Lečio sam sestru bliznakinju 2. Deo
Bili smo na pola puta do moje kuće. „Da li ti nešto treba za večeras?“ Rekla je da je dobro. Bilo je prilično tmurno veče. Večerali smo u tišini, a ona se povukla u sobu. Nisam siguran koliko je spavala ali ako je bila poput mene, nije mnogo. Nekada život donese iznenadne trenutke koji budu toliko veliki i snažni da potpuno poremete sve. To se upravo nama dešavalo. Ali morao sam da budem jak i da se pobrinem za svoju sestru.
**
Bila je budna i istuširana kad sam stigao u kuhinju. Popili smo jutarnju kafu, ja sam pojeo i neko pecivo a ona je odbila. Kada smo krenuli ka klinici, nije bilo mnogo razgovora. Bila je nervozna, ali sam joj rekao da procedura neće biti neprijatna i da neće dugo trajati. Odlučila je da malo prošeta nakon snimanja, a ja sam čekao rezultate sa svojim kolegom. Pogledali smo slike.
„Pazi, izgleda kao da je infekcija ostavila ožiljke duž oba dela. Još uvek postoji mala infekcija ovde i ovde.“ – pokazao je na njih. „Da je čekala duže, možda bismo morali da uradimo kompletnu histerektomiju… Ako želi decu, moraće da pokuša vantelesno… Izvini jebiga. Da li želiš da joj kažem?“ upitao je kolega.
„Hvala ali moram oprezno da smislim sledeće korake.“
„Razvod je svakako na dnevnom redu, nadam se.“
„Da, prilično sam siguran u to.“
**
Odložio sam sledeći termin i dočekao sestru u ordinaciji. „Jovana, neću te lagati. Znaš da te volim i da bih učinio sve na svetu da te ne povredim, ali to nije moguće… Dakle, bez fensi medicinskih izraza, situacija je sledeća: ozbiljna je infekcija. Nažalost, pokušaj tvog tela da se bori protiv infekcije dovodi do stvaranja ožiljnog tkiva u jajovodima. Ulazi u matericu su bili blokirani. Da su samo ulazi, uradili bismo da učinimo određene zahvate – u osnovi bismo izbušili rupe i otvorili ih. Čak bi i to moglo biti rizično. Ono što ti sada govorim me mnogo boli… ali ne možeš prirodno da zatrudniš.“
Bukvalno se onesvestila. Uhvatio sam je pre nego što je pala na pod. Ubrzo je srećom otvorila oči koje su počele da se pune suzama. Vodopad joj se slivao niz lice. Zagrlio sam je. Pustio sam je da plače. Bila je potpuno slomljena. „Nije kraj sveta. Možeš probati vantelesnu oplodnju… ali sada moramo da smislimo šta dalje.“
Prilično sam siguran da nije bila potpuno racionalna. Imamo malu sobu sa krevetom, pa sam je odveo tamo i rekao joj da se odmori – da spava ako je moguće. Preduzeo sam prilično drastičan korak i zamolio recepcionara da otkaže sve moje termine za naredna dva dana. Pitao sam jednog od mojih partnera u klinici da li bi mogao da me zameni. Rekao sam mu da je u pitanju porodična hitna situacija. On je spremno pristao.
Celo popodne sam se sastajao sa pacijentima, često proveravajući sestru. Kada se probudila, nije se mnogo kretala, uglavnom je sedela, gledala u jednu tačku i bila je van sebe. Predložio sam joj da pozove lekara da sazna da li se Gordan pojavio. Iznenađenje – jeste. Imao je problem i počeo je da uzima antibiotike. Srećom, nisu bili pozitivni na neku drugu polno prenosivu bolest.
Odmah je pozvala advokata specijalizovanog za razvode. Nije bila jednostavna situacija. Advokat je rekao da će Gordan verovatno pokušati da se bori protiv toga govoreći da ju je ONA dobila od neverstva i dala mu je. Rekao sam advokatu da imamo dokaz da se lečio i da joj nije rekao. Jovana je rekla da je sve što želi da prekine brak i uzme svoju polovinu kuće i račun.
