Oduvek sam obožavala svoju Baku 1/2
Zovem se Milica, imam 21 godinu i studentkinja sam. Nedavno sam se “autovala“ roditeljima kao lezbejka i tu moja priča zaista počinje. Od puberteta znala sam da sam lezbejka. Zapravo, nekoliko godina nisam znala šta sam, samo sam znala da me preplavi vrućina kada vidim druge devojke u donjem vešu nakon treninga i da volim da uživam gledajući slike golih žena u prljavim časopisima za koje je moj otac mislio da ih je dobro sakrio na dnu svog garderobera.
Iako sam znala da volim žene, prošlo je mnogo godina pre nego što sam išta preduzela povodom toga jer sam živela u baš malom mestu. I iako je najbliži veliki grad bio lako dostupan vozom, činio se udaljen svetlosnim godinama kada sam imala 14-15 godina. Dakle, kao i većina drugih devojaka koje sam poznavala, izgubila sam nevinost sa momkom istih godina kao i ja jedne noći nakon neke žurke, što me je samo još više uverilo da me ne privlači muški pol.
Probala sam još nekoliko puta, čisto da budem sigurna, ali u osnovi sam jedva čekala da odem na fakultet u veliki grad sa 19 godina. Kada sam se napokon preselila u iznajmljeni stan, trebalo mi je samo nekoliko dana da se skontam i spavam sa svojom prvom devojkom i nikada se nisam osvrtala od tada.
**
Da budem iskrena, da nije bilo moje divne bake, mislim da se nikada ne bi vraćala u svoje rodno mesto. Nije da su mi roditelji loši ljudi. Ali kao i većina seljana oni su uskogrudi, licemerni i van dodira sa stvarnim svetom. Moj tata, koji je neko mudo u lokalnoj zajednici, ima dosta zemlje i vodi prodavnicu. Baka je bila gotovo jedina pozitivna stvar u mojoj mladosti u tom mestu koje neću imenovati.
Njeno ime sam prosto obožavala – Kasija. Kako to da su njeni roditelji odabrali to prelepo grčko ime – nikada nisam saznala. Upoznala je mog dedu kada je sa sestrom otišla na odmor u neko odmaralište sa svojih 19 godina. On je tamo radio i jedne večeri su imali energičan „romantični susret“ na zelenim poljima (mnogo puta sam čula tu priču).
Kako god, baka se nije vratila u rodni grad sa sestrom, već je sa novim mužem otišla u njegov rodni grad da pomogne njegovom ocu da vodi imanje i radnju, a starac je ubrzo preminuo, ostavljajući mog dedu da vodi radnju sa 24 godine. Iste godine rođena je moja mama, najstarija od njihove tri ćerke. Nikada nisam zaista upoznala svog dedu – umro je „od srca“ kako se to kaže kod nas. Uvek je bio zabrinut, govorila je baka. 
Tipično za parohijalnu prirodu meštana, do danas baka nikada nije prihvaćena kao jedna od njih, iako je tamo živela preko 40 godina i vodila radnju sa mojim tatom skoro isto toliko dugo, sve dok se nije penzionisala u 63. godini. Naravno, veoma su ljubazni i prijateljski nastrojeni prema njoj, ali čak i ljudi 20 godina mlađi od nje je zovu „gospođa dama iz Novoga Sada“. (Nikada nije sasvim izgubila svoj gradski akcenat.)
Uvek sam trčala baki kad god bih se posvađala sa roditeljima ili kad god bih bila zabrinuta zbog nečega. Sećam se kada smo prijateljica i ja odlučile da postanemo „goth“, pa sam ofarbala kestenjastu kosu u crno i lice u smrtno belo. Otac je vrištao na mene čim me je video, a majka je neprestano gunđala dok nisam istrčala iz kuće u bujici suza, pravo niz put do bakine kuće.
Pogledala me je i široko se osmehnula. „Uđite veštice slatka“ – pošalila se i dala mi lepu šolju čaja a potom me naravno toplo zagrlila.
Baka i ja smo mislile da bolje izgledam sa crnom kosom i od tada je zadržala, iako je bela šminka nestala, hvala Bogu. Svašta sam sa njom prošla. Baka me je recimo odvukla pravo u lokalnu lekarsku ordinaciju po recept za pilule kada je otkrila da se zabavljam sa nekim momkom. Takođe, baki sam sa 17 godina prvoj rekla da mislim da sam lezbejka. Bila sam prestravljena kako će reagovati. Brinula sam se da će me izbaciti iz kuće, da će me mrzeti.
