Dnevnik napaljene matorke 1 deo
Četvrtak, 3. april
Zdravo, ko god da ste, i dobrodošli u moj Dnevnik. Ne vidim poentu pisanja dnevnika kao da se obraćam sebi, to mi nema smisla. Tako da se obraćam vama. Nova sam u ovome i nisam sigurna zašto ovo radim. Mada, oduvek sam volela da vidim svoje ime na tako karticama i slično. Zašto ne i u dnevniku? Možda sam mislila da bi vođenje dnevnika moglo da učini da se zanimljive i uzbudljive stvari počnu dešavati u mom životu (konačno).
Početak pisanja usred nedelje daje mi osećaj tekućeg projekta, i to mi se sviđa, ali trebalo bi da znate da bi bilo gubljenje vremena da pokušavate da pronađete moj prethodni dnevnik. Nema ga. Zapisaću neke stvari o sebi, ovde na prvoj stranici, za svaki slučaj. Ja sam u onome što se često naziva „poodmaklim srednjim godinama“. Još uvek nisam „baba“ ali sa 50+ godina sve je teže jasno videti tu posebnu prekretnicu u retrovizoru mog života.
Pojedine sede vlasi već neko vreme zahtevaju ozbiljnu kontrolu štete, a gravitacija je uzela svoj danak na mojim nekada raskošnim oblinama. Kada ih ostavim same, moje grudi biraju da se šire kako im volja, nemajući energije da se ponosno i okruglo podignu prema suncu. Moja zadnjica je zamenila moje grudi kao najistaknutiju fizičku karakteristiku južno od mog lica. Istaknuta je i ponosno mogu reći – i dalje čvrsta.
Prilično sam niska, ali nisam podgovjena, ne znam kako sam to uspela. Ponekad se pitam da li bi moj pokojni muž smatrao moj sadašnji tip figure poželjnim. Moji muški prijatelji kažu da im se sviđam takva kakva jesam, ali sam sigurna da znaju koliko ta rečenica može biti efikasna u tome da izađem iz gaćica i uđem u njihov krevet. A većina njih nisu baš sjajni fizički primerci svog pola. 
Sada sa uživanjem (a često i gladno!) gledam mlađe muškarce. Njihova mladlika energija i aura čine ih veoma zabavnim za gledanje… a i za nešto više od toga. Sada živim sama, na pola puta stambene zgrade visoke deset spratova.
Dobro se slažem sa komšijama, možda zato što imam vrlo malo kontakta sa njima. Na „ti“ sam sa slatkim mladićem koji mi dostavlja vino svakog meseca iz poznate vinarije, ali nisam baš sigurna u imena većine ljudi koji žive blizu mene. Nisam usamljena, imajte na umu. Samo živim sama.
Ponedeljak, 7. april
Konačno, nešto zanimljivo za napisati u moj Dnevnik. Jutros sam upoznala veoma privlačnog muškarca dok smo čekali lift na mom spratu. Pretpostavila sam da je posetilac jer poznajem iz viđenja svakoga na mom spratu ko bi (pod bilo kojim zamislivim okolnostima) mogao da me pojebe. Posle uobičajenih besmislenih pozdrava, iznenadio me je predstavivši se kao novi stanar zgrade.
Njegovo ime je Dado. E sad, da li je to ime ili nadimak ne znam, tako se predstavio. On je krupan čovek. Mislim, Veličanstven. I Visok. Pretpostavljam da se bavio ozbiljnim sportom kada je bio mlađi. On je jedan od onih muškaraca koji postaju sve zgodniji kako stare (verujem da je medicinski termin za ovo Šon Konerijev sindrom), nešto što me izluđuje zavišću i osećajem fundamentalne nepravde života. Oblači se veoma dobro.
„A kako se ti zoveš?“ pita krupni momak a meni prija što mi ne persira iako sam starija.
„Sofija.“ – odgovaram i odmeravam ga. Njegov domali prst je bez prstena, mada ovih dana ne obraćam mnogo pažnje na takve detalje. Kada je muškarac moj za jednu noć (ili čak samo za dobar deo nje), sve druge veze koje mogu da mu zakomplikuju život me ne zanimaju. Njegov stisak ruke je bio prijatno čvrst, a njegov osmeh prilično blistav.
Ja sam nosila prilično uske pantalone i još uvek nisam sigurna da li je to bio koristan ili loš izbor sa moje strane. Ali umereno visoke potpetice su verovatno bile dobra stvar. Pomerio se u stranu da me pusti da uđem u lift ispred njega, a ja sam namerno hodala što sporije i što zanimljivije mogu, a da ne izgledam kao da namerno hodam sporo i zanimljivo. Ima smisla? Još uvek se smeškao kada smo se razišli u holu prizemlja. Mislim da je to dobar znak nečega. Još uvek ne znam u kom je stanu, a već želim da ga pojebem!