Takođe je pozvala Gordana i rekla mu da će ostati kod mene još jednu noć i da moraju da razgovaraju sutra. Gordan je zvučao prilično nervozno i složio se da se mogu sastati sutra podne u njegovoj kancelariji. Pošto smo znali da je na poslu, Jovana je otišla do kuće da pokupi odeću i druge stvari koje je trebala. Sve je donela kod mene a pre toga je otišla da napravi rezervni ključ. Haotičan radni dan konačno je bio završen.
Bio je već mrak kada sam parkirao ispred. Naručila je picu za večeru a ja sam doneo ukusno vino da nas makar malo opusti nakon svega. „Ne mogu ti dovoljno zahvaliti što si bio tu za mene. Ti si najbolji brat na svetu“, rekla je dok me je grlila sa suzama u očima.
„Kako da ti ne pomognem… Znaš koliko te volim i cenim.“
„I ja tebe volim. Najviše najviše najviše…“ – ponavljala je u mom naručju.
**
Još jedna napeta noć, ali uspeo sam uzeti nekoliko sati sna. Ponovo sam je sreo za kuhinjskim stolom. Delovala je bolje za doručkom. Ovog puta je i doručkovala i boja joj se povratila u licu. Jutro smo proveli razmatrajući šta da kažemo Gordanu. Nismo bili baš bliski poslednjih godina, tako da je počela da mi priča razne stvari iz života. Imao sam malo toga da dodam jer je moj život bio usredsređen isključivo na karijeru. Nisam imao ženu, devojku, čak ni ljubavnicu.
„Počeo je da se menja pre neke tri godine. Provodio je više vremena van kuće – mnogo je putovao. Sada kada znam šta je radio, bilo je logično. Naša veza nije više delovala tako bajkovito kao ranije. Još uvek sam bila jako zaljubljena u njega, ali njegova ljubav prema meni se nekako gasila. Osim tih sumnjivih i čestih putovanja, nije bilo nikakve naznake da je u njegovom životu bilo drugih žena. Čak je i njegov asistent bio muškarac, a sekretarica je imala preko 60 godina.“
„Biće sve u redu seko. Idem da se otuširam, obučem se, pa polako da krećemo.“
**
Prilično sam siguran da mu se nije dopalo moje prisustvo. Odmah ga je napala. „Prevario si me… Nisi čak ni koristio zaštitu… Dobio si polno prenosivu bolest, a nisi me čak ni zaštitio od nje… Ja sam je dobila i sada nikada neću imati decu!“ Sa svakom optužbom je bila sve glasnija. Izgledala je kao da će skočiti na nju. „Šta bi ti druga žena mogla dati što ja ne bih mogla? Nisi želeo ni da probamo nove stvari… oral ni analni seks, a ja sam uvek bila spremna! Zašto? Zašto? Volela sam te svim srcem… Zašto? Zašto?“
Sa svakim pitanjem se trzao u stolici. Kada je stala, rekao je. „Žao mi je što sam te zarazio. Nije bilo namerno i ponašao sam se jako loše… Nije opravdanje ali… otkrio sam sebe.“
„Otkrio si sebe? Šta to jebeno znači??“
„Nisam želeo sve to sa tobom zato što sam gej.“ Šok na mom i sestrinom licu bio je momentalan.
„Ti gej? Ali mi smo… mislim… kako jebote!? Voleo si me! Znam da jesi.“
„Izvini. Prerano smo ušli u sve ovo. Očigledno još uvek nisam bio siguran u sve što osećam. Da, voleo sam te, veruj mi. Jebiga, desilo se na jednom poslovnom putu. Desilo se slučajno, nisam planirao.“
Bio sam šokiran ali sve je imalo smisla… to je bio deo slagalice koji je nedostajao. Sada bih mogao imati malo više saosećanja prema njemu – ne mnogo, ali možda malo. Jovana je samo sedela tamo dok je slušala njegovo objašnjenje, spolja mirna. Prilično sam siguran da je iznutra ključala.
