Lečio sam sestru bliznakinju 1. Deo

Moja sestra bliznakinja je bila slomljena. Evo kako se sve dogodilo. Jovana i ja smo blizanci, trenutno imamo 31 godinu. Vitka je, sitna ali preslatka, divna za gledanje. Svetloplave oči i obrve koje je redovno sređivala i uređivala. To je bilo povezano sa onim što mi se najviše sviđalo kod njenog tela: kosa. Bila je tamnosmeđa, lepa, ravna, zdrava.

Ali mnogo je eksperimentisala tokom odrastanja. Od osnovne škole pa nadalje isprobavala je dugu, kratku, kovrdžavu, vezanu u rep i slično. Kao da je uvek bilo nešto u njenoj trenutnoj frizuri što joj se nije sviđalo. Rekao sam joj da je svaka od frizura lepa, mada sam, iz nekog razloga, najviše voleo kada je veže u rep.

Onda je u srednjoj školi počela da farba kosu. To mi se uopšte nije sviđalo. U redu, bila je super kao plavuša ili riđokosa… ali zelena? Ili plava? Ili neka mešavina? Ne. Ne. Ne. Naravno, moje mišljenje nije bilo važno. U svemu OSIM vezano za svoju kosu, cenila je moje mišljenje. Možda ga nije uvek prihvatala, ali ga je uvek razmatrala.

Tokom cele srednje škole bili smo bliski, dobri prijatelji. Nismo imali problem da poveravamo jedno drugom svoje najdublje misli. U srednjoj školi smo oboje bili pomalo društveno nesposobni i nismo mnogo izlazili. Zapravo, ni Jovana ni ja nismo išli na matursko veče. To nas dovodi do onoga što joj je bio najdraži san. Želela je srećno da se uda i ima brdo dece! Dakle, to što nije mnogo izlazila i zabavljala se, bilo je u skladu sa traženjem pravog gospodina.

Zajedno smo upisali lokalni fakultet, pa smo živeli kod kuće. Možda to nije bio najbolji način da se otvorimo svetu. Diplomirala je engleski jezik. Ja sam se naravno bacio na svoj najveći san – medicina. Malo izlazaka i žurki je i dalje bio njen operativni način. Bio sam malo društveno angažovaniji, mada ne mnogo s obzirom na zahteve mog studiranja.

Pred kraj poslednje godine, upoznala je momka koji je završavao master studije na fakultetu tehničkih nauka. Počela je da izlazi sa njim. Kada me je konačno upoznala sa njim, bila je veoma posvećena. Gordan je bio prilično prijatan momak, ali, imao sam osećaj da nešto nije u redu. Bio je to osećaj da nešto krije i da je njegova posvećenost prema mojoj sestri bila ne baš potpuna. Ipak, nisam im se mešao. Bila je presrećna kada ju je zaprosio.

Ja sam se spremao za doktorske studije ali je to zahtevalo da se preselim u drugi grad. Gordan se zaposlio u računovodstvenoj firmi i započeo put ka tome da postane sjajan u svom poslu. Jovana se spremala za njihovo venčanje u julu. Kada je taj sudbonosni dan došao, bila je zapanjujuća u svojoj beloj haljini. Kao što možete da zamislite, bilo je to tipično crkveno venčanje sa svim što ide uz to. Naši roditelji su verovatno potrošili 20.000 evra na sve.

Gordan je izgledao dobro, ali ne sjajno. Mogao je malo da smrša pre venčanja. Bio je potpuno suprotan od mene, ja sam visok 185 cm za razliku od njegovih 170 i nešto, i zavisnik sam od teretane i trčanja. Ali to je sve manje bitno, samo je bila važna njihova sreća i bio sam počastvovan što sam im bio kum.

Ali to je i značilo da više neću biti ja taj koji joj je najbliži i najbolji prijatelj. Znam da je deo mene nestao kada su otišli na medeni mesec. Ipak, život ide dalje. Bacio sam se na medicinu i specijalizaciju nakon toga. Jovana i ja smo ostali u kontaktu putem telefona i društvenih mreža, ali nije bilo tako intimno kao pre. Postepeno smo usporili kontakt tako da smo, kada sam završio sve oko škole, sve ređe razgovarali.

Do 28. godine, sa nekoliko partnera, otvorio sam kliniku u istom gradu gde su živeli Jovana i Gordan. Ponovo smo uspostavili kontakt, ali jedna stvar mi je sve vreme bila na pameti. Sada kao zrela žena u kasnim dvadesetima, ona uopšte nije pominjala decu koju je ceo život toliko želela.

To mi se činilo čudnim, s obzirom na njenu želju za velikom porodicom. Kada god bih je pitao o tome, zauzela bi defanzivan stav. Pominjala bi njegove poslovne obaveze, nedostatak vremena i slična sranja. Nisam je više ispitivao o tome.

