, nigde ne žureći dok je prolazila do ženskog toaleta. Stavio sam dlan preko Anjinih usta. Ugrizla me je, ne jako, ali dovoljno da ostane ožiljak.

Pevanje je utihnulo. Vrata su se zatvorila. „Jebaću ti mater za ovo“, rekao je glas koji nije zvučao kao da je moj, iako sam ga ja izrekao.

„Moji prijatelji…“

„Jebe mi se za njih.“

Osmehnula se. Želela je to, da budem strog, agresivan i da JA budem glavi. Okrenula se. Njene ruke su bile ravno na ogledalu. Dupe napolje ka meni. Nespretno sam čačkao kaiš. Moji nespretni prsti. Moj odraz je bio crven, znojav i mator. Anjine oči su se srele sa mojima u ogledalu. Razumevanje. Nabio sam joj lice u ogledalo i gurnuo sam kitu duboko u njenu nepristojno vlažnu pičku.

„Treba mi ovo Stefane. Treba mi jače“, šapnula je. Držao sam je prilepljenu za ogledalo i zid, jebao sam je snažno, kratkim, oštrim udarcima. Odgurivala se, unoseći se sa svakim mojim napadom. Njen dah je zamaglio ogledalo. „Jače.“ Izokrenula je glavu, usne su joj dodirnule moje uvo. „Jebi me jače.“ Zgrabio sam je za kukove i stvarno je navalio. Koža udara kožu. Svako ko bi slušao bi znao.

„Da, da… razvali me. Razvali mi pičku. Uništi me!“ Čelo joj je bilo uz ogledalo. Oči su joj bile zatvorene, a ruka između nogu. Trajalo je dva-tri minuta. Snažno sam se zario u nju, zubima u njenom ramenu, trudeći se da ne ispustim ni zvuk. Krv je potekla iz njene kože koliko sam je grizao, nokte sam zarivao u njene guzove, jebao sam je i jebao.

Svršio sam. Svršio sam obilno. Svršio sam u nju. Sperma mi je curila niz butinu zajedno sa njenim sokovima. Ostali smo u tom položaju, teško dišući, čelo uz njen vrat. Mogao sam da osetim miris šampona. Bio je sladak. Ogledalo je sve videlo. Moje sede, njenu crvenu kožu. Dvoje ljudi zajedno u istoj prostoriji koja nije namenjena za to. Pomerila se unazad, pokušavajući da namesti pocepane gaćice. Nije im bilo spasa, visile su na končićima.

„Završili smo?“ Nisam imao šta da kažem. Stajao sam tamo, moj kurac je visio i pulsirao. „Kad tad, naša tajna će…“ Nije završila.

„Znam.“

„I još uvek želiš?“

„Da.“ – odgovorio sam bez oklevanja. Ja previše mator da bih lagao u tom trenutku. Ona premlada da prestane da želi pogrešne stvari. Poljubila me je, brzim, čednim poljupcem, kao da ljubi svog oca za laku noć. I otišla. Oprao sam ruke i pogledao se. Bio sam tačno ono što sam bio. Nečiji muž. Nečiji otac. Sredovečni čovek koji je upravo jebao devojku svog sina u toaletu za osobe sa invaliditetom.

„Je li sve u redu?“ upitao je kolega kada sam se vratio i seo. „Izgledaš nekako zadihano.“

„Ma dobro sam. Zagušljivo je ovde.“

Anja se smejala sa prijateljima, istim onim svetlim osmehom, kao da nije upravo primila gomilu sperme od svog tasta. Zavukla je kosu iza uha i pogledala me. Pogled je trajao par sekundi ali je bio dovoljan da ponovo izgubim razum. Bilo je vreme da se pozdravim sa kolegama i odem kući svojoj ženi.

**

Prolazile su nedelje. Još sastanaka. Još jebanja. Još laži. „Da li voliš mog sina?“ pitao sam jednog jutra, gledajući je kako se oblači u mojoj kancelariji.

„Drag mi je, naravno.“

„To je malo okrutno.“

Slegnula je ramenima. „Da sam rekla da ga volim, da li bi to zaustavilo ovo?“ Pokazala je između nas.