„Gordane, više me ništa ne zanima… samo želim da izađem. Uzeću svoju polovinu ušteđevine, polovinu kuće, zadržaću auto dok se sve ne sredi… Sve ostalo je tvoje. Razvod neka bude brz i kratak.“
Nije bio posebno srećan zbog toga, ali je znao da je sve na njenoj strani. Shvatio je poruku. Dala mu je kontakt svog advokata. Izašli smo, ostavljajući ga samog. Mislim da je još uvek bio u šoku, ali srećan što je vikanje prošlo. Pozvala je svog advokata i rekla joj šta se dogodilo. Sve sam naravno snimio tajno, u slučaju da on ipak uputi neke žalbe i smisli laži. Nismo bili u slavljeničkom raspoloženju, pa smo samo otišli do njene kuće da uzmemo još stvari.
**
Bila je u krevetu kada sam se vratio iz nabavke, ali nije spavala. Videvši svetlo ispod vrata, pokucao sam i ona je rekla da uđem. „Nadam se da te nisam probudio.“
Ona se osmehnula i rekla: „Ma nisam spavala. Ne mogu. Razmišljala sam, i ne želim da budem problem za tebe. Počeću da tražim mesto za život.“
„O čemu pričaš? Zar nisi do sada primetila da živim sam?“ – našalio sam se. „Ti si moja sestra. Nikada mi nisi problem. Molim te, ostani koliko god želiš. Ovo je velika kuća, dovoljna za lagodan život. Zaista uživam u tvom društvu. Naravno, podložan sam čudnim radnim terminima, ali dobrodošla si da uživaš kao da si u svojoj kući. Bilo bi mi veoma drago da ostaneš.“
Čudno me je pogledala. „Stvarno to kažeš? Posle svega?“
„Da, koliko god želiš. Ti si moja bliznakinja. Nema ograničenja koliko te volim… A kada nađeš nekoga, možeš pobeći sa njim kad god želiš – već si to uradila – i ja ću biti srećan zbog tebe. Neću ti se mešati u život.“
To je izazvalo pojavu suze. „Jebi se. Tvoja ljubav je toliko velika… a ja sam bila odsutna, udaljila se od tebe. Slušaj, ako i nekada nađem nekog, nadajmo se da ću napraviti bolji izbor.“ Skočila je i zagrlila me. „Volim te.“
„I ja tebe dušo.“
Dok me je grlila i drhtala u mom naručju, želeo sam da je zauvek držim. Da je ljubim. Da joj pokažem koliko vredi i da je moja ljubav zaista nezgranična. Ali pobegao sam pre nego što sam mogao da je dodatno povredim ili da kažem nešto što bi bi mogla pogrešno da shvati.
**
U narednim nedeljama navikli smo jedno na drugo i na zajednički život. Njeni tretmani antibioticima su završeni, testovi na polno prenosive bolesti bili su negativni. Papiri za razvod su podneti i prolazili su kroz sistem. Svakog dana ja sam video i pratio kako se njeno stanje popravlja na bolje. Počela je da nam pravi večere, da me dočekuje sa posla sa osmehom, zagrljajem, poljupcem.
Takođe, ponovo je dobila na težini koju je izgubila u poslednjih nekoliko nedelja. Apetit joj se vratio i samim tim i lepota na njenom telu. Ali sve više je pričala da se oseća beskorisno i da želi da nađe posao. Jedne večeri imao sam dobre vesti za nju. Recepcionarka u našoj klinici je odlučila da se preseli i pitao sam sestru da li je zainteresovana. Nije bila visoka pozicija, ali plata i radno vreme su bili dobri. Pored toga, imala je svu slobodu da usput traži i neki bolji posao u struci. Prihvatila je.
Počeli smo da ustajemo u isto vreme i da odlazimo u kliniku zajedno. Povremeno bi u pauzama išli zajedno u obližnji restoran na ručak. Iako nije dobra praksa da rođaci rade u istoj ordinaciji, nismo imali nikakvih problema. Pomoglo je i to što sam ipak bio jedan od vlasnika. Što se mene lično tiče, verovatno sam malo previše uživao u njenom društvu.