**

Bio je to lep dan, sunčan utorak. Ustao sam svež, sredio se, popio svoju jutarnju neophodnu kaficu i uputio se u kliniku. Ulazeći u veliki hol, odmah sam je ugledao. Ustala je čim me je videla, kao da je baš mene čekala. „Zdravo Joco. Čime dugujem čast tvoje posete?“

Duboko je udahnula. „Mogu li da razgovaram sa tobom negde gde je malo… intimnije?“

Pošto uvek dođem najmanje sat vremena pre nego što počnem da primam pacijente, bilo je vremena. „Bože naravno. Idemo u moju ordinaciju. Jesi li dobro?“

Čim smo seli u moju ordinaciju, počela je. „Mislim da će mi trebati tvoja pomoć.“

„Znaš da sam uvek tu za tebe seko. Slušam.“

„Nedavno se Gordan konačno složio da je vreme da osnujemo porodicu, pa sam prestala da uzimam kontracepciju pre oko šest meseci. Međutim, za sada – ništa. Imamo seks par puta nedeljno, naravno češće kada ovuliram.“

„Da li imaš redovne menstrualne cikluse?“

„Da.“

„U redu. Za početak daćeš uzorak urina da ga proverimo. Znaš da može potrajati mnogo meseci da zatrudniš nakon što si počela da piješ pilule? Možda će samo trebati malo duže da sačekaš… Koristimo najnovije dijagnostičke uređaje. Uradićemo testove čisto da vidimo šta je i kako. Dođi sutra u isto vreme, evo ti čašica, moja asistentkinja će ti sve objasniti i preuzeeće uzorak.“

„Hvala.“

„Hej, nemoj da brineš, siguran sam da je sve u redu.“

**

Sledećeg jutra je opet bila tamo kada sam stigao. Seli smo kod mene u ordinaciju i pogledao sam rezultate analize. Videla je šokirani izraz na mom licu kada sam ih otvorio. „Šta je bilo? Izgledaš kao da te je neko udario.“

„Nažalost, izgleda da imaš gonoreju.“

Bukvalno je skočila sa stola. „ŠTA???? Nemoguće… Jedini muškarac sa kojim sam ikada imala seks je Gordan… Nemoguće. To ne može biti tačno… Jesi li siguran? Nismo uradili vaginalni bris. Kako možeš biti siguran?“

„PCR rezultati su precizniji od vaginalnog brisa. Jesi li imala neke simptome? Bilo šta?“

„Ne. Ništa, bukvalno! Šta da radim?“

„Pa, antibiotici će to lako rešiti. Međutim, biće nam potreban Gordan da dođe na pregled i/ili lečenje.“

„O bože, ne!“ Ovo je pokrenulo suze.

„Neophodno je. Takođe, potreban je pregled. Predlažem da posetiš svog ginekologa…“

„Nemam ga.“

„Mogu da te uputim kod mog jednog kolege, on je…“

„Možeš li ti to uraditi? Imam loša iskustva sa svim ginekolozima.“

„Ja? Slušaj, ovaj moj kolega je…“

„Molim te. Učini mi to.“ – jecala je.

Pogledao sam je i uzdahnuo. „Znaš li šta tražiš od mene? Ja sam ti brat. Pregled podrazumeva detaljan… mislim, kako da kažem jebote… morao bih da…“

„Jebote to je tvoj posao, nagledao si se toga…“ – rekla je sa čudnim poluosmehom.

„Da, naravno, ali nisam gledao tvoju. Prilično je čudno i neprijatno, zar ne?“

„U redu, u pravu si… idem po jebene antibiotike i…“ – krenula je da ustane.

„Hej. Stani. Nemoj da si takva. Sedi, molim te.“ – rekao sam mirno. „Ovo sve mora proći papirologiju. Nisam siguran kako bi ljudi reagovali da saznaju da sam…“

„Ti praktično vodiš ovo mesto. Sigurna sam da to možeš lako rešiti.“

„U redu. Ali pod jednim uslovom – moraš da se pridržavaš svega što kažem. Moraš da pratiš moja upustva, da uzimaš medikamente samo one koje ti ja dam. Jasno?“

„Jasno kao dan.“ – ustala je i zaobišla veliki sto kako bi me zagrlila i izljubila.

