Ljubav u naručju lepe snahe 1deo

Jovanina perspektiva

Nasmejala sam se načinu na koji me je drugarica Nina bocnula laktom, komično mrdajući obrvama dok smo posmatrale mog budućeg svekra Vladimira kako nam prilazi u avionu. Nagnula se ka meni i šapnula: „Bože Jovana, taj čovek je pravi frajer! Zamisli tek kako će izgledati u smokingu kad se sredi za venčanje.”

Primetila sam da su se ljudi okretali za njim dok je prolazio kroz prolaz između sedišta, jer je bila u pravu. Vladimir je bio izuzetno zgodan muškarac. Ipak, pokušala sam to da opravdam. „Da. Nema sumnje, baš zrači harizmom. Zato je i moj verenik tako zgodan – pljunuti je otac.”

„Šteta što Igor nije mogao da krene s nama, pa mora da nam se pridruži kasnije”, rekla je Nina, posmatrajući me da vidi kako ću reagovati.

Pošto tu ništa nisam mogla da promenim, samo sam slegnula ramenima, odlučivši da je možda najbolje da ne priznam svojoj drugarici – i budućoj kumi – da sam pomalo zabrinuta. „Pa, bar možemo da uživamo u suncu i zabavi pre venčanja”, rekla sam, pokušavajući da sagledam s vedrije strane činjenicu da na venčanje iz snova, na egzotičnoj destinaciji, stižem sama.

Ne delujući nimalo ubeđeno, Nina je prevrnula očima i posegnula za časopisom, mrmljajući: „Da, ali mladoženja je trebalo da dođe zajedno sa mladom.” Iako joj to nikada ne bih priznala, nisam mogla da se setim kada smo poslednji put Igor i ja putovali zajedno; a prošlo je i mnogo vremena otkako smo poslednji put vodili ljubav. Želela sam da mu verujem kada mi je rekao da je pod stresom zbog silnih obaveza na poslu.

Obećao je da će se stvari popraviti čim se venčamo. Ali imala sam svoje sumnje. I Nina i ja smo podigle pogled kada smo primetile da nam se Vladimir smeška. „Pa, kako su mlada i kuma?”

„Zasad je sve super”, rekla sam, smešeći se i gledajući mu pravo u one njegove neverovatno seksi oči boje neba. Iako se smeškao, videla sam da nije srećan. Pošto sam poslednje dve godine radila kao njegova asistentkinja, poznavala sam ga u dušu.

„Voleo bih da se Igor nije zadržao na poslu. Znam da je rekao da će pokušati da se izvuče što pre može, ali ipak mislim da je trebalo da dođe na celu nedelju, s obzirom na to da je on mladoženja”, rekao je Vladimir, odmahujući glavom.

Nisam znala šta da kažem, jer sam se i sama pitala zašto letim na sopstveno venčanje bez mladoženje. A šta ako se on uopšte ne pojavi? Izgledala bih prilično smešno u venčanici, stojeći sama pored sveštenika nadajući se da će neko istupiti i oženiti me. Stjuardesa nam je prilazila sa kolicima za piće, a Vladimir je pokazao preko ramena. „Šta kažete na čašu šampanjca da proslavimo predstojeće venčanje?”

„Zvuči odlično”, rekla sam, dok je Nina klimala glavom, a Vladimir se okrenuo da uzme flašu koju je otvorila za nas.

„Ne mogu da verujem da radiš s njim”, šapnula je Nina, izvijajući vrat kako bi zavirila iza sedišta i bacila pogled na njegovu lepu, čvrstu zadnjicu.

„Znam”, rekla sam, smejući se njenim nestašlucima. „Pritom, on je verovatno najbolji šef na svetu. Pravo je zadovoljstvo raditi za njega.”

„Zar te nije baš on i upoznao sa Igorom?”

Klimnula sam glavom, prisećajući se. „Radila sam za njega tek nekoliko nedelja kada je Igor svratio da ga odvede na ručak, a Vladimir je insistirao da im se pridružim. Pre nego što sam postala svesna šta se dešava, Igor i ja smo počeli da se zabavljamo, veza je postala ozbiljna. Zaprosio me na Dan zaljubljenih, sećaš se?”

„Pa, mislim da bih ja, da radim sa takvim frajerom kao što je Vladimir, teško primetila bilo kog drugog muškarca.”

