Mama je dobila propusnicu 1

Ana obično nije dolazila u Ivanov stan. Barem ne sama bez Ivanovog oca. Zamišljeno je sedela na njegovoj sofi. Miris divno spremljene večere bio je svuda u vazduhu. Uvek je imao talenta za kuvanje. Ali bila je nervozna. Trebalo joj je mnogo hrabrosti da dođe tog dana. Imala je nešto o čemu je želela da razgovara, ali nije bilo lako. Uvek je postojala ta rezervisanost kod nje. Ivan se pojavio iz kuhinje sa čašom vina i pružio joj je. „Hvala.“ Toplo se osmehnula.

„Naravno mama.“ – seo je pored nje i kucnuli su se. „Je li sve u redu?“ Njegov glas je odavao iskrenu zabrinutost.

Obožavala je njegove manire, odgojila ga je tako i zaista je poštovao ljude oko sebe, posebno žene. I sam je držao čašu crnog vina na ležerni način dok ju je posmatrao. Njegovo opušteno ponašanje bilo je naglašeno izgledom pohabanih farmerki i tanke majice.

„Pa, da i ne.“ Srknula je Šardone koji ju je malo okrepio. „Mislim, sve je u redu, svi smo zdravi i to. Ali što se tiče tvog oca i mene, i dalje imamo problema.“

„Žao mi je što to čujem mama.“

„Hvala. Ali postalo je gore.“ Ana je govorila sa spuštenom glavom i pogledom uperenim nadole. Ona se mučila i dugo je preispitivala sebe da li da uopšte vodi ovaj razgovor sa sinom ili ne. Ona i Ivan su bili mnogo bliži u poslednje vreme, više nego ikad ako gledamo njegov život nakon 25 godine. Ipak, možda je bilo bolje da sve zadrži za sebe. Primetila je kako Ivanove oči letimično prelaze na njena usta, a zatim na uši.

Kada joj se pogled vratio u njegove oči, duboko se zagledala i odmah se osetila nelagodno. Nije bilo važno što je pažljivo nanela karmin i ajlajner tačno onako kako je želela, ili što je imala jedan od svojih omiljenih parova minđuša. Ipak, brinula se. Na kraju krajeva, ovo je bio Ivan. Brzo se zapitala kako to da se oseća nervozno uz sopstvenog sina. Bela bluza i uska crna suknja koju je posebno odabrala, kao i njena prljavo plava kosa, izgledale su sjajno, pa zašto sve te sumnje u sebe, pitala se.

Kada je prevazišla brigu, shvatila je da joj se sviđa kako je on primećuje. Obraća joj toliko pažnje. Očigledno se divio crvenom sjaju njenih usana, svetlim minđušama. Činilo se da je zaista ceni. U poslednje vreme, svesno se trudila da i ona njega ceni, da mu se češće javlja, da vode razgovore. Kako su se zbližili u poslednjih nekoliko meseci, više su razgovarali i bolje se povezali. Bili su bliski kao prijatelji koliko i kao majka i sin.

Ana je morala sebi da prizna da su njihove prošle teškoće podjednako uzrokovane njome nego bilo čim drugim. Kada je Ivan bio u srednjoj školi, bio je problem na više načina. Njegovo konzumiranje alkohola i pušenje marihuane su je iznova i iznova razočaravali. To je dovelo do toga da se donekle emocionalno distancirala od njega. Imala je jasnu sliku o tome za šta je on sposoban, i u to vreme je mislila da ako on neće pokušati da postigne svoje snove, onda se ona neće toliko emocionalno ulagati.

Shvatila je kako je ovo nekima moglo delovati hladno, ali to je bilo njeno lično iskustvo sa ocem. I, na kraju krajeva, sve se sredilo. Tako je i sa Ivanom. Zanimljivo je da se Ivanov otac zbližio sa Ivanom u tinejdžerskim godinama i na kraju je sve ispalo sasvim u redu. Ivan i njegov otac su delili interesovanje za sport i obojica su bili veoma zadovoljni kada je Ivan ušao u prvi tim košarkaški u njihovom gradu.

