Večera sa prijateljima 1 – Istina ili Izazov
Ksenijin osmeh se pojavio iza Andreja koji je otvorio vrata. Obožavao sam ta jedno-mesečna okupljanja i druženje u njihovom domu. Nešto ima u toj udobnosti, domaćoj atmosferi njihove tradicionalne kuće, načinu na koji je održavaju, na koji je nameštena, podseća me na mladost, a opet je modernizovana stvarčicama današnjeg doba. A hrana? Uhhh hrana je uvek nezaboravna.
Prijatna toplina kuhinje u punom kapacitetu budi mi apetit, greje mi dušu i zamagljuje mi naočare. Za par u pedesetima, Andrej i Ksenija nisu od onih koji izbegavaju modernitet ali su očuvali starinske običaje i to su preneli i u hranu koja je uvek obilna, mirisna, raznovrsna i pre svega ukusna.
„Uđite, uđite“, doziva Ksenija. „Miloš i Tijana su već ovde. U dnevnoj su sobi.“
„Čoveče, miriše kao u raju“, kažem, stiskajući Andrejevu ruku a potom i ljubeći Ksenijin punački obraz. Podsećaju me na moje roditelje, samo malo punije. Život im je bio dobar i uživaju u njemu. Jelena, moja žena sa kojom sam eto punih 10 godina, nudi se da pomogne u kuhinji, prati Kseniju što nije teško sa obzirom na njene divne široke kukove. Ona je pravi kamion koji se kreće niz hodnik, kroz dnevnu sobu i iza ugla u kuhinju.
„Pivce kao i uvek?“ pita Andrej, otvarajući vrata malog mini-frižidera u predsoblju.
„Poznaješ me previše dobro.“ Prihvatam limenku prekrivenu hladnom kondenzacijom, otvarajući je uz zadovoljavajuće šištanje. Prateći ga do dnevne sobe, započinjemo ćaskanje. „Miloše“, rukujem se sa njim kada ustaje sa sofe na kojoj se odmarao. Volim njegov iskrivljeni osmeh, svetle zube, iskrene oči. Njegova dobrovoljno ćelava glava sija pod prigušenim svetlom.
Njegova žena Tijana sedela je u Andrejevoj fotelji. Ona je jedina kojoj je dozvoljeno da sedi tamo osim Andreja. Ona je bujna žena, malo krupnija komplikacija tokom porođaja, što joj je ostavilo poteškoće sa kretanjem. Ne može da vežba, nešto u čemu je bogato uživala pre porođaja. „Ne moraš da ustaješ dušo.“
„Ali gledaj“, kaže ona, ustajući, pružajući ruke uz telo, „Pronašla sam nekog posebnog fizija i možaemo mi vrhunski. Ulazim u rutinu vežbica kako bih mogla da se rešaim ovoga.“ Hvata se za stomak. Brzo se vraća nazad, nakon što me je zagrlila oko vrata i brzo poljubila.
„Izgledaš predivno draga, uvek si bila sjajna.“ – želim da je ohrabrim, pa se pretvaram da već vidim napredak u njenom gubitku težine. Ona mi se smeška kada čujemo zvono na vratima.
„To mora da su Marko i Dajana.“ Ksenija izlazi iz kuhinje, brišući ruke o kecelju. „Idi, pusti ih unutra Andrej.“ Mahne mu prema sporednim vratima. Nekoliko minuta kasnije, nakon što se buka pozdrava smirila, njih dvoje ulaze. Primećujem da Dajana izgleda sjajno. Vitka je žena, sa tamnom kosom i ozbiljnim izrazom lica. Tako je lepa kada se osmehuje. Ne znam zašto to ne radi češće. Marko je upravo suprotan. Uvek se smeši, pun energije i šali se. Večeras nije bio izuzetak, jer je ušao praveći veliku stvar oko svojih čarapa koje su bile okićene njegovim omiljenim superherojem.
„On je takvo dete“, rekla je Dajana sa sumornim izrazom lica.
„Neka neko dođe da pomogne i postavi sto“, naredila je Ksenija. Ofarbana plavuša, krupnih grudi, ona je sila koju uvek morate poslušati. Ali gruba spoljašnjost koju često pokazuje je kamuflaža za zlatno srce. Uživam u druženju sa njom bez obrzira na osetnu razliku u godinama. Javljam se dobrovoljno i uživam jer ona me je često udara kukovima da bi održala svoju superiornost.
