Plavuša u nevolji 2deo

Zaustavili smo se u Heleninom dvorištu oko pola osam tog jutra. Kada smo se parkirali, stavila je ruku na moju. „Znam da sam paranoična, ali da li bi mogao da pođeš sa mnom?“ Bili smo na pola puta do ulaznih vrata kada se Helena zaustavila. „Svetlo u mojoj spavaćoj sobi je upaljeno. Vidim ga kroz otvor na vrhu zavesa. Nikada ne ostavljam to svetlo upaljeno kada idem na posao.“

„Jesi li sigurna?“

„Da, sigurna sam. Šta ako je došao ovde nakon što je pobegao?“

Odmahnuo sam glavom. „Malo verovatno. Zna da ćemo ga tražiti. Verovatno je sada nekoliko kilometara daleko, ako ne i dalje.“

Helena me je zgrabila za ruku. „Možeš li da se uveriš pre nego što uđem?“

Nakon što je Helena otključala ulazna vrata, ostavio sam je ispred a ja sam polako ušao unutra. Ono što sam očekivao da otkrijem je da je iz nekog razloga upalila svetlo u spavaćoj sobi i zaboravila. To je bio najverovatniji scenario u mojoj glavi. Ne bi bilo logično da provalnik pali svetla. Ipak, ne postoji zakon koji kaže da kriminalci moraju biti pametni. Svi misle da jesu, ali većina nije.

Vrata sobe bila su otvorena. Pošto sam još uvek bio u uniformi i imao pištolj u futroli, izvukao sam ga i zakoračio. Bio sam u neverici kada sam ga ugledao. Tihomir je čvrsto spavao na svom krevetu među nekoliko grudnjaka i najmanje šest pari gaćica. Kada sam viknuo: „Policija. Ne mrdaj“, Tihomir se uspravio i posegnuo prema svom struku. Video sam revolver kako mu viri iz pantalona i viknuo: „Nemoj to da radiš Tihomire, ili ću pucati“, ali Tihomir je bio gluplji nego što sam mislio da je moguće.

Opalio sam. Metak ga je pogodio sa strane desnog ramena. Vrisnuo je od bola, zgrabio se za rame i pao na krevet. Otrčao sam, izvukao revolver iz njegovog pojasa i bacio ga iza sebe. Tihomir je neprestano vrištao dok sam ga prevrtao i stavljao mu lisice. Baš sam ga ponovo okretao na leđa kada je Helena utrčala u sobu.

„O Bože!“

„Bila si u pravu, gluplji je nego što sam mislio. Donesi mi peškir, a zatim pozovi policiju.“

}|{

Sat i po kasnije, Tihomir je bio na putu ka bolnici, ja sam dao pištolj i izjavu ostalim policajcima koji su bili poslati, inspektori su uzeli otiske sa razbijenog prozora u kuhinji za koji sam bio siguran da će odgovarati Tihomirovim, a Helena i ja smo sedeli u njenoj dnevnoj sobi. „Šta će sada biti?“, pitala je.

„Pa, Tihomir će otići u bolnicu, ostaće tamo vezan lisicama za krevet i pod stražom dok se ne oporavi dovoljno da ide u zatvor. Biće optužen za seksualni napad, posedovanje vatrenog oružja i ko zna šta još. Pošto je provalio u kuću, biće optužen za provalu i za krađu automobila. Još ne znamo odakle mu revolver, ali je verovatno ukraden. Ako jeste, biće optužen i za to.“

„Samo da ga osude! Svedočiću i sve!“

„Žao mi je zbog kreveta i odeće, ali nisam imao mnogo izbora.“

Helena me je potapšala po ruci. „Ne brini zbog toga. Mogu da spavam na kauču dok ne kupim drugi krevet i nove gaćice hehe. Moraš li da radiš večeras?“

„Ne. To je standardna procedura svaki put kada policajac koristi svoje vatreno oružje.“

Helena je uzdahnula. „Pretpostavljam da ću ja morati na posao…. biću prestravljena kada večeras budem šetala do kola. Ne znam da li ću se ikada više osećati bezbedno radeći to.“

„Nema nikoga ko bi mogao da te otprati do kola?“

Slegnula je ramenima. „Tu je šanker, ali mator je, tako da sumnjam da bi mi mnogo pomogao ako se nešto desi. Osim njega, pa, ako bih zamolila nekog od momaka koji dolaze … ali stalno dobijam ponude. Ne moram da ih ohrabrujem.“

}|{

Dok sam vozio do kuće, tek tada sam počeo da razmišljam o Heleni i njenoj lepoti. Sve je bilo haotično i stresno da se nisam mogao ni prepustiti tome. Dok smo sedeli i pričali posle pucnjave, zaista sam je pogledao, i ono što sam video bila je veoma privlačna mlada žena. Predivne bujne grudi na njenoj vitkoj figuri. Imala je čvrstu, zaobljenu zadnjicu i vitke noge kojoj su farmerke prijanjale savršeno.