Iako to nikada ne bih priznala, i uprkos činjenici da sam se spremala da se udam za njegovog sina, imala sam neke fantazije o tome kako bi bilo da završim u krevetu sa svojim zgodnim šefom.

Vladimirova perspektiva

Nakon što sam se uverio da su devojke dobro, vratio sam se na svoje mesto i pridružio se bratu Nebojši. „Jesi li čuo nešto od Igora?”, upitao je čim sam seo.

Odmahnuo sam glavom. „Ne. I iskreno, pitam se zašto nije mogao da uzme slobodnu nedelju za sopstveno venčanje. Mislim, duguju mu nekoliko nedelja odmora, tako da ne vidim zašto nije mogao da pođe s nama, kao što je planirao.”

Nebojša je slegnuo ramenima. „Samo se nadam da se nije uplašio u poslednji čas ili predomislio oko venčanja.”

„I ja se tome nadam.” Uzdahnuo sam, želeći da se moj sin pojavi i oženi svojom prelepom mladom, baš kao što je obećao. Pošto nisam bio raspoložen za čitanje ili gledanje filma, odlučio sam da zatvorim oči i pokušam malo da odremam. Ali ubrzo smo naleteli na turbulenciju i trzaj me je probudio. Ono što je bilo još više uznemirujuće jeste to što sam se probudio sa erekcijom, kao posledicom sna koji sam sanjao.

Još uvek sam mogao da zamislim Jovanu, nagu, kako leži na leđima i smeška mi se dok polako ulazim u njeno sićušno telo. Dođavola! Nisam mogao da verujem da sam sanjao kako mi se moja buduća snaha predaje. Ipak, bio je to pravi san. Bio sam iznenađen što nisam svršio u gaće, naročito s obzirom na to da je prošla čitava večnost otkako sam bio sa nekom ženom.

Odmahnuo sam glavom i podsetio sebe da žena za kojom sam žudeo uskoro treba da se uda za mog sina. To je značilo da nemam prokletog prava da o njoj razmišljam na taj način, čak ni dok spavam. Spustio sam pogled i nisam mogao da verujem da je ta prokleta stvar i dalje tvrda kao kamen. Zgrabio sam časopis i stavio ga preko krila, jer nisam želeo da se moj brat pita šta to, dođavola, radim – uzbuđujem se u avionu.

Iako je stjuardesa bila slatka, sa tamnom kosom podignutom u punđu i krupnim smeđim očima, svakako nije bila dovoljno atraktivna da bi mi izazvala erekciju. Ali tu nije bilo pomoći; slatka mala Jovana mi je praktično osvojila srce još prvog dana kada je počela da radi za mene. A s obzirom na to da nije imala ni punih dvadeset tri godine, znao sam da nemam prava ni da pomišljam na nju kao na bilo šta drugo osim na svoju asistentkinju.

Upravo zato sam je spojio sa svojim sinom, nadajući se da ću, ako sve uspe, prestati da se gubim u njenim lepim plavim očima i da se pitam kakve bi zvukove ispuštala tokom vrhunca. Iako smo putovali na osunčano tropsko ostrvo da prisustvujem venčanju svog sina sa ženom koju voli, nisam mogao da je izbacim iz glave. Na kraju sam pustio film. I, za inat, ispostavilo se da je to ljubavna priča o mladoj, zgodnoj devojci koja se upušta u vezu sa starijim komšijom.

Ipak sam ga odgledao, nadajući se da će se strasti smiriti pre nego što avion sleti. U suprotnom, osećao bih se prilično glupo šetajući okolo sa erekcijom koja ne popušta, samo zato što nisam mogao da sprečim svoju seksi buduću snaju da mi opseda snove. Nebojša je bacio pogled i osmehnuo mi se: „Baš je zgodna, zar ne?”

„O kome pričaš?” upitao sam, nadajući se da nije provalio da gajim osećanja prema verenici svog sina.

Klimnuo je glavom u pravcu simpatične brinete koja je usluživala jednu gospođu s druge strane prolaza. „Ta stjuardesa je tip žene koje najviše volim, tako elegantne. I ne bi mi smetalo da svrati u moj krevet na pauzu pre nego što nastavi da leti dalje.” Zasmejao se.