To je odlična prilika da podelimo posao i malo se družimo. Dok postavljamo pribor za jelo, Marko nam je rekao da iz određenog razloga koji je privatan i neće ga spomenuti, ali Dajana nije baš svoja. „Prilično je pod stresom i ne želi da priča o tome, tako da vas molim da budete samo malo oprezniji sa njom, to je sve.“
Tokom večere, koja uključuje tri boce vina, razgovaramo o svim popularnim temama i konačno se razgovor okreće ka tome koju ćemo igru igrati večeras. To su naše večeri, jednom mesečno se nalazimo, pijemo i jedemo, i naravno cepamo društvene igre. Kao i uvek, i ovaj put je razgovor bio poduži o tome šta bi mogli.
„Želim da igram Istinu ili izazov“, rekla je Dajana.
„Istina ili… Šta je to?“, pita Ksenija. „Ne sećam se da smo je ikada igrali.“
Dajana je gleda dok se većina nas osmehuje. Znamo tu igru iz mlađih dana i prilično je rizična. Siguran sam da se Dajana samo šali. Ali ona je nastavila ozbiljnim tonom: „Svaka osoba može da izabere da li će dobiti pitanje ili izazov. Ko god je na redu može da postavi bilo koje pitanje ili da iznese bilo koji izazov. Ako osoba laže ili ne ispuni izazov, onaj ko pita može da je natera da uradi šta god želi kao kaznu.“
„Ne razumem? Recimo može da ih natera da daju sav novac iz novčanika?“, pita Andrej koji je divan čovek ali je oduvek bio kapitalista.
„Neće vam niko dirati pare“, odgovara Dajana, a ja se pitam koliko je puta igrala tu igru. Prošlo je mnogo godina otkako sam poslednji put igrao, još iz vremena srednje škole, eventualno tokom studiranja. Ona pogleda oko stola, osmehne se, a zatim nastavi: „To je dobar način da se ljudi bolje upoznaju.“
Gotovo se glasno smejem na taj komentar. Zvuči prilično nevino, ali znam vrlo dobro šta se krije iza toga. „To zvuči zapravo baš zabavno. Pomalo klinački, ali što da ne!“ – izjavljuje Ksenija, i svi znamo da je problem rešen jer je njena uglavnom poslednja, što joj kao domaćici i pripada.
Dok muškarci čiste sto i peru sudove, žene se pripremaju za igru praveći kartonske pločice sa brojevima i slovima na njima. Smeštamo se u dnevnu sobu da igramo, ali domaćini su bili prilično zbunjeni, iako su imali želju da igraju. „Dakle, šta da radim?“, pita Ksenija. Ona pogleda svakog od nas tražeći smernice.
Dajana joj kaže: „Prvo, Marko mora da kaže da li želi istinu ili izazov.“
„Prihvatiću istinu“, odgovara on.
„U redu.“ Dajana nastavlja svoje vođenje. „Ksenija, pitaj ga bilo koje pitanje koje želiš.“
Ksenija spušta pogled, mrmljajući sebi u bradu, a zatim naglo podiže glavu. „Koliko novca zaradiš godišnje kao savetnik?“
Pretpostavljam da Andrej nije bio jedini kapitalista koji živi u toj kući. „Šta?“ izlete Miloš. „Kakvo je to pitanja?“
„Rekla je da mogu da postavim bilo koje pitanje koje želim.“
„Da. Ali generalno su pitanja ličnija, intimnija od toga.“
„Pa“, Ksenija ga gleda besno, „mislim da je to prilično lično. Šta si očekivao da pitam? Koliki ti je kurac?“
„Zapravo.“ Tijana se osmehuje i naginje napred. „To je nešto što sam već čula.“
„Ohh stvarno?“ Ksenija zuri u prazno. Gotovo mogu da čujem kako joj zupčanici škrguću iza očiju. „U redu. Idemo ovako, kolki ti je?“
„Sada pričamo“, Miloš se smeje. Andrej se smeje.
