Pokorna snaja 1deo

Gledao sam kako joj moj sin stavlja prsten a zatim je gledao kako pije šampanjac u čast slavlja, te usne … ohh te usne. Šest meseci ludila dovelo je do ovog trenutka. Ja sam Stefan. Pedeset četiri godine. Profesor ekonomije. Onaj tip koji objavljuje radove koje niko ne čita o teorijama za koje nikoga nije briga. Trideset godina u braku sa Indirom, književnicom koja četvrtkom vodi književni klub gde se pije previše vina.

Sin jedinac, Martin. Dvadeset sedam godina. Bavi se nečim neshvatljivim sa tuđim novcem. „Upravljanje fondovima“, on to zove. Ja to zovem legalna krađa. Nikada nisam varao. Nikada nisam imao tu potrebu. Indira i ja smo imali dobar odnos i seks. Zatim adekvatan. Zatim … efikasan. Dovoljno da se pretvaramo da nismo samo cimeri koji povremeno dele krevet.

Onda ju je Martin jednog vikenda doveo kući. Anja nije bila lepa na onaj očigledan način. Nije bila plavuša sa veštačkim sisama. Bila je upečatljiva. Doktorant književnosti, kakva ironija. Imala je tamnu kosu, lepu frizuru. Bledu kožu. Telo poput plivačice, široka ramena i neočekivane obline. Ali oči. Bože, te oči. Bilo je kao da je videla stvari unpred. Procenjivala.

„Dakle, predajete ekonomiju“, rekla je za novogodišnjom večerom. Martin je proveo deset minuta objašnjavajući moju navodnu važnost. „Da li je vašim studentima zaista stalo? Ili samo slušaju zarad potpisa?“

„Ana“, nasmejao se Martin. Taj nervozni smeh kada ljudi odustanu.

„Svi smo mi nekada bili studenti, hvatamo krivine, idemo lakšim putem, prečice… ali nekima je stalo, siguran sam.“

Osmehnula se. Zaista se osmehnula. „Bar ste iskreni.“ Indira je dopunila čaše za vino, vraćajući stvari na sigurnu teritoriju. Ali nešto se promenilo.

Kasnije, u kuhinji, pružio sam ruku pored nje da uzmem tanjire. Moja ruka je okrznula njenu. Ništa dramatično, ali način na koji me je gledala. Te oči… ohh te oči.

**

Posle tog prvog vikenda upoznavanja, nisam mogao da prestanem da mislim na nju. Želeo sam ponovo da je vidim, pa sam počeo da idem različitim rutama po gradu. Posećujući različite kafiće, studentska mesta okupljanja, kao neki prokleti perverznjak. Jadan. Odrastao čovek koji nema ništa bolje da radi nego da se nada „slučajnom“ susretu.

Kada sam je video kroz prozor kafića, stomak mi se stegao. Bila je sama, čitala je. Trebalo je da odustanem. Da odem kući kod Indire i da se pretvaram da mi je stalo do toga da saznam kako je provela dan. Umesto toga, ušao sam u kafić i kao slučajno je ugledao.

„Anja?“

Podigla je lice, zaprepašćena. „Gospodine Stefane. Otkud vi ovde?“

„Nešto rešavam po gradu pa sam poželeo jednu kafu.“ – rekao sam, iako sam već popio tri tog dana. Ruke su mi se tresle. „Smeta li ti ako sednem?“ Lokal je bio polu prazan, ali je klimnula glavom prema stolici preko puta. „Kako ide učenje?“

„Ne baš sjajno.“

„Ne daj se, biće bolje.“

Naručio sam kafu od nekog tinejdžera sa pirsingom u brnjici. „Ma hoće… ali nekad se čini da je sve uzalud. Ne znam… teško je posle toliko godina studiranja i učenja.“

„Ali sada se cilj vidi, tu si.“

„Jesam… ali teško je. Kao da sam nekako usamljena u svemu ovome.“

„Doktorat, velika je stvar, verovatno ti je sada već pomalo i muka svega. Većina ljudi se tako oseća u tim trenucima.“

„Čak i vi?“

„Nekada da, čak i ja.“

„Ali deluje mi da ne ne pričate o tome, o svojoj borbi i usamljenosti. Sa Martinom sigurno ne. A ne deluje mi ni da delite to sa svojom ženom.“

