Otkriće koje je promenilo moj život
To se desilo tokom leta kada sam imala osamnaest godina. Bila sam u Baru, na moru, smeštena u kući roditelja jedne od mojih drugarica. Vreme smo provodile u zabavi, na plaži, u šetnji, i naravno na žurkama po kafićima. Ali u toj priči, jedna noć, tačnije jedno jutro, izdvojila se i urezala duboko u sećanje i usmerilo moj život.
Spavala sam sama u jednoj od soba, koja je više ličila na malu biblioteku. Police su bile prepune knjiga raznih formata i naslova. Pošto sam oduvek volela da čitam, već prve večeri sam počela da pregledam šta sve ima. Ruke su mi prelistavale stranice, čitala sam naslove i razmišljala koju knjigu da započnem, dok se nisu zaustavile na jednoj koja je delovala… drugačije.
Bila je to „Priča o devojci O“. Povez je bio izlizan, stranice sa „ušima“, vidi se da je dosta čitana, a naslov je odisao nečim zabranjenim, tajanstvenim. Otvorila sam je iz radoznalosti, bez ikakvih očekivanja.
Nisam znala u šta se upuštam.
Počela sam da čitam prvih nekoliko stranica, a onda sam nastavila i dalje… Već na sceni u kolima, pre dolaska u zamak, shvatila sam da ovo neće biti obična knjiga. Nije bila namenjena svima. Čudi me i kako su je roditelji drugarice držali među ostalim knjigama. Ja, da sam na njihovom mestu, to bih sakrila u neku fioku, negde gde nije toliko na dohvat ruke. Jezik u knjizi je bio direktan, opisi snažni, a priča o predavanju i kontroli bila je nešto što moj tadašnji um nije mogao da obuhvati i procesira na taj način. A opet, reči iz knjige su otvorile nešto u meni, što je dolazilo iz dubine i prepoznavalo se. Bilo je to kao da otključavam deo sebe za koji nisam znala da postoji, ali koji je oduvek bio tu, čekajući na svoju šifru.
Drugog dana, kad su se drugarice spremale za plažu, rekla sam im da se ne osećam dobro, da očekujem da ću dobiti, i da želim da ostanem kod kuće. Čim su vrata za njima zatvorena, i ostala sam sama u kući, vratila sam se u sobu, uzela knjigu i potonula u nju.
Gutala sam stranice. Svaki pasus, svaki opis, svaki emocionalni zaokret bio je kao udarac struje. Počela sam da zamišljam sebe kao devojku O. Zamišljala sam njeno mesto, njene osećaje, tu čudnu, zastrašujuću, a opet neodoljivu slobodu u predaji. Otkrila sam čitav svet – svet rituala, dogovora, granica i snažnih, sirovih emocija koje nisu imale mesta u mom dotadašnjem, konvencionalnom životu.
A onda se dogodilo nešto što me je zbunilo još više. Dok sam čitala jedno od naročito intenzivnih poglavlja, ruka mi je nesvesno krenula niz stomak. Nisam je slala, ona je samo otišla. Uhvatila sam sebe kako masturbiram, zadihana, s jednom rukom u knjizi, a drugom između nogu, a u glavi samo siluetu devojke O i njenog gospodara. Mislim da sam samo tog dana nekoliko puta doživela vrhunac, a sigurno desetinama puta dok nisam dovršila knjigu. Bila sam zbunjena, uzbuđena i preplavljena osećajem krivice i otkrića u isto vreme. Nije bilo povratka.
To saznanje, ta bura osećanja, nateralo me je da počnem da istražujem. Tražila sam po internetu, čitala članke, ulazila u forume, polako sklapajući slagalicu. Skontala sam da ima ceo termin za ovaj svet – BDSM. A onda sam shvatila nešto što me je još više šokiralo: neke stvari koje sam već radila, sama, u svojoj sobi, iz radoznalosti ili potrebe da osetim nešto drugačije, spadale su pod te prakse. Samo ja to do tada nisam znala da je tako.
Sećala sam se kako guram ping pong loptice u vaginu, izazivajući neobičan, pun osećaj dok bih hodala po kući. Sećala sam se jednog jutra pre škole, kad sam uzela konopac i vezala ga između nogu, preko gaćica, tako da sam osećala njegov pritisak svakim korakom do škole. Bila su to eksperimentisanja, ispitivanja sopstvenih granica i senzacija, bez ikakvog znanja o postojanju zajednice, filozofije ili čak imena za to.
Knjiga „Priča o devojci O“ bila je ključ. Ona nije stvorila želju u meni – ona ju je imenovala, osvetlila i pokazala joj put. Tog leta u Baru, u sobi punoj tuđih knjiga, prvi put sam se susrela sa delom sebe koji je od tada postao sastavni, važan i neosporan. Bio je to početak dugog, kompleksnog i neverovatno iscrpnog putovanja u samoispitivanje. Putovanja koje traje i danas.