Marko je gleda sa žućkastim izrazom lica. „Šta hoćeš da kažeš?“
„Ona želi da zna koliko ti je velik penis“, kaže Dajana kao da objašnjava nešto važno i komplikovano.
Marko se naslanja na stranu, odmahujući glavom. „Ne znam da li mi se sviđa ova igra.“
„Biće bolje“, uveravam ga i namigujem.
Čuje se kratak smeh. Tijana kaže: „Nije odgovorio na pitanje. Zar to ne znači da mora da snosi posledice?“
Šokiran izraz prelazi preko Markovog lica. „Posledice?“
„Da. Ako lažeš ili ne odgovoriš, ko god pita može ti narediti nešto što moraš da uradiš.“ – dajem objašnjenje. Zastao sam na trenutak dok mu se izraz lica pretvorio u užas pre nego što sam dodao: „Ali sa obzirom da je tek prvi krug, mislim da bi trebalo da dobije propusnicu.“
„Da, da, propusnicu.“ Markove oči se rašire i on klima glavom.
„Kakva propusnica sad? Kakva su to pravila koja se menjaju u toku igre?“ pita Ksenija. „Mogla bih recimo da ga nateram da nam pokaže svoj kurac?“ Ksenija je krenula tako glasno da se smeje da je prenela smeh na ostatak prostorije.
„Tehnički“, odgovara Tijana, „ali pošto je prvi, glasam da ipak dobije propusnicu.“ Bilo je nekoliko „da“ i „pretpostavljam“, ali Ksenija nastavlja svoj protest.
„Nema više propusnica. Ovo je poslednja!“ Marko se zavaljuje, uz uzdah olakšanja. „U redu, ko je sledeći? Ovo je zabavno.“ Ksenija se smeje.
„Ja sam dvojka“, objavljuje Miloš. „Ko je dobio B?“
„Ja“, odgovaram i podižem karticu.
„Istina ili izazov?“ pita on.
„Istina.“
„U redu.“ Miloš pogleda Jelenu, pa ponovo mene. „Kada i gde ste poslednji put imali seks?“
Jelena blago crveni, jer šta god da kažem, uključivaće nju, logično. Pravim veliku stvar oko razmišljanja, kao da je teško setiti se. „Juče.. ujutru.. u kupatilu.“ Jelenino lice plamti crveno. Imali smo neočekivanu seansu, nije bilo tokom tuširanja već se ona nagnula nad lavaboom i primala me otpozadi. Upali smo u poslednje vreme u blagu seksualnu stagnaciju. Bilo je posebno zadovoljavajuće jer smo oboje osećali veliku iznenadnu potrebu.
„Reci nam više“, kaže Tijana, a ostali klimaju glavom. Njen osmeh je nestašan, nagoveštavajući potisnuto uzbuđenje. Veče je postalo zanimljivije.
„Odgovorio je na pitanje, to je to.“ – odmah je reagovala Jelena, ne želeći da se dele dodatni detalji.
„Dakle, rekao je istinu?“ Miloš je upitao i gledao u moju suprugu.
„Da“, zatim se osmehnula i dodala: „barem koliko ja znam.“
Svi su prasnuli u smeh, posebno domaćica Ksenija kojoj se igra sve više sviđala. Oči joj sevaju i to me veoma iznenađuje. Oduvek sam je smatrao prilično rezervisanom, što je nekako bilo logično za njene zrele godine. Zapravo, šokirao sam se što je dozvolila ovu igru kada je saznala pravila. Ali njene oči lutaju okolo, i pitam se da li traži nove mete. Ali sada je moj red da vodim, a njen da prima.
Dajem im trenutak da se utišaju. Sedim uspravno, gledajući u Kseniju. Osmeh joj bledi sa lica. „Istina ili izazov.“
„Poznajem te bolje nego da ti dozvolim izazov.“ Upire prstom u mene. „Istina.“
„Jesi li, draga naša Ksenija, ikada bila gola napolju?“ Želim da procenim koliko je zapravo bila stidljiva. Ne odgovara odmah. Njene oči lutaju po sobi, ali su nefokusirane, kao da razmišlja, duboko.