Došla je i sela pored mene, uzela mi ruku i smestila je između svojih. Mirnim glasom je rekla: „Milice, dušo, to sigurno nije lako za tebe. Mislim da si veoma hrabra što si mi rekla. Obe znamo, međutim, da ako jesi, moraćeš da izađeš iz ovog tesnog malog grada. Znam da to zvuči surovo ali dugo sam ovde, predugo… znam o čemu pričam.“ Zagrlila sam je, suze su mi se slivale niz obraze.
„Ohh bako, volim te.“ Nakon što sam se malo smirila, pitala sam je: „Misliš li da treba da kažem mami i tati?“
Nežno mi je pogladila leđa i promrmljala: „Bolje ne još, znaš kakvi su. Jednog dana… kada budeš sasvim sigurna i kada ne budeš morala da živiš sa njima.“
Bio je to dobar i pametan savet. A taj dan je konačno došao pre nekoliko nedelja. Ispite sam sve dala u roku i imala sam praktično letnji raspust. Iako nisam bila srećna zbog toga, planirala sam da provedem par nedelja kod kuće. Pre svega zbog bake. Depresija me je obuzela čim se voz približio. Moji roditelji su delovali gore nego ikad: neprijatni, fanatični mali ljudi … jedva sam mogla da verujem da smo u srodstvu.
Tata je bio pun podrugljivih komentara o tome koliko im se ne javljam redovno iako ONI plaćaju moje školovanje i život u „velikom gradu“, a onda je počeo da me propituje da li želim da radim makar na par sati u njegovoj prokletoj radnji. Prvo što mi je mama rekla bilo je: „Pitali smo se hoćeš li dovesti nekog mladića kući sa sobom.“ To je bio jedan od razloga zašto ih nisam češće viđala niti razgovarala sa njima.
Svaki put kada bih pozvala mamu telefonom, pitala bi me da li već imam dečka, da li sam bila na mnogo sastanaka, takve stvari. Nisam bila sigurna da li bi bila impresionirana da sam joj rekla da sam na poslednjem sastanku bila sa poljskom bodibilderkom po imenu Hana koja je tri dana bila u turističkoj poseti a od toga je dva dana jela moju pičku xD
Samo da bih ućutkala tatu, pristala sam da radim skraćeno radno vreme u njegovoj prodavnici, i prvog dana tamo mama me je gotovo fizički gurala ka jednom od zaposlenih. „Petar je fin momak dušo. Veoma zgodan, zar ne? Malo stidljiv. Trenutno nema devojku.“
Bilo bi urnebesno da nije tako prokleto dosadno. Onda, jedne nedelje, mama je dostigla nove visine sramote. Vratila sam se iz šetnje i zatekla trpezarijski sto postavljen za popodnevni čaj. To je samo po sebi bilo čudno; obično smo to radili u dnevnoj sobi, kako moji roditelji ne bi propustili ni trenutak bilo kakvih sranja koja su se te večeri prikazivala na televiziji. Razlog sam saznala nakon što sam se istuširala i presvukla. Kada sam ponovo ušla u sobu, mama se okrenula ka meni i rekla: „Milice, ovo je Marko, sin našeg novog sveštenika. Bio je nestrpljiv da te upozna.“
Umalo se nisam okrenula i izašla pravo napolje, ali sam bila previše šokirana. Marko je bio zaista fin, na svoj način; ali je bilo očigledno da je previše mekan. Nije pomoglo ni to što kad god bi progovorio, bilo mi je teško da odvojim pogled od njegove ogromne Adamove jabučice koja se pomerala gore-dole. Delovao je prilično iznenađeno nekim mojim „radikalnim“ stavovima i očigledno je bio razočaran mojim stavom da su sve religije „hrana za mase“.
Na kraju sam jednostavno počela da se rugam jadnom momku i postalo je jasno da jedva čeka da ode. Kada su se vrata zatvorila za njim, moja majka se okrenula ka meni i odbrusila: „Za ime Boga Milice, šta je sa tobom? Kako uopšte očekuješ da privučeš muškarca sa takvim stavom?“
Skočila sam na noge od besa, moja stolica za ručavanje je pala unazad, i viknula sam: „Ne želim da privučem prokletog muškarca! Ja se ne jebem sa muškarcima, razumeš?“
Tišina koja je usledila nakon tog izliva besa bila je zaglušujuća. Moja majka je naravno onako dramatično briznula u plač i odjurila u sobu. Otac me je otrovno pogledao i krenuo za njom. Duboko sam udahnula, otpila veliki gutljaj vina, a zatim bacila čašu o zid u čistom besu. Zurila sam u razbijene stakliće na tepihu, a zatim se rastužila. Polako sam ušla u njihovu sobu. Sedeli su na krevetu, tatina ruka oko mame dok je ona pritiskala maramicu na oči. Osećajući se krivim do suza, spustila sam se u fotelju preko puta njih.