Iznenadno pominjanje Indire bilo je kao šamar. „Neke stvari je bolje ostaviti nerečene.“

„Jel je zaista tako? Ili se tada samo nagomilavaju i trule?“

Uzeo sam gutljaj očajne kafe i zaseo u neudobnu stolicu: „Teške teme. Ovo je pomalo opasno.“

„Šta to gospodine Stefane?“

„Ovo. Mi dok ovako pričamo.“

Osmehnula se. „Hej, samo pričamo.“

Ali nije bilo baš tako. Svaka reč je delovala napeto. Kada je posegnula za šećerom, njeni prsti su dodirnuli moje. Kada sam se naslonio, ona se nagnula. „Trebalo bi da krenem. Indira me očekuje.“

Proverila je telefon. „Pola četiri je. Ona radi do šest, zar ne?“ Ova devojka je sve znala. Kafić se praznio. Napolju, kiša je pojačavala. „Hajde, budite kavaljer i otpratite me do mog smeštaja. Nemam kišobran.“

Imao sam jedan. Crn, praktičan. Još uvek u omotu do tog jutra, kao što sam jebeno znao. Hodali smo polako, deleći malo sklonište. Njeno rame je pritisnulo moje. Skrenula je u usku uličicu. Zgrada neugledna, bila je ovde dok je završavala ispite. Njen ključ se zaglavio. „Jebem ti“, promrmljala je, boreći se sa njim. Posegnuo sam oko nje, naša tela su bila blizu. Ključ se lako okrenuo. „Izgleda da mu je samo bio potreban pravi dodir.“

Pogledala je u mene. Kapi kiše na trepavicama. Usne razdvojene. Prostor između nas je nestao. Poljubio sam je uz vrat. Nežno, pa očajnički. Njene ruke su bile uvučene u moju jaknu, privlačeći me bliže. „Uđite unutra.“

„Anja…“

Vrata su se otvorila. Provukli smo se. Mala soba, knjige svuda. Krevet. Posteri mrtvih autora koji su gledali nadole. Tribunal žena koje osuđuju. Skinula je mokri džemper. Beli pamučni grudnjak ispod, blago siv od pranja. Ništa seksi u njemu, što je nekako pogoršalo situaciju. Moje ruke su već posezale za njom. Ponovo smo se poljubili, jače. Par ukradenih pogleda pretvorilo se u potrebu. Gurao sam je ka krevetu, rukama mapirajući njeno telo kroz tanki pamuk.

„Stefane…“ Moje ime je zvučalo drugačije u njenim ustima. Stvarno. Skinuo sam gornji deo, iznenada svestan svog mekog stomaka, polu sedih dlaka na grudima. Tela muškarca koji je odustao. Ali ona me je pogledala kao da vredi živeti. Njeni prsti su pratili moja rebra. „Treseš se.“ Poljubila me je u vrat, jezik joj je potom pronašao bradavicu i ja sam se zadihao kao tinejdžer. Kada me je neko poslednji put dodirnuo sa pravom željom?

Podigao sam je na krevet. Bila je lagana, lomljiva. Želeo sam da je progutam, zaštitim i jebem do besvesti. „Skini sve sa mene.“ Glas joj je bio hrapav. Nespretno sam se igrao kopčom njenog grudnjaka. Kada je spala, zurio sam. Male grudi, bledoružičaste bradavice koje se stvrdnjavaju. „Prelepa si.“

„Ne seri Stefane… Nisam…“

„Ali jesi.“ Uzeo sam joj bradavicu i progutao ustima, njene ruke odmah u mojoj kosi. Njeni prsti su našli moj kaiš, očajnički. Smirio sam joj ruke. Skinuo sam joj farmerke, ljubeći tek ogoljenu kožu. Obične bele gaćice, vlažne od želje. Mogao sam da je namirišem.

„Molim te“, šapnula je. Povukao sam pamuk u stranu i dodirnuo je kako treba. Natopljenu, otečenu. Prst mi je ukliznuo unutra i ona se podigla uz moju ruku. „Još, još…“ Dodao sam još jedan prst na njen klitoris. Bila je zategnuta. Naterala me je da se pitam kada je Martin poslednji put bio u njoj. Ta pomisao me je učvrstila.