Ja sam policajac, ali sam i dalje muškarac, i bilo je lako zamisliti kako bi izgledala bez tih farmerki. Pritom, Helena je takođe imala jedno od onih lica koja su mogla biti na naslovnoj strani časopisa. Njena duga, plava kosa uokvirivala je lice sa nežnim nosom, punim usnama i očima koje su sijale kada bi me pogledala. Sve u svemu, Helena je bila veoma senzualna, i nije me čudilo da je dobijala mnogo ponuda.

Kada sam stigao kući, pojeo sam neki neukusan sendvič a zatim se srušio u krevet. Kao i uvek, probudio sam se oko četiri popodne. Stajao sam u kuhinji u boksricama dok aparat za kafu nije poslednji put zagrgoljio, a onda sam sebi sipao šolju. Pola šolje kasnije, jeo sam malo ukusniji i obilniji obrok. U pet sam se obukao i otišao u kupovinu namirnica jer sam znao da barem nedelju dana neću se vraćati na posao.

Nisam mogao da prestanem da razmišljam o tome šta je Helena rekla o tome kako se plaši da sama ide do svog auta. Ta misao me je mučila sve do uveče kada sam odlučio da se presvučem i odem do njenog kafića pod izgovorm da mi treba jedno piće. Nisam preterivao, samo uska crna majica, tamne farmerke i patike, dovoljno za jedan odlazak u kafić.

Kada sam ušao unutra, bilo je prilično sporo, samo nekoliko ljudi koji piju pivo i ćaskaju. Kao rezultat toga, Helena je sedela za šankom i čekala da joj jedan od njih signalizira da želi još jedno. Kada me je videla, osmehnula se i ustala. Njena odeća je bila drugačija, i sa svakim korakom koji je pravila dok je hodala prema meni, ta dva brda njenih grudi su se zavodljivo njihala.

Bez da sam to očekivao, zagrlila me je i poljubila u obraz. „Nisam očekivala da te vidim ovde“, nasmejala se.

„Pa, ovo je otprilike vreme kada večeram, pa sam pomislio da probam ovo mesto. Mogu li dobiti burger i pomfrit ovako kasno?“

„Naravno. Mogu li da ti donesem nešto za piće dok čekaš?“

Dok se vraćala do šanka da uzme pivo, nisam mogao da skinem pogled sa njene vrhunske zadnjice koja je bila utegnuta u crne uske helanke. Bilo je to senzualno njihanje veoma poželjne žene. Burger je bio dobar, pomfrit malo gnjecav, ali nije bilo važno jer je Helena sela za moj sto.

„Dakle, je li ovo ono što obično radiš? Sa tim telom, sumnjam da večeraš burgere često?“

Osmehnuo sam se punim zalogajima burgera. „Ne. Ovo nije svako veče… ali mislim da sam posle svega što se desilo zaslužio da se malo opustim.“

„Što se mene tiče, dođi ovde da jedeš kad god želiš.“

Nasmešio sam se. „Cenim to.“

Gledala me je kako ručkam i smeškala se. „Neki planovi za večeras?“

„San. Mnogo sna… ali pre toga… ako se slažeš, mislio sam da bih mogao da te otpratim do auta.“

Oči su joj zasijale. „Nemam reči… hvala ti što si mislio na mene i što brineš. Ceo dan sam nervozna zbog toga.“

„Ne brini, tu sam za tebe.“

**

Te noći sam otpratio Helenu do njenog auta i svake noći tokom narednih desetak dana dok me unutrašnja kontrola nije oslobodila odgovornosti. Helena je izgledala tužno te večeri kada sam rekao da se sutra vraćam u patrolu. „Navikla sam se da si u blizini.“

„Sjajno je biti sa tobom, ćaskati o svemu. Tako mlada a pametna i vredna… ali moram da radim svoj posao.“

Uzdahnula je. „Znam, baš kao što i ja moram da radim svoj.“ Helena me je obgrlila oko vrata, prislonila obraz uz moj i pritisnula grudi uz moje. Osećalo se ispravno da je zagrlim oko struka i čvrsto je držim. „Obožavam kada sam u tvom naručju… osećam se tako sigurno i… toplo. Svuda sam topla…“ – šaputala je dok smo se držali.

Nisam znao šta da mislim. Kao i svaki muškarac, razmišljao sam o tome da učinim nešto više, ali do tada je bila samo prijateljski nastrojena, a pritom je bila i žrtva, a to nije baš blagonaklono u policiji. Helena se malo približila i osetio sam kako joj butina dodiruje moju. „Ti si veoma lepa devojka, obožavam sve sa tobom. Ali ti si deo slučaja a ja sam policajac i…“

„Nema ovo veze sa tim. Nije ovo nikakva moja želja da ti se zahvalim na neki drugi način. Ovo je iskreno…“

Pa, tu me je osvojila. Gricnula me je oko brade, a zatim me poljubila. Osećalo se tako prirodno da nisam morao da razmišljam o tome da joj uzvratim poljubac. Jednostavno jesam. Kada je ponovo prislonila obraz uz moj, šapnula je: „Biću iskrena… ne sećam se da sam o nekome toliko maštala kao o tebi skoro svake noći nakon što smo se upoznali.“

Ako sam i dalje imao neke rezerve, one su isparile čim je poskočila i opkolila me nogama. Nosio sam je i ljubio do automobila a onda smo vozili do njene kuće. Ušli smo, zatvorila je i zaključala ulazna vrata. Povukla je gornji deo preko glave, a zatim otkopčala farmerke. Izula je cipele, a zatim spustila farmerke preko zadnjice i nogu. Kada je to uradila, ponovo me je obgrlila oko vrata.