„Mama, izvini što sam vikala na tebe. Slušajte me… mama, tata… moram vam nešto reći. Želela sam i ranije da kažem, ali nisam znala kako. Svakako nisam želela da vam kažem na ovaj način, ali… da, ja sam gej. Oduvek sam znala da jesam. Molim vas, ne očekujem ali vas molim da makar pokušate da razumete.“
Činilo se kao čitava večnost, oboje su me samo gledali. Onda je mama ustala na noge: „Dete moje… Milice moja dušo… kako si mogla?“ – odmahnula je glavom i pobegla iz sobe. Tata je izgledao apoplektično od besa, lice mu je bilo crveno oko smešnih malih brkova. Ustao je i, poput nekog viktorijanskog gazde, pokazao prstom: „Izvini se majci!“
To me je stvarno iznerviralo. Već sam se izvinila, dvaput… ali njima nikada ništa nije bilo dovoljno. Odbrusila sam mu: „Neka hvala oče…“ Nisam ga opsovala iako sam želela. Gledala sam ga u besne krvave oči a zatim sam izašla iz sobe i popela se uz stepenice, odlučna da mu ne dozvolim da vidi suze šoka i besa koje su mi navirele na oči. Što sam brže mogla, ubacila sam svoje stvari u ranac i potrčala niz stepenice. 
Izjurila sam iz kuće, ne mogavši da se obuzdam da ne zaplačem. Nisam imala pojma kuda idem, ali moje noge su znale put. Nisam bila ni svesna kada sam se našla kako zvonim na bakinim vratima, gušeći se u suzama. Otvorila je vrata i bez reči me je uzela u naručje i uvela u kuću, milujući me po kosi i utišavajući me.
Između čestih jecaja rekla sam joj šta se dogodilo. Usne su joj se stisnule od besa kada me je zagrlila uz sebe. „Nikada nisam volela tog glupog malog čoveka. A što se tiče tvoje majke, stidim se, nisam je vaspitala da bude tako ograničena… takav fanatik.“ Baka me je dugo grlila, zatim mi je napravila šolju čaja od majčine dušice i rano me povela u krevet.
**
Spavala sam dobrih 12 sati i ujutru sam se osećala mnogo bolje. Odlučila sam da se vratim u grad pre nego što sam planirala – nisam mogla da izdržim u tom ružnom, omraženom malom mestu. Ali prvo sam želela da provedem nekoliko dana sa bakom, jer je nisam dovoljno videla poslednjih godina. Već kada sam je tog jutra videla u njenoj odeći za baštu sa sve šeširom na glavi – moje srce je zatreperilo.
Mnogo smo se brzo uigrale i ušle u divan ritam: doručak zajedno, zatim bih joj pomagala oko kućnih poslova, bašte i cveća, a onda bih izlazila da li da šetam ili da sa drugaricom iz detinjstva sednem u njena kola i da se vozimo gde god želimo.
Par puta sam sa bakom išla na čaj u jedan lepi kafić kraj reke. Uveče bismo gledali one grozne TV programe koje je baka volela, ali uz čašu ili dve njenog domaćeg vina sve je bilo lepo i zabavno. Mogla sam da vidim da je uznemirena zbog svađe sa mojim roditeljima i jednom sam ih nazvala da pokušamo da izgradimo mostove pomirenja; tata bi se javio i spustio slušalicu, tako da je to bilo to.
Jedne večeri, posle nekoliko dobrih čaša vina, počele smo da pričamo o vezama. Pričala sam baki o nekim divnim devojkama sa kojima sam izlazila – i nekim zaista užasnim! – a zatim sam je stidljivo pitala da li je ikada imala momka u poslednje vreme.