„Ne.“ Konačno odgovara. „Nisam nikada.“ Spušta ruke u krilo u gestu „tako da“ i upućuje mi jedan od svojih osmeha „kapiram te“ gde mršti lice i nos, ističući ga prema meni. Šteta. Bio sam siguran da ću otkriti njenu tajnu stranu.
Rezignirano kažem: „U redu onda. Ko je sledeći?“, ali me Andrej prekida.
„Ne tako brzo.“ Naginje se napred, ruka na kolenu. Lice mu izgleda kao da će eksplodirati. Ima nešto zanimljivo da kaže. „Čitala si onu knjigu. Sećaš se?“ Ksenijino lice se zacrvenilo u momentu, čak i pored rumenila koje je veštački nanela na vrhove obraza. Ne mora da odgovara da bismo svi znali da se seća.
„Oh, ta glupa knjiga.“ Mahnuvši rukom kao da će to prekinuti razgovor.
Andrej se smeje. Zvuci izlaze iz njega, ali reči se ne formiraju. Previše je zauzet smejanjem. „Koja knjiga jebote?“, pita Marko nestrpljivo.
Andrej nastavlja: „Gola u bašti.“
„Naga u bašti“, ispravlja ga Ksenija.
„Da, da. Isti đavo. Naga. A ti si izašla u dvorište i upravo to uradila.“ Ksenija uspeva da pocrveni još više. „A onda si me pozvala. Sećaš se?“ Andrej se sada kikoće, pun sećanja.
„Dosta te priče.“ – Ksenijine ruke na kukovima, gleda ga besno, gleda mene, i u toj milisekundi, celo njeno lice se transformiše. Sada je sva slatka i nevina, njen osmeh blag, njene oči nežne. Neće taj blef uspeti kod mene. Bilo je mnogo puta u prošlosti kada je mogla da mi pokaže milost, ljubaznost, ali je uvek birala grubost. Bilo je vreme da je izazovem.
Da se razumemo, nije kao da je gledanje njenih sisa moja fantazija. Smatram to više radoznalošću. Godinama sam je gledao, još dok je kao mlada dolazila kod nas kući, družeći se sa mojim roditeljima, kako se njišu i talasaju ispod bluze na kopčanje koje je nekako uvek nosila. Velike bujne grudi. Pitao sam se kako bi mogle izgledati i saznaću.
„Lagala si nas Ksenija. Želela si da nas obmanete. To je protiv pravila. Vi ste bili goli u dvorištu, u bašti štagod… sada ćete opet biti polu goli. Izbacite te štence napolje“, naredih jasno i glasno, pokazujući prtom na njene skrivene dojke.
„Šta??? Kakve štence??“
Ponaša se kao da ne razume moj zahtev, ali ruke su joj odmah krenule ka tim bebama, kao da će same da iskoče. „Znaš ti vrlo dobro šta! Tvoje… tvoje..“, odjednom ih ne mogu nazvati sisama ili grudima, reči ne izlaze iz mojih usta. Zaslužuje više poštovanja. Ha, to je šala, spremam se da je nateram da pokaže grudi pred grupom prijatelja i mislim na poštovanje? Malo sutra. „Tvoje grudi, tvoja nedra. Da ne kažem – tvoje sise! Hajde!“
Čini se da joj se usta blago podižu, što liči na mali osmeh. Da li ona zapravo želi da pokaže sise? Možda želi da ih vidimo? Na tu pomisao mi se u pantalonama pokrenulo komešanje, bez ikakvog poziva moje svesti, ali eto ga. Ova žena koja može majka da mi bude, sada je razmišljala da nam pokaže svoje fantastično bujne sise. Njene ruke idu do ruba bluze. Podiže je i zavlači prste ispod donje ivice grudnjaka.
„Ovako?“ pita, podižući sve dovoljno da možemo videti belo meso njenog stomaka, nagoveštaj grudi koje se nadimaju pod njenim prstima. Zastaje tu, čekajući moje odobrenje. Ne verujući sebi da mogu da progovorim, samo klimnem glavom. „U redu, ali ne znam ko želi da vidi ove matore stvari.“ Sa tim, ona podiže odeću i brus a njene sise padaju napolje. Čuju se uzdasi, ali jedva da obraćam pažnju na to. Zauzet sam katalogizacijom kako se mrdaju, a zatim spuštaju na njen stomak.
