Kada se pogledi sretnu 1/2
Jovan je izbacio prašnjave čizme ispred zadnjih vrata i ušao u kuću. Vrućina avgusta je bila žestoka! Spustio je malu kutiju za led na kuhinjski pult i krenuo pravo ka frižideru tražeći nešto hladno za piće. Posegnuo je za flašom piva, otvorio je i otpio nekoliko velikih gutljaja pre nego što je zastao da glasno podrigne. „Ahhhh, to mi je trebalo.“ Bilo je lepo što sa dvadeset godina nije više morao krišom da krade pivo kada je kod kuće. Ali ga je mama i dalje prekorila ako bi primetila da pije više od dva-tri piva tokom radnog dana.
Napravio je pauzu na fakultetu preko leta, kako bi radio i zaradio nešto novca za lakši život u gradu u kom je studirao. Otac jednog od njegovih prijatelja imao je građevinsku firmu i zaposlio je Jovana preko leta kao „pomoćnog radnika“. Pošto je jedino prethodno građevinsko iskustvo koje je imao bilo vezano za fizikalije, smatrao se srećnim što je dobio posao.
Ali prve dve nedelje su bile brutalne. Jovanovi dani su se sastojali od ustajanja u zoru, brzog doručka pre nego što bi krenuo na gradilište, gde je provodio desetak sati penjući se i spuštajući se uz merdevine, noseći drvnu i drugu građu, zakucavajući eksere i noseći građevinski otpad. Do kraja dana, svaki mišić u njegovom telu je vapio u znak protesta. Jovan nije znao šta ga više boli, opekotine od sunca na telu, peckanje mišića u rukama i leđima ili žuljevi na dlanovima.
Vremenom su se plikovi zacelili, koža i mišići su mu se ojačali, i on je osećao čudan ponos zbog svog radničkog tena: lice, vrat i podlaktice su potamneli od sunca, dok su mu grudi, leđa i noge ostali beli.
Neki pokret mu je privukao pažnju i podigao je pogled ka hodniku. Brankica je ušla u kuhinju i pozdravila ga: „Ćao Jovane.“
„Ćao.“
Brankica mu je uputila stidljiv osmeh, a zatim skrenula pažnju na neurednu gomilu papira pored telefona. Njena duga smeđa kosa labavo joj je padala oko ramena i niz leđa. Sijala se kao saten, a Jovan je želeo da ispruži ruku i prođe prstima kroz te svilenkaste pramenove. Brankica je bila visoka oko 165 cm, sitne građe i kukova ali i iznenađujuće izdašnih grudi. Bila je obučena u jarko ružičastu majicu bez rukava koja je isticala njene grudi i bele helanke koje su joj padale nisko na kukovima. 
Svaki centimetar izložene kože bio je zategnut i izgledao je neverovatno glatko. Jovan je shvatio da bulji i brzo je skrenuo pogled, podsećajući se da je ovo tehnički njegova sestra! Ne bukvalno pošto su se njihovi roditelji upoznali pre skoro pet godina.
„Gde su svi ostali?“ upitao je, naginjući flašu piva da je isprazni.
Pogledala ga je ispod tamnih trepavica. „Moj tata je u svojoj kancelariji a tvoja mama je zvala da će večeras kasniti i da počnemo večeru bez nje.“
Tako su i dalje govorili o svojim roditeljima – „njenom“ tati i „njegovoj“ mami, iako se venčanje njihovih roditelja održalo pre tri godine. U to vreme, Brankica je bila godinu dana iza njega u srednjoj školi i poznavali su se na način na koji su se svi poznavali, ili barem prepoznavali iz viđenja, kao i u svim manjim sredinama. Pošto su bili u različitim razredima i društvenim krugovima, njihovi putevi se nisu često ukrštali.
Sve se to promenilo kada su se njihovi roditelji upoznali na sastanku na slepo. Odmah su se skontali i nije prošlo previše vremena pre nego je njen otac zaprosio Jovanovu majku. Posle venčanja, njih četvoro, njegova mama, novi očuh, Jovan i Brankica, nastanili su se u velikoj kući u predgrađu. Jovan je bacio praznu flašu piva u kantu ispod sudopere.
* * *
Svake godine, stotine ljudi iz njihovog ali i okolnih mesta išli su u veliki nacionalni park u čijoj je sredini bilo predivno veliko Jezero. Jovan i njegova dva najbolja prijatelja iz srednje škole išli su godinama zajedno, i radovali su se što se potrefilo da mogu da idu i ove godine. Načuo je da su Brankica i njen dečko raskinuli nedavno, ali nije razmišljao o tome dok ga mama nije saterala u ćošak jedne večeri posle posla.
„Želim da povedeš Brankicu na Jezero sledećeg vikenda.“
„Što bih nju vodio mama? Idem sa drugarima i…?“
„Nema prepirke oko ovoga. Devojka je ostala sama, raskid joj nije bio lak i potrebno joj je da skrene misli sa bivšeg. Moraš biti tu za svoju sestru. Jel to jasno?“
„Mama, ja tebe razumem. Ali ona bi se smorila tamo sa nama trojicom. Samo muškarci, vozimo se ceo dan na četvorotočkašima po vrelom suncu, pijemo pivo. To nije atmosfera za nju, veruj mi.“
Ali njegova mama je na kraju uspela da ga ubedi, kao što je obično činila. Jovan je nevoljno pristao da pozove Brankicu da provede vikend sa njima. Nije da mu se Brankica nije sviđala; bila je zanimljiva devojka i dobro su se slagali. Ali je planirao (nadao se) da i sam dobije malo akcije. Tone zgodnih cura dolazile su na žurke pored Jezera svakog leta, a prvi vikend je uvek bio posebno prepun. Budući da je u tom trenutku bio samac, Jovan se nadao da će tog vikenda nešto pojebati.