Uzdahnula je: „Ne, sama sam otkako ti je deda umro.“
Bila sam malo iznenađena i prilično tužna zbog toga. „Ali bako, to je bilo baš davno. Imala si jedva četrdesetak godina. Sigurno si… mislim… izvini ako se mešam u tvoju intimu ali… kada je bio poslednji put…“
Uputila mi je blagi osmeh i rekla: „Seks? Auh… Poslednji put sam imala seks 14. februara, dve nedelje pre nego što je moj dragi preminuo.“ Osmehnula se na izraz zaprepašćenja na mom licu. „Budimo iskreni dušo, ja sam praktično bila stranac ovde i imala sam posao koji sam morala da vodim. A ti znaš da atraktivnih muškaraca srednjih godina u ovoj jebenoj rupi baš i nema.“
Nikada ranije nisam čula baku da psuje, i nikada je nisam čula da tako otvoreno govori o svojim osećanjima. Obe smo neko vreme bile zadubljene u mislima. Što se mene tiče, razmišljala sam koliko je baka morala biti usamljena tako dugo. Mislim, čak i u njenim godinama ona je prelepa žena. Tako očuvana (iako mrzim taj izraz).
Nije ni 10 centimetara niža od mene (ja sam visoka 177 cm), kraća kosa koju je farbala u crvenu nijansu, relativno glatko lice sa lepim osmehom i verovali ili ne sa svim svojim zubima. Vitka figura i lepo oblikovane noge. O grudima ne želim ni da pričam. Zavidela sam joj, njene bujne grudi bile su mnogostruko veće od mojih malih jabučica.
Baka je konačno prekinula tišinu: „Nisi ni svesna koliko imaš sreće što živiš u velikom gradu u doba kada možeš biti ono što zaista jesi. Možeš da spavaš sa kim god želiš a da niko ne trepne.“ 
Buljila sam u nju, pitajući se šta će se, za ime sveta, sledeće desiti. Nikada nije bila tako otvorena i direktna. Bilo je jasno da joj je vino razvezalo jezik, ali ono što je sledeće rekla me je zaista potreslo: „Jednom sam zamalo imala aferu sa ženom.“
Čaša mi je iskliznula iz ruke ali srećom brzo sam reagovala da je ne razbijem. Nastavila je: „Bila je to starija žena… mislim, starija… za mene u to doba jeste. Pretpostavljam da je bila u tridesetim godinama. Bila je predavač u školi za sekretarice koju sam pohađala kada sam bila tu tvojih godina, malo mlađa.“ Nisam mogla da verujem šta čujem.
Zureći u prazno, u svoju prošlost, nastavila je. „Da, imala sam 18 godina i bila sam samo sa jednim momkom do tada. Gospođica Simić, tako smo je zvali, me je jednog dana pozvala u malu kafanicu na razgovor. Oh, osećala sam se veoma posebno. Naravno, sve devojke su mislile da je Simićeva lezbejka, što je u to doba to bio maltene smrtni greh. Ali njen otac je bio veliko mudo i bila je nedodirljiva. U svakom slučaju, držala mi je ruku ispod stola, zatim je počela da mi miluje nogu kroz suknju… a onda me je poljubila.“
„Poljubila?“ – zajecala sam.
„O da… mislim stvarno me poljubila, ne ono kao poljubac u obraz. Redovno sve ono u usne. Pitala me je da li bi pošla u njen stan sa njom… ali sam se uplašila. Ako bi neko saznao… nisam smela. Posle toga, kad god bih je srela pocrvenela bih. Danima, nedeljama, mesecima sam se pitala kako bi bilo imati seks sa ženom. Par puta sam joj skoro prišla i pitala da li bih ipak mogla da idem kod nje. Onda, tog leta, upoznala sam tvog dedu, zaljubila se u njega i to je bilo to. Često sam se pitala koliko bi mi život bio drugačiji da sam tog dana otišla kući sa famoznom Simićevom.“
**
Te noći sam legla u krevet pripita i sanjala neverovatan san u kojem smo bile ja i baka. Probudila sam se rano ujutru okupana znojem i sa drugačijom vrstom vlažnosti koja mi se skupljala između nogu. Dok sam ležala, otvorila sam noge široko i rasejano milovala svoje osetljive usnice, razmišljala o snu, i u mojoj glavi je počeo da se formira bizaran scenario. Bilo je apsolutno ludo, nezamislivo. Ako bih napravila grešku, rizikovala bih da zauvek izgubim ljubav jedine osobe koja mi je bila važnija od bilo koga drugog na svetu.
Ne, nisam mogla da sretnem bakin pogled za doručkom tog jutra. Ako je i primetila da je nešto drugačije od normalnog, nije to pokazala. Po prvi put sam poželela da pobegnem od nje. Izvinila sam se čim sam mogla i otišla u šetnju pored reke da razbistrim misli. Zatim oko podneva, bez da sam se javila baki, ukrcala sam se u voz za grad. Još uvek nisam bila sigurna da li imam hrabrosti, ili možda ludila, da delujem na osnovu misli koje su mi bile u glavi.
Kraj 1 dela