„Hajde, hajde… biće sve u redu.“

Vratila se u stolicu, prekrstila noge i uozbiljila se. „A sada da pričamo o očiglednom problemu. Ako se ja nisam igrala okolo… a nisam… to može samo da znači da ga je Gordan negde zakačio. Je l’ tako?“

„Da.“ – bio sam iskren, moralo je tako biti jer ona je sada i zvanično bila moj pacijent. „Ali polako sa tim. U međuvremenu, evo recepta za antibiotike. Imam pun raspored, tako da ćeš morati da se vratiš oko šest večeras. Nema seksa sa Gordanom dok se oboje ne izlečite. Ne bih savetovao ni oralni ni analni seks.“

Pocrvenela je. „Tooo neće biti problem. Ne znam ni kako se to radi.“

Osetio sam kako mi je vilica udarila o pod. „Kako misliš? Ne razumem.“

„Ma razumeš ti sve.“

„Nikada nisi imala oralni seks? Ili analni?“

Njeno crvenilo se produbilo. „Gordan ne voli ništa osim vaginalnog odnosa… pseći stil po mogućnosti.“

Nisam znao šta da kažem. Teško je poverovati da za devet godina braka nisu uradili ništa osim najosnovnijih stvari. Nije zvučalo kako treba. Nešto nije bilo u redu sa Gordanom. Jovana nikada ne bi insistirala na bilo čemu seksualnom, a nije imala nikakvog iskustva pre nego što se udala. Možda sam bio u pravu u vezi njega još nakon prvog upoznavanja.

„Budi ovde u šest.“

**

Nakon što je poslednji pacijent otišao ubrzo posle 18h, Jovana je stajala bleda i nekako pogrbljena. Ušli smo u sobu za preglede, oprao sam ruke i stavio rukavice. „Moraš da skineš donji deo.“ Mislio sam da sam ja nervozan, ali jedva je mogla da se pomeri da bi mi udovoljila. Trebalo joj je trenutak da skupi hrabrost da se svuče, a onda je drhtavim rukama spuštala gaćice. Popela se na sto dok sam nameštao aparaturu a onda je i postavila stopala, otvorivši se za mene.

Ruka joj je pokrivala vulvu i i nežni stidni žbunj. Samo sam bacio pogled na njenu ruku, pa na lice. Shvatila je poruku i sklonila ruku. „Spremna?“ Klimnula je glavom. „Prvo ću pregledati spoljašnje delove i unutrašnje usne. Zatim ću koristiti spekulum. Posle toga ću uraditi karličnu eksploraciju rukom… Ako se osećaš previše neprijatno, prestaću i možeš kontaktirati mog kolegu. Ako te bilo šta zaboli, javi mi odmah. U redu?“ Ponovo, klimanje glavom.

Lice joj je sada bilo crveno i počela je da se znoji. Trudio sam se da se ne tresem. Spoljašnji su delovi izgledali dobro. Nije bilo znakova infekcije ili rana. Imao sam mnogo problema da poverujem u činjenicu da tako intimno dodirujem sestru, iako sam nosio rukavice. „Sve na spoljašnjim i unutrašnjim usnama izgleda dobro – nema znakova bolesti… Pokušaj da se opustiš. Duboko diši.“

Zagrejao sam spekulum. Podmazao sam ga i ubacio dovoljno duboko da sam mogao da vidim njen grlić materice. To je prva tačka gde sam mogao da vidim blage nepravilnosti. Uzeo sam bris tog područja i još jedan da uradim „Papa“ test. „U redu, lakši deo je završen“, rekao sam dok sam vadio spekulum. „Sada moram da uradim karlicu. To znači da moram da stavim prste u tebe… Da li si i dalje u redu sa ovim?“ Ponovo, klimanje glavom.

Dok sam stavljao mazivo na prste, krajičkom oka sam primetio da sve brže diše, usta su joj bila blago otvorena, buljila je. Jednu sam ruku lagano naslonio na donji deo stomaka, a drugu sam sa dva prsta krenuo da unosim u nju. Bila je izuzetno uska i stegnuta. „Molim te seko, moraš da se opustiš. Diši za mene. Teško mi je da te opipam dok si ovako stegnuta.“

„Izvini.“

„Ne izvinjavaj se, i ja sam nervozan. Ali… razumeš, moraš mi pomoći.“

„Hoću, obećavam.“

I zaista, nakon par sekundi, počela je da opušta stegnutost, ali je i pored toga bila veoma uska, imao sam problem da je raširim prstima dovoljno da uđem koliko je potrebno. Išao sam pažljivo, oprezno ali profesionalno. „U redu, sve deluje korektno. Još uvek sam malo zabrinuta zbog onoga što ne vidim, pa ću koristiti mali endoskop da pogledam pobliže. Ne bi trebalo da traje dugo.“

Pogledao sam desni jajovod na mestu gde je ulazio u matericu. Bio je potpuno blokiran ožiljnim tkivom! I levi je bio. Nisam mogao da procenim koliko je dubok ožiljak. Takođe nisam mogao da procenim da li je postojala aktivna infekcija. Jajovodi nisu bili mnogo uvećani i nije se žalila na bol, tako da eventualna infekcija nije bila previše virulentna.

„Moram još jednu stvar da uradim. Zakazaću ti magnetnu rezonancu karličnog regiona.“ Ovo je izazvalo šokirani izraz lica.