Laknulo mi je kad sam shvatio da govori o njoj, pa sam se složio: „Da, stvarno je zgodna.” Zatim sam odgledao taj glupi film do kraja. Ali, s obzirom na to da je stari komšija te seksi devojke sada skidao sa nje odeću, sve dok nije ostala samo u komadićima čipke koji su isticali njene grudi, shvatio sam da mi se uzbuđenje neće smiriti ako nastavim da gledam kako se njih dvoje ljube.

Prošle su tri godine otkako sam izgubio suprugu. A pošto je bila bolesna nekoliko godina pre smrti, prošlo je i više vremena otkako smo vodili ljubav. Zato nije ni čudo što sam bio uzbuđen i što su mi kroz glavu prolazile misli koje ne bi trebalo da imam. Samo sam se nadao da ću, čim stignemo u odmaralište, biti toliko zauzet plivanjem i uživanjem na plaži da ću uspeti da potisnem sve te lude misli.

**

Odmaralište je bilo upravo onakvo kakvo sam priželjkivao. Iako su Jovana i Igor odlučili da se venčaju leti, želeo sam mesto koje je tropsko i romantično, u kojem će svi uživati. Tako bi njih dvoje zauvek pamtili to mesto kao savršenu lokaciju za razmenu bračnih zaveta i, naravno, za medeni mesec. Bilo mi je drago što je Jovana delovala oduševljeno kada smo ušli u „Island Paradise Resort”, s obzirom na to da će se baš tu venčati za nekoliko dana.

Upravo sam završio doručak i pomislio da odem do plaže na brzo plivanje. Kada sam izašao napolje, ugledao sam Jovanu kako šeta peščanom obalom – u najmanjem bikiniju koji sam ikada video! Jedva da je prekrivao njene čvrste grudi, a kada mi je prišla, primetio sam da ističe i njenu zavodljivu zadnjicu, jer je preko nje prelazila samo trakica tkanine, deleći na pola njene čvrste, lepo oblikovane obline.

Jedva da sam disao dok mi je prilazila sa osmehom, sklanjajući dugu plavu kosu sa očiju. „Voda je savršena Vladimire. Trebalo bi da uđeš i malo zaplivaš.” Ostao sam bez reči i ukočio se, pitajući se šta da kažem, dok sam istovremeno govorio sebi da sklonim taj prokleti pogled sa nje. Znao sam da ima sjajno telo, ali ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim da će izgledati tako zavodljivo i seksi kada se skine.

Pošto se nisam pomerio ni za milimetar – verovatno osećajući malu nesigurnost – ona se trznula. „O ne!“ – pokrila je grudi rukama. „Misliš da je ovo previše oskudno, zar ne? Oprosti mi Vladimire. Ponela sam i jednodelni kostim. Ali … baš je vruće, pa sam pomislila da obučem nešto laganije. A primetila sam i da većina žena na plaži nosi tange i…”

Bio sam toliko zatečen da nisam mogao ni reč da izgovorim, uglavnom zato što nisam mogao da odvojim pogled od njenog neverovatno seksi tela. Naravno, nisam morao ni da spuštam pogled. Znao sam da sam se uzbudio samo gledajući njene obline i zamišljajući kakav bi osećaj bio kada bih joj skinuo bikini, spustio je na ležaljku i ušao u njeno tesno, sićušno telo. Verovatno je primetila da mi je neprijatno, pa je pokazala ka kućici za medeni mesec koju sam im rezervisao – kako bi imali svoje malo ljubavno gnezdo, odvojeno od ostalih gostiju.

„Možda bi trebalo da odem i obučem onaj jednodelni kostim.”

„Ne budi smešna.” – izletelo mi je pre nego što sam stigao da razmislim. „Taj ti odlično stoji Jovana. Izgledaš fantastično. Ti si odrasla mlada dama i imaš pravo da nosiš šta god odlučiš. Osim na poslu, tamo ti ovo ne bih dozvolio.” – nežno sam se osmehnuo.

Uz osmeh, rekla: „Šteta što postoji kodeks oblačenja u firmi hehe.“ – njen osmeh me je sekao. „Sunce baš jako prži. Što ne bismo ušli unutra i popili nešto da se rashladimo?”

