Od klošara do sina za primer 1 deo

Bio je petak veče i imao sam svoje lično prosvetljenje dok sam se saginjao nad wc šoljom i izbacivao sve iz sebe što sam pojeo i popio tog dana. Moralo je biti znatno posle 1 ujutru, mada ne bih mogao da vam kažem koliko je tačno sati bilo. Bio sam kod mog druga Marka, radili smo manje-više ono što smo radili skoro svakog vikenda.

Zovem se Ognjen, ali svi moji prijatelji me zovu Ogi. Punio sam 19 godina i bila je to neka vrsta rođendanske zabave, ali nije da mi je bio potreban razlog da se opijem. Volim da cirkam, svako mojih godina cirka. Čak se povremeno i popuši nešto. Od kako sam završio srednju školu, samo lenčarim i traćim svoj život. Igrao sam video igre ceo dan; svakog vikenda sam se napijao, a ako bi neka riba se pojavila, čak bi i kresnuo.

Drugim rečima, ja sam najgora noćna mora za roditelje. Doduše, ja imam samo jednog roditelja. Činjenica da se moj otac napijao do smrti kada sam bio klinac, nije mi ostala u sećanju. Moja mama je pokušala. Dala je sve od sebe, zaista jeste. Mnogo se trudila da me vrati nazad na pravi put. Ne, neću vam reći njeno ime; nikada je tako ne zovem, zašto bih ga sada izgovorio? Uvek je bila samo mama. Povremeno keva, jebiga.

Trudila se čak i te noći, dok sam se spoticao niz hodnik kretajući se do svoje sobe. U svom alkoholom zamagljenom mozgu čuo sam zvuk koji nisam mogao da razaznam i gledao sam po mračnom hodniku. Naslonjen na zid ispred mamine sobe, ponovo sam ga čuo. Dobro poznati majčin glas… i plač.

„Nemoj mi ga oduzimati; on je sve što mi je ostalo.“ Čuo sam njen tihi glas. Spustio sam se na pod uz zid, slušajući razgovor koji nikada nisam smeo ni trebao da čujem. Moja majka, kako tiho moli više nebeske sile da ne izgubi nekoga ko joj je bio potreban… mene. Molila je i preklinjala da me održi u životu. Nije čak ni pričala o alkoholu, drogama ili seksu. Pričala je o svojoj usamljenosti i nedostatku očinske figure.

Znam da zvuči melodramatično i pomalo patetično, ali dok ne prođete svo to sranje – ne osuđujte. Nekako sam se podigao na noge i spoticao se do svoje sobe, mogao sam da osetim vrele suze na obrazima. Nisam imao naviku da plačem, ali te večeri jecao sam kao beba. Po prvi put u svojih devetnaest godina, shvatio sam… ne šta radim sebi, već šta radim njoj.

**

Kada sam se probudio blizu podneva sledećeg dana, glava mi je izgledala kao da će eksplodirati. Stomak me je boleo od povraćanja, osećao sam se kao da uopšte nisam spavao. Kad sam se izvukao iz kreveta, još uvek obučen od prošle noći, po prvi put sam mogao da vidim i da osetim miris.

Smrdeo sam na znoj i povraćanje, dok je moja soba bila kao zagušljivost na dnu kazana za rakiju. Prljava odeća je bila razbacana okolo, polupojedena hrana na podu, to je bio jedan od najodvratnijih prizora koje sam ikada video. To sam bio ja. Svinja pijana, kao moj pokojni ćale.

Odmah sam skinuo svu odeću, nisam mogao da podnesem da je nosim ni sekundu duže. Bez razmišljanja, krenuo sam niz hodnik do tuš kabine. Bila je subota, ali sam znao da je mama uzela smenu za taj dan. Bože, koliko je vikenda radila dodatno da bi platila naše račune, pitao sam se. „Ti si jebeni kreten“, pomislio sam u sebi dok sam se tuširao.