Jovana je delovala mnogo živahnije, posebno nakon što je razvod bio završen. Da bih proslavio njeno „oslobađanje“, izveo sam je na večeru u jedan prilično poznat restoran. Odelo i kravata za mene, crna haljina za nju. Provela je pola dana kod frizera i u salonu lepote, tako da sam bio bez reči kada sam je ugledao. Doduše, nije bila zadovoljna svojom kosom, kao i obično. Zaista je bila lepa.
„Vau… Jovana, izgledaš fantastično!“
Malo je pocrvenela, ali nije bilo sumnje koliko je zadovoljstva dobila od mojih reči. „Hvala. I ti dobro izgledaš, moram priznati.“ Uzeli smo taksi do restorana kako bismo i popili koje piće uz našu večeru.
Opustila se i bila je tako dobro raspoložena, kakvu je nisam video poslednjih meseci. Ali nije to samo bio njen karakter nego i izgled. Kukovi joj više nisu bili koščati, sada su bili zaobljeni, ženstveno erotični. Grudi su joj dobile na volumenu, kao i obrazi koji su joj se bili usukali. Kada se izvinila i rekla da mora do toaleta, po prvi put sam ispratio pogledom njenu pozadinu. Predivna linija slatkih gaćica upotpunile su guzu koja se njihala božanstveno.
Nije ona svesno pokušavala da bude seksi. Nikada nije bila taj tip žene. Ali jednostavno je bila. Imala je tu privlačnost, ne projekciju seksa, više nešto što te je navelo da pomisliš na nju kao na neku prisnu, toplu ženu. Divno, sjajno, savršeno smo se proveli. Razmenjivali smo šale, poglede, predivne reči. Mogao sam da zaplačem od sreće. Nikada se u životu nisam tako osećao.
**
Kasno smo se vratili kući… Sipao sam nam još jednu čašu vina i seli smo u dnevnu sobu. Nismo bili pijani ali svakako da smo bili malo „cvrcnuti“. Pronašla je neku muziku na TV-u i ustala je na noge. Zanjihala je svojim telom i nisam mogao da sedim mirno. Iako bih mogao da je gledam satima, pridružio sam joj se.
Moje ruke oko njenih bokova, njene na mojim ramenila. Udisao sam, mirisala je kao boginja, tako prefinjeno i slatko. Gledala me je dok smo se njihali u ritmu, njen osmeh bio je zarazan. Crveni jak karmin činio ih je još punijima. Zubi beli kao sneg, a dekolte diskretan sa naznakom vrhova čipkastog brushaltera.
„Šta je bilo?“ – upitala je tiho.
„Ništa. Što pitaš?“
„Zamišljen si.“
„Samo gledam najlepšu ženu na svetu. Kad smo kod toga, jesam li ti ikada rekao da si najlepša?“
„Nisi… nikad.“ – smeškala se. Stavila mi je ruke oko vrata i rekla: „Mislim da je ovo najlepši dan u mom životu.“ – rekla je jako tiho, prinevši svoje usne mojima. Sestra me je poljubila a njene usne su bile magične. Pritisnula se uz mene i poljubac je bio momentalno uzvraćen. Ne znam koliko je trajalo, ali svaki sekund bio je neopisiv. Povukla se i nežno zadrhtala u mom naručju.
„Čast je biti tvoj brat blizanac. Mada, nisam siguran da se blizanci obično ovako ljube.“
„Ništa strašno, zar ne? Samo se malo ljubimo…“
„Neka bude da je tako.“
Poljubila me je u obraz i zagrlila najjače što je mogla: „Hvala ti na ovom savršenom danu. Nikada ga neću zaboraviti. Volim te.“
„I ja tebe volim seko.“
Odvojila se od mene i uputila mi divan pogled: „Laku noć.“ – rekla je i laganim hodom krenula u sobu.
„Laku noć i tebi.“
Kraj 2 dela