Ne bi. To je bila strašna istina. Čak i da je potpuno volela Martina, ja bih nastavio. Bilo je van razuma. Van pristojnosti. „Znaš da ne bi.“

Prišla mi je tako polu gola sa masnicama po telu i rekla: „On je dobar. Vredan je. Imamo svetlu budućnost. Ali on nije seksualno biće. On nema tu snagu i moć, nema dominaciju koju sanjam. Možda ga ne volim celim srcem, ali ga cenim, poštujem. Biću njegova žena gospodine Stefane.“

**

Kada je Martin objavio datum venčanja, sedeo sam za trpezarijskim stolom, klimajući glavom i osmehujući se. Nešto u meni se skupilo i umrlo. Indira je bila oduševljena, već je planirala sve. Ispod stola, Anjina noga u najlon čarapi se ispružila i našla moj kurac. Pogledao sam je. Imala je osmeh, tako iskren osmeh. Bila je glumica, bila je vrhunska u tome. Savršena. Najbolje.

Kasnije kada smo ostali sami u kuhinji, saterao sam je u ćošak. „Ovo ništa ne menja“, šapnula je.

„Veridba je jedno… ali ovo menja sve. Udaješ se za mog sina, za ime Boga!“

„Stefane?“

„Šta je Anja?“

Nagnula se uz moje uho i šapnula: „Još uvek nisam rekla da.“

**

Ali jeste. I ipak je došla kod mene. Tajnost. Izdaja. Postalo je deo onoga što nas je pokretalo. Bože, pomozi mi. Indira je primetila promene. Rekla je da delujem „drugačije“. Pitala me je da li nešto nije u redu. „Samo sam umoran. Posao.“

„Umoran? Ne dragi, izgledaš nekako… živo, energično.“, rekla je jedne noći.

„Znaš draga…“ Skoro sam tada priznao. Reči su bile tu. Progutao sam ih. To bi uništilo mog sina. Moj brak. Moju reputaciju. Moju karijeru. Sve. „…mnogo sam srećan za našeg sina.“

„Da, srećan je. Presrećan. Anja je tako divna…“

Progutao sam knedlu.

**

Bili smo u kolima, negde daleko na obodu grada. Ljubili smo se, strastveno. Anja je počela da priča o tome kako će napustiti Martina. Da ćemo pobeći zajedno. Znao sam da je to fantazija. To bi sve uništilo. „Ne možemo“, rekao sam.

„Ne možemo? Jeste sigurni gospodine Stefane. Ja sam nevaljala devojčica … nisam poslušna.“

Gledao sam je. Imala me je u šaci. Otvorila je noge. Suknja se podigla. Gaćice nije nosila, u poslednje vreme nikad ih nije oblačila. Samo je nosila čist par u tašnici. Ali ovaj put je bilo nešto drugačije, nešto novo. Odsjaj malog rozog srca. Izašla je iz auta i naguzila mi se. Analna igračka zabijena u dupe. Skinuo sam kaiš, zategao i prišao joj.

„Kurvo jebena…“ – opalio sam je po dupetu kaišem a onda joj njime zavezao ruke iz leđa. „Slušaćeš me. Sve ćeš me slušati, jel ti jasno? Ovo prestaje danas!“

„Jedi govna..“ – odgovorila je i dočekala da je gurnem na zelenu površinu pored puta.

„Šta si rekla?“

„Puši ga matori!“ – vrisnula je krvnički.

Bespomoćna na podu, zgrabio sam je za kosu, izvukao čep iz njene guze i bacio ga daleko. Nabijao sam prste u njen razrađeni šupak dok je stenjala kao kučka. „Ko je mator? Jel je ovaj kurac mator, a?“ Igrali smo opasnu igru. Voleli smo to. Igru koju mnogi ne bi razumeli, koje bi se mnogi gadili. Ne ja i Anja.

„Taj kurac nije nizašta!“ – izokrenula je glavu i pljunula me u facu.

Nabio sam joj glavu u tlo i išamarao je po dupetu što sam jače mogao, a onda učinio nešto što do tada nismo – gurao sam joj kurac u dupe. Znam je, znam da je želela da se pomazi, da trlja pičku dok je jebem ali bila je vezana, ludela je, vrištala. Karao sam je tako snažno da sam znao da joj neće biti udobno da sedi u narednim danima.