Hladno piće je zvučalo primamljivo. Ali ono što mi je zaista trebalo bio je ledeno hladan tuš. I čak i tada, imao sam osećaj da ću, sve dok ona šeta okolo praktično naga – izuzev ona tri sićušna komadića tkanine koji su jedva prekrivali najintimnije delove – biti bolno uzbuđen, sve do trenutka kada poletimo kući. Obično ne razgovaram sa svojim polnim organom, ali u tom trenutku sam ga preklinjao da se smiri.

Srećom, čim smo ušli u prijatan, rashlađen prostor odmarališta, to je bilo dovoljno da se situacija bar malo ublaži, tako da mi se više nije jasno ocrtavala ispupčenost u šortsu. Ipak, nije mi se dopadalo kako su je svi muškarci odmeravali požudnim pogledima. Ne bih rekao da sam bio ljubomoran, jer za to nisam imao prava, ali s obzirom na to da mi je sin bio kod kuće, osećao sam potrebu da je zaštitim. Primetio sam da su čak i konobaru oči bile prikovane za njene grudi dok je pitao: „Šta želite da naručite?”

Došlo mi je da kažem: „Za početak bi bilo lepo kad bi sklonio taj prokleti pogled sa njenih sisa.” Iako sam ga oštro pogledao, samo sam rekao: „Ja ću veliki sok od pomorandže sa ledom, hvala.”

„A ja ću mimozu, hvala”, rekla je Jovana i okrenula se ka meni uz osmeh. „Retko pijem, ali baš mi se pije nešto alkoholno, da osetim malo opuštanja.” Bila je toliko uzbuđena da sam osetio kako je prolazi drhtaj dok je pružala ruku i milovala me po podlaktici. „Da li ikad poželiš samo da se opustiš i dobro zabaviš, Vladimire?”

Pogled mi je skliznuo na njene grudi i video sam da su joj bradavice potpuno stvrdnute i da se ocrtavaju ispod tanke bele tkanine – verovatno zbog hladnijeg vazduha unutra. Znao sam šta bih najviše voleo da radim – to bi sigurno bilo pravo zadovoljstvo – da stežem te lepe, čvrste bradavice zubima i uvlačim ih u usta, sve dok ne počne da cvili i moli me da joj raširim noge i… Pogledao sam ka plafonu i odmahnuo glavom.

Počeo sam da prihvatam činjenicu da imam ozbiljan problem. Viđao sam mnoge žene u bikinijima. Mada, moram priznati, nijedna nije izgledala tako zavodljivo kao Jovana. Kod kuće smo svakodnevno radili zajedno. I iako sam navikao da je viđam kako se šeta po kancelariji u onim uskim kompletima koji su isticali njenu figuru, ne sećam se da sam ikada osetio uzbuđenje na poslu. Pa, bar ne onakvo kakvo sam osećao sada. Ponovo sam se podsetio da ona treba da se uda za mog sina, što je značilo da moram da potisnem te prljave misli i ponašam se pristojno.

Osvrnuvši se oko sebe, primetio sam nekoliko žena srednjih godina u kupaćim kostimima. Iako nisam video nijednu koja bi mi posebno privukla pažnju, sigurno je moralo biti nekoga bliže mojim godinama s kim bih mogao da provedem vreme. I možda provesti noć sa njom, kako bih konačno prevazišo tu snažnu potrebu koja me je gotovo dovodila do ludila.

„Jesi li se čuo sa Igorom?”, upitala je Jovana, prekidajući mi misli baš u trenutku kada je konobar doneo piće.

Odmahnuo sam glavom. „Ne. Poslaoo sam mu i nekoliko poruka, ali mi se još nije javio. Jesi li ti razgovarala s njim?”

„Ne, nismo se čuli.” Nagnula se ka meni i snizila glas. „Iskreno, počinjem da brinem. Pitam se da li nešto nije u redu. Obično, čak i kad je zauzet, uvek mi uzvrati poziv. A nisam čula ni reč od njega još od večeri pre nego što smo poleteli ovamo.”

„Možda naporno radi kako bi mogao da se oslobodi obaveza i pridruži nam se što pre. Ja se ne bih brinuo da sam na tvom mestu. Jer siguran sam da jedva čeka da stigne ovde i oženi te u subotu.”

„Nadam se da si u pravu.”

Pomilovao sam je po leđima dok smo uživali u piću, nadajući se da sam u pravu. „Dakle, gde je tvoja drugarica Nina?”, upitao sam, osvrćući se oko sebe.