Sreda, 9. april
Ne mogu da verujem svojoj sreći. Upravo sam upoznala još jednog novog stanara zgrade, i ovaj je prelep. Šta se dešava nemam pojma ali moja zgrada je odjednom postala plodno tlo za seksi momke. Upola je mlađi od mene, što bi obično onemogućilo bilo kakvu ozbiljnu vezu sa njim, ali on je rođeni šmeker i mislim da mi se zapravo udvarao! Koristio je neke dobre uvode u razgovor koji bi funkcionisali kao priče za upoznavanje (barem kod mene), i gledao je moje telo kao da se nada da je na meniju za večeru.
Predstavio se kao Dušan (ponovo prvo slovo imena „D“, zanimljivo). Vozili smo se zajedno u liftu, a on je izašao na mom spratu. Na jedan uzbudljiv trenutak sam pomislila da me možda proganja! Imati svog sopstvenog „stokera“ bila bi novost za mene, ali smo krenuli u suprotnim smerovima od lifta. Potrudila sam se da preturam po tašni tražeći ključ od vrata dovoljno dugo da vidim na koja vrata ide.
Moram biti oprezna da Dado i Dušan ne saznaju da sam u potrazi za obojicom, barem ne dok ne otkrijem kakvu ulogu mogu igrati u mom životu, seksualno govoreći. Nameravam da ih obojicu pojebem, naravno. Dakle, sada sam ugledala dva nova muškarca, kako plivaju na slobodi u vodama oko mene. Sutra ću ići u šoping. Jer ako cplairam ići na „pecanje“, bolje da nabavim svež „mamac“.
Četvrtak, 10. april 
Kupovina novih stvari i pokušaj prekrivanja nesavršenosti sopstvenog tela. Kakav jebeni kliše. Ja volim da sve bude otvoreno i „na tacni“ bez prikrivanja. Uzmite moje sise za primer. Molim vas. Ne trudim se da smanjim svoje grudi ili da prikrijem njihov sadašnji oblik i postepeno smanjenje čvrstoće. Biram grudnjake koji ih jednostavno podižu i predstavljaju na praktičan način.
Odbijam da nosim široke haljine, i ne nosim previše „landaraljke“ suknje, niti široke prevelike pantalone, niti (i čija je to glupa ideja bila?) one jebene kombinezone. Nosim stvari koje čvrsto prianjaju uz moje obline i kažem: „Ovde se moje telo završava i, ako imate sreće, ovde mogu da počnu vaše ruke.“
Danas sam kupila nekoliko majica i pantalona koje se uklapaju u moju modnu filozofiju. Provela sam neko vreme isprobavajući ih u raznim kombinacijama, odlučujući koje bi najbolje odgovarale mojim različitim raspoloženjima ili različitim društvenim situacijama. I vežbala sam kako da se iz njih izvučem glatko i brzo. Kada je u pitanju seks, čovek ne može biti previše pripremljen. I ne treba biti previše obučen.
Petak, 11. april
Ranije večeras sam prošetala hodnikom do Dušanovog stana. Nosila sam novu bluzu (jarko crvenu), svoje najudobnije kožne pantalone (crne) i par cipela sa visokim potpeticama (takođe crne). Pokucala sam na njegova vrata i čekala. Otvorio ih je trenutak kasnije, vireći kroz poluotvorena vrata kao da nije baš obučen za posetioce, i široko se osmehnuo u znak prepoznavanja.
Dala sam mu kovertu koju sam ponela sa sobom. Rekla sam da se nadam da ga nisam prekinula usred nečega, iako sam očigledno upravo to i učinila. Rekla sam mu da može kasnije da pogleda kovertu. Uzeo je kovertu i pritom je morao da ispusti peškir koji je očigledno bio obmotan oko njegovih kukova. Ostao je iza vrata, njegova skromnost je ostala netaknuta uprkos činjenici da sam bila prilično sigurna da je potpuno go. Gde su zidna ogledala kada ti zaista trebaju?
Rekla sam mu da lepo miriše, da odobravam njegov ukus , a onda sam se okrenula da pođem. Dok sam odlazila prema svom stanu, pobrinula sam se da dobro pogleda šta sam natrpala u svoje uske pantalone. Išla sam pravo niz hodnik, ne osvrćući se, i sa izvesnim zadovoljstvom primetila da nisam čula kako su se vrata zatvorila dok nisam stigla do vrata svog stana. Unutar koverte bila je duhovita čestitka „Dobrodošli“, a unutar čestitke poruka.
U poruci je pisalo da sam uživala u susretu sa njim, da želim da postanemo dobre komšije i da ako mu ikada zatreba IŠTA, BILO KADA (da, bestidno i droljasto sam naglasila taj deo), treba da me pozove ili, još bolje, samo da pokuca na moja vrata i pita. Dodala sam broj svog stana, koji pretpostavljam da je sada ionako znao, i broj telefona.
Merkala sam ja i Dadu, ali ga nisam videla u blizini. Možda ću morati da nadgledam naš hodnik dok ne saznam kakav mu je raspored rada/druženja. Ne želim da se petljam sa njegovim radnim vremenom, ali želim da budem tu za njega kada želi da se druži.