Ogromne su, sa velikim tamnosmeđim bradavicama. Imala je dvoje dece, dve ćerkice, visoke i zdrave… sve sad ima smisla pošto su se hranile iz tih masivnih prelepih dojki. „Dosta?“ U njenim očima se pojavljuje prkosan sjaj. Kada niko ne odgovara, ona povlači odeću dole, rastežući je preko tih ogromnih dinja. Momentalno shvatam da me je uzbudila i lagano pomeram način na koji sedim kako bih kolko-tolko prikrio erekciju.
Ogledam okolo da vidim da li je još neko bio stimulisan. Jebote svi su sjajno skrivali svoja osećanja. „Malo sam i zaboravio kako izgledaju“, kaže Andrej i nakon toga ponovo kreće kikot. Svi se smeju.
„Možeš odmah da se vratiš zaboravljanju“, uzvraća Ksenija. „U redu, ko je sledeći?“
Miloš uzima spisak koji je napravio da bi pratio igrače. „Jelena, pitaš Tijanu. Ovo bi trebalo da bude zabavno.“
„Istina ili izazov?“ pita Jelena.
„Posle ovoga od malo pre? Samo i jedino istina.“
Jelena zastaje, iako sam siguran da već ima pitanje. Posle deset godina braka, poznaješ osobu u dušu. Ona voli dramu, pa sam je pustio da se razvija. „Tijana, koja je tvoja najveća seksualna fantazija?“
Prvo nastaje muk. A onda se čuje šaputanje po sobi. Ovo je pitanje koje je definitivno izazvalo interesovanje.
„Hmmm…“, Tijana se zavaljuje, ruke joj sklopljene između kolena. Prevrće očima kao da je duboko zamišljena. „Da li misliš neispunjena fantazija? Pošto, znaš, Miloš je tako dobar u tome da me uvek maksimalno zadovolji.“
„Neostvarena fantazija. Ne trebaju nam intimni detalji kao oni koje ste tražili u kupatilu.“
Svi se smeju, a zatim se okreću da pogledaju Tijanu. „Pa, pretpostavljam da bih morala da kažem“, a onda pravi pauzu radi dramatičnog efekta. Nije delovalo kao da je bilo iz stidljivosti ili nesigurnosti. „Sa dva momka.“ Muk! Jebeni muk.
„Sa dva momka?“ – pita moja Jelena iz nekog razloga, fascinacija na njenom licu.
„Mhm. Seks sa dva muškarca.“ Tijana baca pogled na Miloša da vidi njegovu reakciju. Skamenjen je ali ne deluje iznenađeno. Siguran sam da je rekla istinu i da su već razgovarali o tome. U tom trenutku, divim mu se… i njemu i vezi koju ima sa svojom ženom. Da sam ja ikada predložio Jeleni nešto slično, razbila bi me tiganjem, a zatim papirima za razvod. Zapravo, prilično sam iznenađen što smo još uvek ovde.
Bila je jasna od prvog razgovora koji smo vodili. U našoj seksualnoj vezi nije bilo mesta za druge. Bila je prevarena u prošlosti i nije želela rizikovati vraćanje na bol koji je pretrpela. „U redu“, kaže Jelena. Ima zaprepašćen izraz lica, pa pretpostavljam da nije očekivala takav odgovor. „Ali kako da znamo da li je to istina?“
„Istina je“, odgovara Miloš. Svi ga gledaju, ali on samo potvrđuje klimanjem glave.
„Sa kim?“ pita Marko i brzo stavlja ruke na usta kao da nije nameravao da zapravo izgovori te reči.
„Pa sad“, kaže Tijana. „Sa Milošom sigurno, to se podrazumeva. A ostalo… to će morati biti pitanje za buduću istinu ili izazov.“
„Voleo bih da je slagala“, kažem da prekinem tenziju. „Istina, iako zanimljiva, deluje pomalo razočaravajuće posle Ksenije.“ Svi se smeju.
„U redu“, Miloš ponovo gleda svoj spisak. „Marko, ti si onaj koji pita, Dajana, ona koju pitaju.“
„Istina ili izazov?“
Kraj 1 dela