Nažalost, problemi sa ramenom su sprečili potencijalni profesionalni ugovor. Ipak, i dalje je dobro prolazio akademski i obezbedio je dobar posao nakon diplomiranja. „Hej“, pažljivo joj je skrenuo pažnju. Shvatila je da je bila izgubljena u mislima dok su se gledali.

„Slušaj, ne znam da li želiš da čuješ sve ovo. Verovatno ne bi trebalo da pričam sa tobom o tome.“

„U redu je. Želim da čuješ.“ Približio se još malo. Noge su mu bile u kontaktu sa njenima.

Duboko je udahnula i krenula napred. „Konačno je priznao preksinoć… Imao je aferu. I to sa ženom koja mi je zapravo prijateljica. Bliska prijateljica.“ Stavila je ruke na lice. „Joj… postiđena sam Ivane.“ Ivan je odmah spustio čašu i nagnuo se prema njoj. Njegove ruke su je obgrlile.

„U redu je mama, tu sam… u redu je.“ Srušila se na njega i obuhvatila ga rukama. Njegova ruka ju je pomazila po leđima i ostali su zagrljeni nekoliko minuta bez reči. Teško je uzdahnula kad su se odvojili. Primetila je da je bliže nego pre, i to joj je bilo utešno. Stavio joj je ruku na koleno koje je sada bilo više nagnuto u njegovom pravcu, dok su mu noge ostale usmerene ka njoj. Glas mu je bio tih i odmeren dok je govorio. „Šta je još rekao?“

„Rekao mi je da je to bila užasna greška i da mu je žao. Rekao je da se apsolutno ništa slično nikada neće desiti. Da je gotovo. Zamolio me je da mu oprostim. Ali… ne znam. Još uvek sam zaprepašćena. Ipak, znaš vrlo dobro kakav je tvoj otac. Imao je spremne odgovore i ponašao se kao da je sve u redu.“

„Polako mama. Molim te da ne žuriš sa odlukama. Dobro razmisli.“ Ivanu je očigledno bilo stalo. Razmišljao je o tome šta je najbolje za nju.

„Ne mogu da verujem da može tek tako da očekuje da pređem preko toga. Tako je arogantan. Zaista jeste. Pokušao je da me smiri govoreći mi da to znači da sada ja imam neku ‘propusnicu’. Što je dvostruko arogantno! Mislim, verovatno ne može da zamisli da ja ikada uradim tako nešto. Ubeđen je da ne bih i još mi to nabija na nos.“ Naježila se dok je govorila.

Ivan ju je uhvatio za ruku i poljubio je u čelo. „Znači ništa od toga, a?“

Zastala je i dozvolila da joj prođe kratka misao kroz glavu. Odmah se zapitala da li je dobro čula. Njeno lice je delovalo toplo nakon što je podelila ovaj bliski problem sa sinom. Osećala se bolje što je to učinila, ali njegovo verovatno retoričko pitanje ju je baš zbunilo. „Ohh Ivan, to bi sigurno bio kraj. A tako je teško i pomisliti na rastanak od njega. Istovremeno, moram nešto da uradim. Moram nešto! Ovo je previše. Ne mogu da dozvolim da ovo prođe, ne mogu.“

Iako ju je tešio sve vreme, nije krio da je zaintrigiran. Njene oči su ga nekoliko sekundi gledale u tišini pre nego što je konačno progovorila. „Tvoje pitanje je bilo šala, zar ne?“ Ćutao je i gledao je. „Hajde bre sine, niko više ne bi bio zainteresovan za mene. Gazim pedesete čoveče… Osim toga, ne bih mogla samo da ustanem i uradim tako nešto. Ja i dalje volim tvog lažljivog oca. Ceo život sam sa njim… i da mogu, ne bih mogla sa nekim do koga mi nije stalo. Tako staromodno, a?“