Posle tuširanja vratio sam se u svoju sobu da nađem čistu trenerku i majicu. U boksericama sam polako skupljao ostatke svog prljavog života sa poda; i vratio se niz hodnik. Trebalo mi je više od 10 minuta samo da shvatim kako ta prokleta mašina za pranje veša radi, bilo je toliko loše da sam se udaljio tri koraka od mašine pre nego što sam shvatio da nisam ni stavio deterdžent u tu jebenu stvar.

Dok se odeća prala, počeo sam da sređujem sobu. Bože, trebala je skoro cela kesa za smeće da skupim sva sranja. Da li je to moja mama radila? Da li je ovo trpela iznova i iznova dok sam sedeo nesvestan ispred TV-a i svoje igračke konzole? Kada sam konačno mogao da vidim pod u svojoj sobi, krenuo sam u potragu. Nisam znao da drži usisivač u ormaru sa posteljinom. Shvatio sam kako da ga uključim i sledećih sat i po sam proveo čisteći svinjac.

Do dva i trideset, obukao sam čistu majicu i farmerke; i zapravo sam ponovo mogao da smatram svoju sobu pogodnom za ljudski život. Sišao sam dole u tihoj kući; uputio sam se ka kuhinji jer me je sada prazan stomak terao na to. Izvadio sam ostatke ručka od juče i stavio ih u mikrotalasnu. Dok sam stajao tamo, pogledao sam posuđe u sudoperi sa maminom šoljom za kafu i pepeljarom.

Činilo se kao najprirodniji tok nastavka onoga što sam započeo u svojoj sobi, i zapravo, ovog puta sam se iznenadio kada sam stajao u čistoj kuhinji samo pola sata kasnije. Pogledao sam na sat, bilo je tri i mamia će uskoro biti kući. Mora da ima još nešto? Lutao sam po kući, dnevna soba je bila očišćena i organizovana. Čoveče, koliko dugo nisam sedeo u njoj?

Mala trpezarija je bila zatrpana maminom papirologijom. Stajao sam trenutak gledajući otvorene koverte. Račun za struju, račun za vodu, račun za mobilni telefon, internet. Pokušao sam da izračunam brojeve, ali me je glava i dalje bolela, pa sam odustao. Sigurno više nego što ona zarađuje, pomislio sam.

Izašao sam u dvorište i zanemeo. Bila je to prokleta džungla sa korovom koji je nicao svuda. Jebiga, nije žena mogla da stigne sve. Ušao sam u garažu i našao kosilicu zabačenu u uglu. Preturao sam dok nisam našao malo starog benzina i pokrenuo zver. Moram da priznam, u početku sam mislio da će mi buka istopiti mozak; ali posle nekog vremena, vibracije i zujanje su imali gotovo umirujući efekat. Osetio sam kako počinjem da se znojim posle samo nekoliko okreta po dvorištu.

Skinuvši majicu, stisnuo sam zube i nastavio da guram kosilicu. Završio sam sa zadnjim delom i kosio sam sa strane garaže; nisam ni primetio koliko je sati. Zbog kosilice, nisam čuo mamin auto kako ulazi u dvorište. Skrenuo sam iza ugla garaže baš kada je mama išla ka kući. Zastala je kao ukočena i zurila u mene.

„Ognjene“, njen glas je bio škripav. Sagnuo sam se i isključio kosilicu. Video sam da su joj oči širom raširene dok sam prilazio. Bilo je kao da gleda stranca.

„Hej kev… khm, zdravo mama“, rekao sam, gotovo stidljivo.

„Šta to…“, bacila je pogled na pokošene delove dvorišta. „Ognjene…“, ponovo je upitala.