Ponedeljak, 14. april
Nisam videla nijednog od ta dva D u svom životu tokom vikenda. To nije dobar znak. Sugeriše da imaju načine da provedu svoje slobodno vreme koji ne zahtevaju moj doprinos. Ili možda rade vikendom, što ne sluti na dobro za naše buduće vreme za igru.
Utorak, 15. april
Danas sam naletela na Dadu u diskontu pića neka dva kilometara od zgrade. Upravo sam stigla do kase noseći dve flaše omiljenog Džina. Tek sam tada primetila da je čovek koji stoji tačno ispred mene u redu za kasu bio Dado! Sa njim je bila ona korpa na točkiće, praktično prepuna skupocenih vina, žestokih pića, rakija, konjaka i piva. Pretpostavila sam da drži sam svoj kafić, ili se snabdeva za veliku žurku ili planira da otvori sopstvenu prodavnicu pića!
Potapšala sam ga po ramenu da mu dam do znanja da sam tu. Okrenuo se i uputio mi osmeh koji me je skoro naterao da izgubim kontrolu nad svojim flašama koje sam pokušavala da sakrijem od njegovih prelepih očiju. Njegov račun je bio veći od mog budžeta za piće za ceo mesec. Mada, ko će ga znati, nikada nisam uspela da napravim funkcionalan budžet ni za šta. Razgovarali smo nekoliko minuta pre nego što smo otišli do svojih automobila.
Subota, 19. april 
Dušan me je pozvao sinoć i zamolio me da svratim do njega na piće i malo ćaskanja. Ćutala sam i kukala preko telefona, pokušavajući da zvučim kao da se odlučujem da li želim da prihvatim njegovu ponudu, dok sam se presvlačila u nešto što sam mislila da će imati željeni (tj. zavodljiv) efekat na njega. Volim da se presvlačim dok razgovaram telefonom. Nisam dobra u tome, ali sam jednom videla kako se to veoma graciozno radi u filmu i još uvek pokušavam da naučim trikove.
Izabrala sam gotovo providnu belu bluzu i ispod nje sam odabrala beli grudnjak znajući da će biti veoma vidljiv. Obukla sam svoje najbolje (i najuže) bele dizajnerske farmerke, koje su malo neudobne kada sedim, ali su u redu kada mogu da ispružim noge. Zamišljala sam sebe kako ležim većinu vremena, ali to bi uglavnom zavisilo od Dušana.
Pokucala sam mu na vrata nekih dvadeset minuta kasnije. Dušan me je pozvao unutra i poljubio me u obraz u znak pozdrava. Uzvratila sam mu poljubac. Dobar početak. Dušanov stan je sa dve spavaće sobe, koji je veći od mog i deluje pomalo raskošno za samca, ali upadljivo bogatstvo je dobra osobina kod muškaraca. Možda je neki umetnik, pomislila sam, možda muzičar, koji radi nešto kod kuće.
Tri pića i nekoliko pesama sa veoma dobrog fanki bluz CD-a kasnije, bila sam ispružena na sofi sa Dušanom na meni. Moja bluza je bila otvorena, grudnjak otkopčan, a Dušanova usta su se igrala po mojim sisama sa značajnom veštinom. „Mislim da bi krevet bio udobniji?“, šapnuo je u dolinu između mojih grudi.
„Želim te gde god“, rekla sam, „hajdemo.“
Sledeći sat mi je kao u magli. Sećam se da sam svlačila Dušana dok je on svlačio mene. Njegov kurac nije bio najveći koji sam videla ali je bio veoma ukusan i divno mi je ispunjavao usta dok me je tucao u njih. Imao je nabrekla velika jaja koja sam sisala (nešto što radim sa uživanjem, volim taj snažam muški miris koji se tu krije). Bio je spreman da mi svrši u grlo kada sam se podigla i naguzila mu se. Volim doggy!
Sećam se da sam svršila dva puta, a na kraju sam dobila Dušanovu spermu u usta. Bio je veoma dobar i izdržljiv – baš kako volim. Ali nisam ni ja bila loša. Pokazala sam mu svoje umeće jahanja mlade kurčine, dokazujući mu da i „matorke“ imaju šta da pokažu. Jahala sam ga i skakutala kao čigra, čekajući da mi konačno napuni pičku. Ehhh lepota slobodnog punjenja bez posledica.
Ostala sam sa njim celu noć. Dao mi je novu četkicu za zube, iako je moja bila na kratkoj pešačkoj udaljenosti, i spavala sam u njegovim snažnim mladim rukama. Probudila sam se jutros i zatekla Dušanov jezik kako radi između mojih butina. Čoveče, momak me je probudio lizanjem! I to kakvim! Fantastičnim! Brutalnim! Svršavala sam i prskala po njegovom lepouškastom licu. Popila sam kafu sa njim, obukla se, prošetala do stana, istuširala se i zapisala ovo.
Kraj 1 dela
0906/444-808 – lokal 5 kada se javi ljubazna sekretarica trazi Administratorka i javiću ti se
Važi samo za Srbiju. Pozivi su mogući iz fiksne telefonije Srbije i mobilne mreže MTS-064,065 i 066 i A1 mreza 060 i 061.