Njene oči su lutale od čaše do njegovog lica i nazad. „Pobogu sine reci nešto!“

„Pokušavam da shvatim da li si ozbiljna kad tako pričaš o sebi ili me samo zezaš. Prelepa si! Ne prelepa nego… božanstvena! Kao u onoj pesmi – božanstvena ženo sve ću da ti dam.“ – lagano je zapevao kroz osmeh. „Mogla bi biti sa bilo kojim muškarcem… samo uperiš taj tvoj lepi nalakirani prstić i tvoj je! Ma koga god želiš.“

Po prvi put je bila manje nervozna i čak se smejala par sekundi. „Joj bože… Tako si sladak.“ Stavila je ruku da ga pomiluje po obrazu i nagnula se ka njemu. Ozarila se. Na njeno iznenađenje, njegovo lice je smanjilo razdaljinu. Uputio joj je spor, blag poljubac na sam vrh nosa. Povukao se sa dozom ponosa što je očigledno uradio nešto što nije očekivala. „Ivane… Dirnuta sam. Srećna sam što imam tebe. Imali smo loše trenutke ali znaj da sam ponosna na tebe.“ Njene reči su bile tihe.

„Drago mi je što si ovde. Tu sam za tebe, uvek. Ne zaboravi to. U svako doba dana i noći.“ Njegov glas je bio dubok a njen izraz lica zahvalan. Ali oboje su izgleda primetili dvosmislenost koja je nespretno visila u vazduhu. Odmahnula je glavom i počela da se izjašnjava. „Mislim da je ovo vino malo…“ – nije ni završila a bila je u njegovom naručju! Pritisnuo se uz nju i njegove usne su bile na njenima.

Skamenila se. Nije se pomerila. Ne u početku. Njegov poljubac ju je nežno povukao pre nego što je pustio usne, i ona je otvorila oči nakon što je već prekinuo poljubac. Trepnula je nekoliko puta, zaprepašćena. Gledao je u nju sa obožavanjem. Njegova ruka je ostala na njenom kolenu i sada ju je dodirnula tamo. Postala je veoma svesna njegove druge ruke, one na njenom ramenu. Njeno lice je pretraživalo dnevnu sobu, drhtala je, dahtala.

„Nisam došla ovde da bi me sažaljevao.“

„Sažaljevao? Ohh mama, nikada to ne bih učinio. I kad smo bili udaljeni, i sada kad smo bliži nego ikada, uvek sam bio iskren prema tebi. I u dobru i u zlu.“ Ruka koja nije počivala na njenom kolenu pomerila se ka njenom licu i obuhvatila joj obraz. Ponovo je približio usta njenima, samo što su mu ovog puta usne bile brže i razdvojile su njene. Kada je njegov jezik prešao pored njenih usana, ona je vidljivo ustuknula kao da se povlači od njega.

Ali nije se odvojila, on ju je strastveno ljubio. Zamrzla se na nekoliko sekundi i njena pažnja se usmerila na senzualni osećaj njegovih usana i jezika na njenima. Osetila je kako joj telo reaguje. Njeno lice se približilo njegovom i ona mu je odjednom uzvratila poljubac. Omamljenost ju je obuzela tamo gde je bila svesna samo njegovih usta. Strastveno su se uvijali, zagrljeni. Tek posle nekoliko trenutaka se sabrala, stavila ruku na njegove grudi i prekinula poljubac.

Povukla se i ostala bez daha. Oči su joj bile široko otvorene, a obrve podignute. Um joj se vrteo od razmišljanja o onome što se upravo dogodilo, kao i o tome kako se osećala. Bila je dezorijentisana zbog toga koliko ju je uzbudilo. „Ivane…“ Glas joj je bio tanak i slab. Grudi su joj se raširile. Ponovo joj se približio, ali ga je zaustavila. „Razumem… i hvala na svemu, zaista cenim to. Ali ne smemo.“ Ruke je pritisnula na njegove grudi, ali joj je pogled lutao između njegovih očiju i usta. Disanje joj je i dalje bilo brzo.