Jovana se osmehnula. „Upoznala je nekog momka sinoć na večeri. Posle smo otišle na piće, a njih dvoje su se prilično zbližili na podijumu za igru. I mislim da su proveli noć u njegovoj sobi. Ali poslala mi je poruku jutros da mi javi da je sve u redu.”

„Izgleda da su se baš dobro proveli.”

Jovana se nasmejala. „Poruka joj je bila puna emodžija. Ali onih sa srcima.”

„Vau! Tako brzo, a?”

Namignula je. „Ljubav na prvi pogled može da se desi u trenu. Ponekad je dovoljno samo da pogledaš nekoga u oči i jednostavno znaš”, promrmljala je, gledajući me pravo u oči.

„Dakle, jesi li se tako osećala prema Igoru kada ste se upoznali?” Primetio sam da ne odgovara i da gleda u svoje šake, što me je navelo da se zapitam šta oseća prema mom sinu i da li se možda nešto promenilo u njihovom odnosu. Ali tada je okrenula glavu i počela da maše, ugledavši drugaricu Ninu koja je trčala ka nama, kikoćući se kao luda.

„O Bože. Mislim da sam zaljubljena!”, uzviknula je ushićeno, mašući rukom ispred lica i smejući se dok je sedala na stolicu pored Jovane.

„Toliko je dobar, a?”, rekla je Jovana uz osmeh.

„Recimo samo da je na skali od jedan do deset on – pedeset.”

„Vau!” Jovana se smejala sa drugaricom. Osvrnuo sam se oko sebe, pitajući se da li bi trebalo da se polako udaljim i iznesem piće napolje.

„Vas dve biste očigledno sada pričale o tome, Odoh ja ispred na terasu da završim piće.”

„Ne lupetaj”, rekla je Nina, tapšući me po ruci. „Želim da znam kako se muškarac oseća kada je u pitanju trenutna privlačnost. Da li si se ikada zaljubio munjevito brzo? Da si je samo pogledao i odmah znao – to je to.”

Pogledao sam ka Jovani, a kada je ona uzvratila pogled, klimnuo sam glavom. „Znam kakav je to osećaj, da.”

„Znam da zvuči ludo. Upoznali smo se tek sinoć, ali sa njim sve deluje tako stvarno”, rekla je Nina, uz blagu drhtavicu.

„Onda si možda pronašla onog pravog”, rekla je Jovana, stežući ruku svojoj drugarici. „Ako je tako, srećna sam zbog tebe.”

„Joj, evo ga”, rekla je Nina.

Lice joj je zasijalo u širokom osmehu kada je jedan visok, stasit muškarac mahnuo, prišao nam i seo pored nje. Kikotala se dok ju je poljubio u obraz čim je seo. „Krejg, sećaš se Jovane od sinoć? A ovo je njen šef i budući svekar, Vladimir.” – rekla je na tečnom engleskom. Nakon što smo se rukovali, pomislio sam da izgledaju veoma srećno zajedno. Ipak, malo me je iznenadilo koliko je star. Mora da je imao bar pedeset godina, mada je bio u odličnoj formi.

Kosa mu je bila uglavnom seda, ali Nini to očigledno nije smetalo. Očigledno ju je činio srećnom. Primetio sam i da je on bio potpuno očaran njome, sudeći po tome kako se smeškao gledajući je u velike smeđe oči. Pogledao sam ka Jovani koja je imala blagi osmeh na licu. Mislim da je i ona bila iznenađena baš kao i ja što se njena drugarica zaljubila u nekoga ko bi joj po godinama mogao biti otac.

To me je podsetilo da bih i ja, po godinama, mogao biti Jovanin otac. Moja supruga i ja odlučili smo da se venčamo kada smo saznali da je Igor na putu. Imao sam samo 23 godine kada se on rodio, ali se nikada nisam pokajao što sam se tako mlad oženio, jer smo bili srećni sve do dana kada je preminula. Odjednom sam se vratio u stvarnost kada je Nina prekinula moje misli: „Hej, večeras svira bend koji izvodi pesme grupe Maroon 5. Trebalo bi da večeramo zajedno, a posle da odemo u klub”, predložila je Nina, i dalje se smeškajući svom muškarcu.