Svršila je tako brzo i veoma snažno, oči širom otvorene, usta takođe. Želeo sam to da zapamtim – rumenilo na njenim grudima, drhtave butine, pičku koja pulsira oko mojih prstiju. Jebote tako malena pičkica, nabori zategnuti, kao da je nevina tinejdžerka a ne zrela devojka bliža tridesetoj nego dvadesetoj godini.

Posegnula je za mojim kaišem. „Želim da te okusim.“ – rekao sam. Ljubio sam je niz telo, razdvajajući joj butine. Bila je ružičasta i blistava, tako otečena. Pažljivo sam je lizao, uživajući u ukusu pičke. Način na koji se grčila i usisavala mi jezik bio je neopisiv. Poput vodopada njeni sokovi su tekli, poput jutarnje rose lagane kapi visile su sa kratkih mekanih dlačica. Radio sam je jezikom dok se nije počela previjati, moliti. Kada je ponovo svršila, osetio sam to svuda. Povukla me je nagore, ljubeći me snažno, okusivši sebe.

Tada je obmotala prste oko mog kurca. „Želim te u sebi.“ Zadirkivao sam joj klitoris svojim tvrdim kurcem, gledajući je u oči. To je bilo to. Trenutak koji će sve uništiti. Polako sam gurao unutra. Bila je neverovatno uska, stežući me. Morao sam da prestanem ili bi se završilo sramotno brzo. Tada je rekla nešto što nikada nisam čuo u svom životu, samo dve reči: „Uništi me“, šapnula je.

Povukao sam se kao da uzimam zalet, a onda ga grubo i agresivno dublje gurnuo. Obmotala me je nogama. Savršen ugao, naterao ju je da vrisne. Pronašli smo ritam – dubok, promišljen. Njene oči su ostale uprte u moje, ne trepćući. Kao da gleda pravo u moju dušu. „Šta to radimo Anja?“ šapnuo sam.

„Ne znam. Nemoj da staješ. Razvali me. Udari me. Ugrizi me!“ Govorila je stvari koje mi ni jedna žena nikad nije izrekla. Stavio sam ruku oko njenog vrata i lagano stezao kao što je molila. „Jače!“ Oči su joj se crvenele. Borila se za vazduh kad sam je pustio i udario joj šamar. „JAČE!“ – molila je. Ujeo sam je za sisu tako snažno da sam znao da će ostati masnica.

Ovo je bilo van razuma. Čista perverzna potreba. Njeno disanje se promenilo. Osetio sam kako se steže, ponovo zatvara. Ona je tražila da budem dominantan, da preuzmem kontrolu. Grebala me je po leđima dok sam naređivao: „Želim da osetim kako svršavaš na moj kurac.“ Raspala se ispod mene, mišići su se ritmično skupljali. Vrištala je kao da je ceo svet naš, kao da niko drugi ne postoji, samo mi i naš orgazam.

Osećaj me je povukao. Zario sam lice u njen vrat, grebao ga zubima i svršio jače nego ikada, ispunjavajući je potpuno. Mlazovi su šikljali iz mene neprestano, mislio sam da se nešto pokvarilo u meni dok sam je preplavljivao semenom. Izvukao sam se i ugledao predivan prizor prepunjene crvenkaste pičke koja pulsira ubrzano. Ležali smo lepljivi, srca su nam lupala.

„Trebalo bi da krenem.“

„Da.“ – razmenili smo te reči ali nismo se pomerili. Napolju su crkvena zvona otkucala pet sati.

„Šta će sada biti?“ – pitao sam.

„Ne znam.“ – rekla je tiho.

Obukao sam se u tišini dok je ona posmatrala iz kreveta. Na vratima sam se okrenuo. „Anja…“

„Nemoj. Ne izvinjavaj se. Nemoj reći da je bila greška.“

Pognuo sam glavu i izašao iz njenog stana. Nije bila greška. To je bila strašna istina. Bila je to najružnija izdaja u mom životu i prvi put posle toliko godina nisam mogao da lažem sebe o tome ko sam. Grešnik.

Kraj 1 dela