Pomerio se unazad. „Naravno mama. Izvini ako sam preterao.“ Klimnuo je glavom nekoliko puta. „U pravu si. Trebalo bi da stanemo.“ Odsutno je stavila ruku na usta i osetila usne, još uvek vlažne od njihovog poljupca. Sviđalo joj se koliko su joj usta ostala natečena i osetljiva od njega. Reči su joj se zamagle. Pogled joj je odlutao, zaprepašćen. Glas joj je bio stegnut od zabrinutosti.

„Nismo trebali…“

„Hej, veoma si privlačna, prelepa, božanstvena.“ – ponovio je. „Ali oboje smo odrasli. Sve ostaje među nama. Izvini ako sam te uvredio mama.“

„Ne izvinjavaj. Ja sam odgovorna, ja sam ti majka. Mi smo…“

„Malo se poljubili.“ Osmehnuo se.

Bila je zapanjena njegovom sigurnošću. Nikada ranije nije videla ovo od njega, ili barem, nikada nije primetila. Sada je izgledao tako samouvereno. „Ne možeš misliti da je ovo u redu.“ Njen komentar je zvučao krotko.

Zadržao je osmeh i polako progovorio. „Mislim da je u redu. I…“

„I?“ Glas joj je bio željan. Posmatrala ga je u neizvesnosti.

„I, mislim da nam se oboma zapravo dopalo.“ Njeno lice je omekšalo u blagi osmeh, a zatim je počela polako da odmahuje glavom. „Da li grešim?“ Rekao je to kao izazov. Zurila je pravo u njega, kao i on u nju, a onda se on ponovo pomerio. Njene oči su pratile njegove usne dok su se ponovo spojile sa njenima, i nije se odvojila. Usta su joj se namerno otvorila i njegov jezik je ponovo bio potpuno u njoj.

Glave su im se blago okrenule dok se prilagođavala njegovom jeziku da duboko uđe u njena usta. Nežno je privukla obraze tamo gde je osetila njegov poljubac izbliza. Izgubila se u mnogim osećajima koje su im donele isprepletene usne i divila se koliko je njihovo slaganje bilo izuzetno meko i nežno. Lakoća ju je nosila nekoliko trenutaka i njeno telo je postalo osetljivo dok su se držali jedno drugo. Delovalo joj je kao sanjarenje. Nekoliko puta su usporili, a zatim ubrzali tempo.

„Moramo ovo da zaustavimo. Moramo.“ Odvojila se. Rukama je nameštala kosu, očajnički pokušavajući da se sabere. „Ja.. ja moram da idem.“

„Mama. Pre nego odeš… Mogu li te nešto pitati?“ Klimnula je glavom. „Reci mi. I budi iskrena. Jesi li se tako lepo sredila i obukla… zbog mene?“ Glas mu je bio tih, ali nepogrešiv.

Usta su joj se otvorila i u početku nije mogla da odgovori. Ponovila je njegovo pitanje u sebi. Zatim je progovorila zastojno. „Šta? Ja, hm, mislila sam da bismo mogli da odemo na večeru. Nisam bila sigurna.“

Zakoračio je i uhvatio je za ruke, nežno, toplo. „Jesi li izabrala tu suknju i odlučila da je obučeš za mene?“ U njegovom glasu se čulo strpljenje. Primetno se uspaničila što je to pitao direktno.

Glava joj je bila pognuta, a ramena su joj se opustila. Polako je odmahivala glavom, i dalje gledajući dole. Brzo je dohvatio njenu bradu i podigao joj lice na nekoliko centimetara od svog. Njene oči su u početku još uvek bile zatvorene, ali je sačekao da ih otvori. Zagledao se duboko u njih i osmehnuo se. „U redu, ne moraš mi odmah odgovoriti. Došla si i razmišljala o večeri. Ima je i više nego što mogu pojesti. Ostaješ?“

Kraj 1 dela