„Vreme je da se malo uozbiljim. Nije loše za početak, a?“ Osetio sam se ponosno, malo sam stegnuo grudi i uspravio se. Bio sam pristojnih 178 visok i relativno zategnute građe. Bavio sam se sportom u srednjoj školi i nisam se stideo svog tela. „Uostalom, ne škodi vratiti se u formu zbog devojaka.“

Mama je samo stajala i zurila; Njene oči su klizile niz moje znojave grudi, a zatim nazad na moje lice. „Mora da je bila naporna smena. Zašto ne uđeš unutra i istuširaš se?“, rekao sam tiho. „I ne brini za večeru, rešeno je.“

„Ti si… ti si Ognjen… je l’ tako?“, tiho je upitala mama. „Moj sin Ognjen?“

„Da mama, ja sam.“ Pogledao sam je u zbunjene oči. „Znaš ti vrlo dobro… Ognjen neodgovorni, Ognjen skitnica, Ognjen kreten, alkos, jebena budala…“ – nabrajao sam. Otvorila je usta da progovori, ali sam je prekinuo. „Znam, psovka. Izvini.“ Osmehnuo sam se. „Ali ne možeš poreći istinu.“

Prišao sam joj onako mokar i smrdljiv od znoja i alkoholnih isparenja. Nagnuvši se, nežno sam je poljubio u čelo, mogao sam da osetim miris parfema na njenoj koži. Zašto to nikada ranije nisam primetio? „Hajde mama, trk na tuširanje“, rekao sam joj. „Moram da završim ovde.“ Pre nego što je mogla da odgovori, vratio sam se kosilici.

Dok sam završio i vraćao kosilicu u garažu, dostavljač je već bio tamo. Kada sam ušao u kuhinju, mama je stajala i zurila u silnu klopu na stolu. „Ti si ovo… ali kako…?“ pogledala me je.

„Prodao sam neke svoje sličice.“ Video sam šok koji je preleteo maminim licem. Prodao sam svoje dugogodina skupljane sličice, svoje najdragocenije… pre svega da bih imao za alkohol, ali eto, iskoristio sam deo da nam naručim večeru. Video sam sva pitanja u njenim očima, ali nisam mogao da se suočim sa njima u tom trenutku. „Moram da se istuširam.“

„Ognjene“, njen tihi glas me je zaustavio na pola puta. Kada sam se okrenuo da je pogledam, ona je lebdela preko sobe prema meni. Ne, nije hodala. Ova sitna dama lebdela je, kao da klizi ka meni. Njena mala ruka se podigla i legla na moje grudi, mogao sam da osetim kako mi srce lupa dok je njena koža dodirivala moju. Šta se dešava, stajao sam kao ukočen.

„Nemoj… nemoj da se tuširaš.“ Pogledao sam je zbunjeno; smrdeo sam na znoj i pokošenu travu. Tada je njen jedan prst pokupio kapljicu znoja preko mog zategnutog stomaka. „Ja… ja volim…“ njen glas je bio tihi šapat. Nagnuo sam se i ponovo je nežno poljubio u čelo.

„U redu. Samo ti sedi mama, doneću tanjire.“

Jeli smo u tišini. Nije bilo reči ali je bilo pogleda… zapravo, kad se setim, mama me je sve vreme gledala sa milion pitanja u njenim očima. Nisam ni sam znao pola odgovora; pa mi je bilo drago što nije pitala. Bila je gladna i uživala je u svemu što sam naručio. Nije se smejala, barem ne jasno i vidno. Ali nije se ni mrštila kao inače, nije delovala razočarano kao uvek.

„Ostavi meni.“ – rekao sam kada je krenula ka sudoperi. Zbunjena, klimnula je glavom otišla u dnevnu sobu dok sam ja sređivao kuhinju. Bio sam i sam prilično zbunjen u tom trenutku. Nisam joj se pridružio u dnevnoj sobi godinama, ali bukvalno godinama. Tako da sam i ovaj put samo nastavio dalje. Popeo sam se do svoje sobe i pokušao da gejmujem ali nije mi išlo. Mišići su me boleli, umor je počeo da me obuzima.