Te noći sam se nekako izgubio u Heleni, i mislim da se ista stvar dogodila i njoj. Zatvorio sam vrata spavaće sobe za nama i na trenutak samo stajao. U tišini sve je delovalo drugačije. Kao da je svet napolju, zajedno sa uniformom, obavezama i svim pravilima koja su mi tokom dana važna, ostao iza tih vrata.

Ona je stajala kraj prozora. Plava kosa joj je padala preko ramena, a svetlost sa ulice klizila joj je preko lica. Gledao sam je nekoliko sekundi duže nego što je trebalo. Primetila je to. Njene grudi su bile gole, nabrekle, punačke… a gaćice su joj i dalje skrivale pičkicu. Skidao sam odeću i gledao je.

„Šta je?“ upitala je sa osmehom.

„Ništa.“ Lagao sam. Bilo je previše toga. Bokserice su konačno završile na podu, a sa tim i njene gaćice. Imala je nežan mekan žbunić plavičastih dlačica iznad spojenih, slepljenih usnica. Prišao sam joj polako. Kada sam joj dodirnuo mokre usne stresla se i odgovorila tako što me je uhvatila za kurac. Uneo sam dva prsta u nju i osetio sam kako pojačava stisak. Taj mali pokret bio je dovoljan. Privukla me je sebi. Poljubio sam je.

U početku nežno, gotovo oprezno. A onda sam osetio njene obe ruke kako istražuju moj penis i svaka pomisao o tome šta bih trebalo da kažem jednostavno je nestala. Postojao je samo njen dah, toplina njenog tela i način na koji me je gledala kada smo se na trenutak razdvojili.

„Konačno“, šapnula je.

Nasmejao sam se. „Da. Konačno.“

Sklonio sam joj pramen kose sa lica. Nisam mogao da prestanem da je gledam. Imala je onaj izraz koji mi je govorio da oseća isto što i ja — da nijedno od nas više ne želi da glumi ravnodušnost. Spustili smo se na krevet, otvorila je noge i spustio sam se da je okusim. U blizini njene vulve, miris je bio božanstven. Prešla mi je prstima preko obraza i kose dok sam pružao jezik preko njenih mekanih nabora.

„Ovo je savršen prizor.“ – rekla je dok me je gledala kako je istražujem jezikom. „Želim te… želim te od prvog dana…“

Moram priznati da nisam očekivao ovakve reči, veoma je dobro krila svoju želju za mnom. Otvorio sam je prstima i tucao jezikom, kušajući njene sokove koji su obilno cureli. Podigao sam se i poljubio je, trljajući penis o njene usne. „Želim i ja tebe Helena… želim te…“ Otvorila je noge još više kako bi mi omogućila bolji pristup. Jedan pokret bio je dovoljan da je rastegnem i izazovem orgazam.

Dok smo vodili ljubav, neka snažna emocija se rađala u nama. Ulazio sam duboko, žestoko, sve vreme je gledajući u lice. Želeo sam da zapamtim njen osmeh, njen dodir i tišinu između naših poljubaca. A kada je naslonila glavu na moje rame, ujela me i još jednom mi svršila na kurac, shvatio sam da mi je upravo to nedostajalo više nego što sam bio spreman da priznam.

Posle mi je šapnula na uvo: „Ako je svaki put ovako, neću te pustiti da odeš.“

„Moram nekad da odem ili ću biti otpušten.“

Lagano je noktima prelazila sa moje zadnjice na ramena. „Ne moraš da ideš do sutra uveče, zar ne?“

„Da, tako je.“

„Onda možemo ovo da radimo, zar ne?“

„Ne bih želeo ništa drugo.“

Helena me je poljubila u ušnu školjku. „Ono što želim je da me ne štediš ali i da ne paziš… bezbedno je, slobodno svrši u mene.“

Nasmejao sam se. „Želiš da te napunim Helena?“

„Uhhh molim te!“

Eto, saznao sam jedan od njenih fetiša već to prvo veče. Volela je spermu u sebi. A ja nisam planirao da je razočaram.

}|{

Sudija Elena je bila poznata po tome što nije bila baš blaga prema ponovljenim prestupnicima. Osudila je Tihomira na maksimalnih pet godina zatvora. Što se tiče Helene i mene, uselio sam se kod nje nekih mesec dana nakon suđenja, a zajedno smo već skoro godinu dana. Funkcionišemo sjajno, razumemo se, a seks je svaki put sve bolji! Bila je samo jedna plavuša u nevolji, a postala je ljubav mog života.

Kraj pričice 🙂

Part 1 – Kliknite!