„Šta? Šta se dešava?“

„Bakterije gonoreje su napale jajovod. Ima dovoljno ožiljnog tkiva da su blokirani, otuda i razlog zašto nisi zatrudnela. Magnetna rezonanca će nam reći koliko je dubok ožiljak i da li postoji aktivna infekcija.“

„Šta to znači? Završila sam engleski jezik, sećaš se? Ne razumem se u anatomiju i…“

„To znači da spermatozoid ne može da dođe do jajne ćelije i da ne možeš zatrudneti dok ne rešimo sve. Zapravo, imaš sreće što nisi završila sa vanmateričnom trudnoćom koja bi zahtevala veliku operaciju. Naravno, ne bi trebalo da imaš odnose dok oboje ne budete izlečeni.“ Bila je veoma tiha, samo sa tihim jecajima. Još nije sišla sa stola. Pomogao sam joj da siđe i obukao je. Seli smo i zamolila me je da joj dam kompletan izveštaj o stanju.

„Ovo je samo preliminarno Jovana. Pretpostavljam da si zakačila ovo pre 9-12 meseci. Bolest se proširila na karlicu i postala karlična inflamatorna bolest – PIB. Proširila se u kanale, jajovode, iz materice. Ovi jajovodi su se inficirali i očigledno su se oporavili, ali su u tom procesu ostali su ožiljci. Ovaj ožiljak je opstrukcija koja te trenutno sprečava da zatrudniš. Biće nam potrebni rezultati magnetne rezonance da bismo znali šta dalje da radimo da bismo obnovili tvoju plodnost… Žao mi je što ti ovo govorim, ali te nikada nisam lagao i neću ni sada početi.“

„Hvala… hvala. Mislim ovo iz dubine srca. Ali ja ne mogu da idem kući i suočim se sa Gordanom. Ovo se moglo desiti samo ako me je prevario i nije čak ni praktikovao bezbedan seks. Previše sam zbunjena da bih razgovarala sa njim. Mogu li da prenoćim kod tebe?“

„Naravno da možeš. Međutim, pozvaću Gordana i reći mu da mora da dođe ili kod mene ili kod svog lekara kako bi mogao da počne da uzima antibiotike… Predlažem da sačekaš napolju dok zakažem snimanje magnetnom rezonancom i pozovem Gordana.“

Nakon što sam sve dogovorio sa kolegama, došao je neprijatan deo. Pozvao sam Gordana. Javio se na treće zvonjenje. „Gordane, ovde Stefan. Dobro sam, hvala… zapravo, imam pomalo loše vesti- Da, Jovana je u mojoj ordinaciji. Zapravo je došla na jedan onako rutinski pregled ali testirali smo je i ima gonoreju…“

„Molim??“ – viknuo je sa druge strane.

„Počeo sam da je lečim antibioticima, ali moraš ili da dođeš kod mene ili kod svog lekara da počneš i ti sa terapijama.“

„Rešio sam to Stefane. Ako je dobila od nekoga, ako je šarala….“

„Ona kaže da nije i ja joj verujem. Nikada me ne bi lagala… Dakle, šta misliš pod tim da si rešio?“

„Vratio sam se sa poslovnog putovanja i primetio sam peckanje kada sam piškio. Pa sam otišao kod lekara i izlečio se. Verovatno smo imali seks pre nego što sam shvatio da sam zaražen.“

U tom trenutku sam bio spreman da ga zadavim preko telefona. Koliko glup i ravnodušan neko može biti prema svojoj ženi? Bio sam toliko ljut da je jedino što sam mogao da uradim bilo da mu kažem da je toliko uznemirena da će prespavati kod mene.

„U redu. Ne želim da se prepirem sa njom.“

To mi je bilo tako hladno da nisam mogao da verujem. To je bio trenutak da zapravo nisam ni poznavao tog „čoveka“ i da su se moje sumnje ispostavile tačne. Nije me pitao da li je dobro ili nešto slično. Šta mu je? „Još nisi izvan opasnosti. Možda te je ponovo zarazila. Moraš da se testiraš.“

„Nisam ništa primetio, mislim da sam dobro.“

„U redu, ajmo sad ovako. Odmah ćeš se testirati ili ću te prijaviti određenim zdravstvenim institucijama koji će te posetiti… Dakle, ili se testiraj i leči ako je potrebno, ili donesi potvrdu o zdravstvenom stanju iz proverljivog izvora… Jesi li razumeo Gordane?“

Par sekundi tišine završilo se sa: „U redu. Sutra ću posetiti našeg porodičnog lekara.“

Spustio sam slušalicu ali nisam bio zadovoljan… imao sam veoma neprijatan osećaj u vezi sa Gordanom, da neće ispuniti svoje obaveze.

Kraj 1 dela