* * *
„Imaš li neke planove za ovaj vikend?“ Pokušao je da zvuči opušteno.
Brankica je odmahnula glavom, radoznalo gledajući Jovana. Od kada je njega briga šta ona radi, vikendom ili ne? „Ne, nemam baš ništa isplanirano. Zašto pitaš?“
„Onako. Mislim, ako ne radiš ništa, možeš da pođeš sa mnom na Jezero. Bićemo Toma, ja i Srđan. Ne obećavam ništa spektakularno. Biće prilično prašnjavo, peskovito i vruće, ali znaš, ako ne radiš ništa drugo, dobrodošla si.“ Glas mu se utišao i slegnuo je ramenima, znajući da taj poziv zvuči prilično jadno. Brankica kao da nije primetila njegovu stidljivost i oduševljeno je prihvatila njegov poziv. Jovan se tešio mišlju da će se možda i ona spojiti sa nekim i da će njegov problem biti rešen.
* * *
U petak, Jovan je rano završio posao i utovario svoj četvorotočkaš u malu prikolicu prikačenu za zadnji deo njegovog kamioneta, dok je Brankica punila dva velika hladnjaka tonama hrane, salatom, francuskim hlebom sa puterom, ledom, mnogo pića sokova i vode. Jovan je dvaput proverio da li su dušek na naduvavanje i dve vreće za spavanje smeštene iza klupe, a zatim su krenuli na 30-minutnu vožnju do parka. 
Vožnja je brzo prošla. Brankica je bila dobro društvo i definitivno prijatna za oči. Jovan je poželeo da ona nije njegova polusestra, dok su mu oči pratile obline njenih grudi dok su rastezale tanku tkaninu njene majice. Bilo je fascinantno gledati kako se tresu svaki put kada bi se nasmejala ili kada bi vozilo prešlo preko neravnine na putu.
Što se nje tiče, Brankica je neprestano krišom bacala poglede na Jovanove preplanule i mišićave ruke. Ispod majice znala je da on ima trbušnjake. Pogled joj je lutao niže ali kada je shvatila da gleda u nežnu izbočinu njegovog šortsa, blago rumenilo joj je zagrejalo obraze i ona je brzo vratila pogled na put.
Od kako je raskinula sa dečkom nije imala nikakav seksualni kontakt – ni sa sobom, ni sa nekim drugim. Bila je u toj vezi duže nego što je trebala, a jedan od razloga bio je taj što je seks sa bivšim bio prilično dobar. Ipak, to što je bila bez njega više od mesec dana polako ju je izluđivalo. Pokušala je da odagna misli iz glave, a oči je porila crnim naočarama za sunce.
Stigli su na dogovoreno mesto pre ostalih prijatelja, zauzevši savršen deo delom u šumici ali i veoma blizu obale Jezera. Jovan je parkirao i primetio da vozila dolaze u sve većem broju, svuda oko njih. Toplota je bila neverovatno od ranog jutra i znoj je bio uobičajena pojava. Jovan je postavio mali roštilj i zapalio vatru, spremajući žar za ugalj.
Brankica je otvorila nekoliko hladnih piva za oboje. Krenula je i muzika iz okolnih kampova, glasovi su se prelamali dok je Brankica sa osmehom dočekala svaki i najmanji dašak vetra. Svuda duž Jezera ljudi su radili isto – pili, pekli roštilj, ćaskali i sunčali se. Ali kako je vreme teklo i kako su bračni parovi sa decom polako odlazili, sve je više delovalo kao velika žurka sa neznancima koji su sklapali prijateljstva, delili hranu i piće. 
Kako se sunce spuštalo tako je i sve glasnija muzika grmela iz okolnih zvučnika. Brankica i Jovan su se drugima predstavljali kao brat i sestra, ne trudeći se da objasne tačnost cele situacije. Zavalivši se u platnene sklopive stolice koje su poneli, Jovan je shvatio da se zapravo sjajno provodi družeći se sa svojom polusestrom. Njeno lice je bilo crveno od kombinacije topline ali i nekoliko hladnih piva.
Zapravo, tada je tek zaista, po prvi put primetio koliko je seksi. Suprotno onome što je Jovan mislio, Brankica je bila crvena ne samo od vrućine i alkohola, već i od blizine sa njiom. Svaki put kada bi pogledala u njegove duboko plave oči, osetila bi kako je prolazi drhtavica. Srđan i Toma je nisu mnogo smarali, znali su da ne trebaju to da rade jer je ona Jovanova (polu)sestra, tako da je bila slobodna da sve vreme nesvesno pronalazi načine da ga pogleda… da ga dodirne onako usput.
A kada bi rekao nešto smešno, ona bi se nasmejala i lagano ga zgrabila za podlakticu na sekundu pre nego što bi je pustila. Njen um možda nije bio spreman da prizna privlačnost, ali njeno telo svakako jeste. Kako je sunce zalazilo, pojavile su se i dve devojke koje su se kikotale svemu što su momci govorili.
Jovan je kolutao očima videvši koliko njegovi drugari pene za ovim klinkama. A onda je primetio da ga Brankica saosećajno gleda. Osetio se neprijatno što su mu misli bile tako očigledne i pokušao je da se ohrabrujuće osmehne, ali ona je prva skrenula pogled.
„Biće ovo duga noć.“ – rekao je.
„Hoće… živeli… brate.“ – osmehnula se i nazdravila sa njim.
Kraj 1 dela.