Slegao sam ramenima i rekao: „Može. Zvuči zabavno.” Barem sam znao da, ako pođem s njima, mogu da pazim na Jovanu kako joj se niko ne bi udvarao.

***

Obukao sam se ležerno te večeri, teksas bermude i havajska košulja. Druženje je bilo zabavno, hrana odlična, a ja sam zaista uživao u društvu Jovane i njenih prijatelja. I Krejg je delovao kao fin momak. A on i Nina su izgledali presrećno što su zajedno. Kada smo ušli u klub, bend je zvučao odlično. Bilo mi je drago što muzika nije bila preglasna. Sećao sam se koncerata iz srednje škole na kojima je muzika bila toliko jaka da sam jedva išta čuo kada bih izašao. A pošto sam veče provodio sa Jovanom, želeo sam da mogu da razgovaram s njom.

Plesali smo, čak me je i na to nagovorila, Jovana mi se smeškala, izgledajući tako zavodljivo u svojoj maloj crnoj haljini dubokog izreza. „Koliko si popila?” – upitao sam, jer su joj oči delovale nekako zaneseno. Mada, ne bih rekao da je imala onaj staklast pogled pijane osobe; nadao sam se da je samo srećna.

Delovala je pomalo zamišljeno, kao da u glavi sabira pića, sve dok nije klimnula glavom. „Znam da sam popila dve čaše vina uz večeru. Ali ne bih umela da kažem koliko sam popila iz onog bokala rum-punča koji nam stalno dopunjuju na stolu. A to piće je stvarno jako. Ipak, tako je dobro da mislim da ću uzeti još jednu čašu kad se vratimo i sednemo”, rekla je uz veseli, lagani smeh.

Svetla su se prigušila dok je glavni pevač zavodljivo pevao stihove pesme „Love Somebody – Voleti Nekoga”: *Znam da se iznutra osećaš tako prazno, o-o… / I da je to teško progutati, da… / Ali ako se zaljubim u tebe, nikad se neću oporaviti / Ako se zaljubim u tebe, nikad više neću biti isti / Zaista želim da volim nekoga / Zaista želim da plešem cele noći / Znam da smo tek na pola puta / Ali ti me vodiš do kraja, ti me vodiš do kraja / Zaista želim da dodirnem nekoga / Mislim na tebe svakog dana / Znam da smo tek na pola puta / Ali ti me vodiš do kraja, ti me vodiš do kraja…*

Pevač nije morao da me podseća; znao sam da je držanje Jovane u naručju poput igranja s vatrom. Ali ponekad je nagrada vredela rizika od opekotina. Dok smo plesali zagrljeni, pogledala me je i uputila mi najlepši osmeh. I odjednom, poželeo sam da smo ovde sami, i da ona nije tu da se uda za mog sina. Tada bih mogao da okusim te zavodljive usne. Zamalo sam izgubio ravnotežu kada se ona izdigla na prste i šokirala me šapnuvši mi na uvo: „Igor ne dolazi.”

Odmakao sam se i pogledao je. „Odakle ti to? Kako znaš?”

Teško je progutala knedlu i uzdahnula. „Poslao mi je poruku i rekao da mu je žao, ali smatra da nije dobra ideja da se venčamo.”

„MOLIM!?? I nije imao toliko obzira da te pozove i kaže ti tako nešto?”

„Ne. Samo je poslao poruku. Pretpostavljam da se plašio da bih, ako razgovaramo, pokušala da ga predomislim. Rekao mi je da ne dolazi jer je shvatio da, iako smo prijatelji i stalo nam je jedno do drugog, ne bi trebalo da stupimo u brak.”

Osetio sam bukvalnu bol u telu, u duši. Zagrlio sam je i poljubio u čelo. „Ohh draga moja… žao mi je. Pričaću sa njim i…“

„Molim te Vladimire, nemoj. Razmislila sam… ako on tako oseća, onda je možda tako i najbolje. Bolje i to nego da me laže i folira se.”

Bio sam besan, spreman da ga pozovem i isprozivam ga, čak mu i zapretim! Ali Jovana je bila tako zrela u vezi svega, tako snažna i hrabra. Popili smo još par pića bez reči, a onda sam je odveo do podijuma za igru. Plesali smo satima. Što je pesma bila zavodljivija, to me je čvršće grlila. Bili smo toliko blizu da sam video kako joj grudi gotovo ispadaju iz dekoltea haljine. Izgledala je pomalo zadihano dok me je gledala u oči.