Podigao sam je, okrenuo u smestio na haubu. Otvorila je noge za mene kao poslušna igračka i dobila kurac u pički. Odvezala se nekako i krenula da me ljubi tako moćno da sam orgazam već tada počeo da zadržavam. Grizna me je za usne, za ramena i vrat. Želela je moje seme, želela je moju spermu i dobila je. Napunjena ko zna koji put u poslednjih nekoliko nedelja. Ali mlade devojke su na kontracepciji uvek… zar ne?

—-

Martin je zvao. Hteo je da se nađemo na ručku. Samo nas dvoje. Srce mi je stalo. Da li je saznao? Srećom nije. Hteo je savet o nekretnini gde bi se preselili posle venčanja. Gledao me je sa poverenjem. Divljenjem. Osećao sam se fizički loše. „Imam toliko sreće tata. Takva devojka… Ne mogu da verujem da je izabrala mene.“

Nije. Izabrala nas je obojicu. Ili nijednog. Zapravo, još uvek nisam znao šta je Anja želela. Saznao sam sledećeg dana, Anja je nestala. Ostavila je poruku Martinu, rekavši da joj je potrebno vreme da razmisli. Bio je očajan. Zvao ju je sve vreme. Otišao je u njen smeštaj. Proverio je sa fakultetom. Napustila je studije i otišla je.

Nekoliko nedelja kasnije, dobio sam mejl sa nepoznatog naloga, samo sa adresom. Vikendica u selu, pola sata od grada. Rekao sam Indiri da imam konferenciju. Verovala mi je. Uvek mi je verovala. Vikendica je okružena njivama. Izolovana. Anja je čekala.

„Nisam znala da li ćeš doći.“

„Nisam trebao.“

„Ali došao si.“

„Došao sam.“

„I kaznićeš me za sve što sam učinila tebi i tvom sinu.“

„Nisi svesna…“

Proveli smo tamo tri dana, smislio sam usput neke izgovore Indiri. Jedva da smo izlazili iz te male kuće, jedva da smo jeli. Mislim da sam smršao. Oboje smo znali da je to kraj. Morali smo da iscrpimo svako ludilo koje nas je obuzelo. Jebali smo se satima. U sve rupe. U svim pozama. Volela je bič. Volela je bol. Bio sam sadista. Otkrio sam sebe. Pokorna snajka, dominanti tast. Recept za katastrofu.

**

Četvrtog dana sam se probudio. Poruka je bila na jastuku. „Reci Martinu da mi je žao. Reci sebi šta god želiš.“

Vratio sam se kući. Predavanja. Moja žena. Moj sin, slomljenog srca i zbunjen. Rekao sam mu šta mladići treba da čuju. Da nije njegova krivica. Ponekad ljudi nisu spremni. Naći će neku drugu. Nisam mu doduše rekao da se budim noću, siguran da je čujem kako diše, jeca, kako molim. Ili da svakodnevno proveravam mejlove za poruke koje nikada ne stižu. Znam sa apsolutnom sigurnošću da bih ponovo rizikovao sve ako bi se vratila.

Povređivanje nije samo ono što radimo drugima. To je ono što radimo sebi. Delovi sebe koje ne možete vratiti. Ponekad, šetajući kroz studentski grad, učini mi se da je vidim. Tamna kosa. Bleda koža. To nikada nije Anja. Možda je u negde preko. Možda je pronašla nekog drugog koji će joj dati ono za čim žudi. Možda me je potpuno zaboravila.

Ja nju nisam zaboravio. Nikada neću. Nisam siguran da je to bila ljubav. Samo otkrivanje, prepoznavanje. Nešto što smo našni jedno u drugom. Zajednička praznina. Spremnost da se sve spali – brak, reputacija – samo za iluziju da smo ponovo živi. Bili smo kompatibilni na bludne načine i verovatno nije tu bilo emocija. Ne znam… ali fali mi.

Martin je na jednom od seminara svoje firme upoznao lepu razumnu devojku koja se bavila istim poslom kao i on. Preboleo je Anju i bio je spreman da ponovo otvori srce nekome. Useljavaju se zajedno za par meseci. Indira je zadovoljna. Život ide dalje. Univerzitet me je postavio za šefa katedre. Spolja sve izgleda savršeno. Ali iznutra… i dalje je vidim, osetim i sanjam.

…

Ovde kliknite za 1. deo