Bio je to dug dan. Prvi dan, pomislio sam. Subota uveče, bio sam trezan i bio sam kod kuće. Svukao sam se do bokserica i sklonio posteljinu sa kreveta da bih se malo rashladio dok sam ležao, kada se na vratima čulo tiho kucanje. „Ognjene.“ Mamin glas je dopirao iz hodnika.

„Uđi mama“, pozvao sam je.

Zakoračila je samo jednim korakom u sobu, i stala. Mogao sam da vidim njenu plavu kosu vezanu u rep, ističući bistre plave oči. Nosila je staru žućkastu pidžamu, mogao sam da vidim pohabani rub. Ponovo su me misli morile – koliko se toga odrekla zbog sebe, zbog mene. Stajao sam ćutke, posmatrajući je dok me je odmeravala. Zadrhtao sam. Taj pogled… Definitivno je bilo nešto drugačije u njemu. Kao da me je odmeravala.

Onda se mamin pogled vratio na moje oči. „Ko si ti?“

„Ne razumem? To sam ja mama, tvoj sin, Ognjen.“

Uzdahnula je: „Ti si… Ognjen?“ – upitala je tiho.

„Jedini jedini.“

Mama me je i dalje zbunjeno gledala. „Moj? Moj Ognjen?“

Spustio sam se na ivicu kreveta i potapšao pored sebe. Oklevajući, mama je ipak prišla i sela pored mene. Nastavila je da me gleda, njene oči su tražile moje. „Šta se dešava? Ko… ko si ti?“ – upitala je tiho. „I šta si uradio sa mojim sinom?“

Jebene emocije. I dalje sam imao alkohola u krvi i suze su ponovo želel da poteknu. „Ja sam… čuo sam te sinoć kada sam došao.“ To je bio jedini odgovor koji sam mogao dati dok sam gledao u pod.

„S… sinoć? O Bože“ – zajecala je.

„U redu je mama. Bila si u pravu. Sve što si rekla u svojim molitvama, sve si bila u pravu! Ne znam zašto ni kako, ali… vreme je… vreme je da se uozbiljim, da jebeno odrastem. Izvini za psovku, jebiga.“

Mama je samo sedela i zurila u mene, njene oči su tragale za mojim. Pokušao sam da izrazim rečima ono što sam osećao od sinoć, ali loše pronalazim prave reči. Obično sam više sklon akcijama, nego rečima. „Znam da nisam bio dobar. Da si propatila zbog mene i ćaleta. Žao mi je zbog tog bola što si…“

„Šššš…“, rekla je mama dok je pružala ruku ka mojoj goloj butini. „Molim te, dovoljno je. Volim te sine“, šapnula je. „Volim te.“

„Biće drugačije. Obećavam ti.“

Mama se nagnula, a ja sam sedeo nepomično kao kamen kad su joj usne dodirnule moje. Ne sećam se da me je ikada poljubila u usne. Čak i poljubac u obraz postao je prava retkost. Trgnuo sam se posle još jednog poljupca. Osećao sam se kao da je mali strujni udar prošao od mojih usana do prepona. Hteo sam da se zavučem ispod kreveta, da propardnem u zemlju!

„Lepo spavaj ljubavi“, tiho je rekla mama.

Dok sam je gledao kako izlazi iz moje sobe, bilo je kao da moje oči nisu bile pod mojom kontrolom. Jebeno sam buljio u majku! Skenirao sam njene vitke noge, čvrstu guzu. Zaista nije bila moj tip, uvek sam se ložio na punije devojke, mesnate i obilne. Ali takođe nisam mogao da poreknem talas krvi koji je tekao u moj sve tvrđi kurac. Zakopao sam se pod pokrivač i trudio se da oteram misli dok je san obuzimao moje umorno telo.

Kraj 1 dela