Ruka mi je skliznula niže i obuhvatila oko struka, privlačeći je još bliže. Osećao sam kako mi se polni organ ukrućuje jer mi je njeno toplo, meko telo bilo u naručju. „Gledajmo sa pozitivnije strane… sad kad je venčanje otkazano, ponovo sam slobodna.” – pripito se osmehnula.

Bila je u pravu. A meni je to zvučalo kao da mi daje zeleno svetlo. Ipak, oklevao sam, pitajući se šta ako je popila previše. Nisam želeo da uradimo bilo šta zbog čega bi se ona možda kajala ujutru. Bila je tako pametna i sposobna, pa svakako nisam želeo da rizikujem da je izgubim – ili da ona da otkaz – samo zato što smo podlegli iskušenju i završili zajedno. Njena prijateljica Nina nam je mahnula i izašla napolje, držeći se pod ruku sa svojim Krejgom.

Pretpostavio sam da su se uputili u njegovu sobu kako bi tamo proveli noć. Video sam svog brata Nebojšu, koji je celo veče proveo u baru, kako izlazi napolje sa bujnom plavušom; verovatno je planirao da s njom provede ostatak večeri. Tako smo ostali samo nas dvoje, pomalo pripiti i više nego uzbuđeni. Ipak, znao sam da se ona sigurno oseća i prilično ranjivo, sada kada joj je moj sin saopštio da su planovi za venčanje otkazani. Zato nipošto ne bih prešao granicu, bez obzira na to koliko sam je želeo.

Uz blagi povetarac i zvuk talasa koji su tiho zapljuskivali obalu, bila je to savršena noć za šetnju plažom pod mesečinom. Dok smo šetali ruku pod ruku ka njenoj maloj kućici na plaži, primetio sam da mi boravak na svežem vazduhu pomaže da razbitirim misli i da dejstvo punča polako popusti. „Pa, kako se osećaš?” upitao sam, bacivši pogled na nju.

Uzdahnula je i poverila mi se: „Ma ništa ovo nije slučajno, i čak me nije ni toliko iznenadilo.“

„Zašto to kažeš?“

„Iskreno, već neko vreme imam osećaj da nešto nije u redu. Primetila sam i da se Igor sve više udaljavao kako se venčanje bližilo.“ – zastala je i pogledala me: „Mesecima me nije dotakao. Zato mislim da je i dobro što do venčanja nikada nije došlo; u suprotnom, sumnjam da bismo dugo opstali zajedno.“

Napravila je pauzu pre nego je dodala: „Iznenađujuće, nisam toliko uznemirena koliko sam mislila da ću biti. Valjda sam pre svega zbunjena. Mislim, mogao je nešto da kaže pre nego što smo svi doputovali ovamo, pa smo mogli jednostavno da otkažemo venčanje. A sada ne znam šta ću. Porodica i prijatelji mi stižu sutra. Biće prilično neprijatno kada se pojave očekujući da prisustvuju našem venčanju, a ja budem morala da im kažem da je otkazano.”

Obuhvatio sam je rukom oko struka, a ona je naslonila glavu na mene dok smo se kretali ka onoj maloj kućici za medeni mesec, smeštenoj iznad same vode. „Pa, ovo je bar idealno mesto za odmor, tako da će tvoji prijatelji i porodica moći da uživaju dok su ovde.”

„Zaista jeste. Hvala Vlado što si omogućio sve ovo, zaista.” Osvrnula se oko sebe, udišući svež morski vazduh. „Čak i sada, noću, dok se palme njišu na toplom vetru, talasi blago zapljuskuju obalu, a na nebu sija pun mesec – sve izgleda kao sa razglednice. Samo bih volela da imam sa kim to da podelim.”

„Hej, možda nisam neki zgodan mladić, ali znaj da sam tu za tebe.”

Okrenula je glavu i uputila mi osmeh. „Pod jedan – zgodniji si od večine mladića ovde. Pod dva – ne mogu da opišem koliko mi je drago što si uz mene, posebno u ovim trenucima.”

Poljubio sam je u čelo, privukao je sebi i čvrsto zagrlio. I tako smo dugo stajali, zagrljeni.

Kraj prvog dela