Moje slatke erotične torte 1
Ponedeljak ujutru. Ulazim u poslastičarnicu kroz zadnja vrata sa kafom u ruci i dočekuje me Momir, moj gej najbolji drug i desna ruka. Umesto uobičajenog „dobro jutro“ kaže: „Ooo, dobro izgledaš ovog jutra.“
„Hvala“, mrmljam, prebacujući pramen kose preko uha. Vidim da je jutarnja ekipa već počela sa dnevnom listom obaveza. Ukratko razmišljam o tome kada sam ja počela pre 6 godina, dolazeći sama u 4 ujutru i pokušavajući da uradim sve. Najbolji deo uspešnog malog biznisa je kada dođe do tačke u kojoj vlasnik (to sam ja) može da zaposli ljude i da se osloni na njih da dobro obave stvari.
Ja sam Kaja, imam 33 godine, vlasnica sam „Kajinih tortica“. Specijalizovani smo za pravljenje torti po narudžbini za venčanja, rođendane ili bilo koju drugu priliku. Takođe, izlog držimo zalihom kolačića i drugih poslastica kako bismo održali promet. Ja se bavim većinom samog dekorisanja i dizajniranja, a drugi se bave svakodnevnim pečenjem i usluživanjem kupaca.
Momir ne zna ništa o pečenju ili dekorisanju, ali se nosi sa osobljem bolje nego što bih ja ikada mogla. Ušla sam u malu kancelariju u zadnjem delu kuhinje i okačila kaput. Držala sam i kancelariju i kuhinju organizovanim i čistim, naglašavajući važnost toga svakom zaposlenom. Na zidu je visio kalendar koji je prikazivao sve posebne porudžbine za nedelju. (Da, sve je bilo i u računaru, ali sam volela papir i olovku.)
Bila je poslednja nedelja februara, obično sporo doba godine, ali ovo je bila prestupna godina; sledeći četvrtak je bio 29. februar, i iznenađujuće veliki broj ljudi je slavio prestupni dan. Prestali smo da primamo posebne porudžbine nedelju dana ranije, nismo bili sigurni da ćemo moći da odradimo više od onoga što je već bilo u rasporedu. Znala sam da će narednih nekoliko dana biti veoma teških i napornih za mene.
Ovome je dodatno doprinela i moja novostečena slava u poslastičarnim krugovima. Bila sam pozvana da se takmičim u emisiji 24 kitchen-a: „Torte za Dan Zaljubljenih“ – snimljenoj prethodne jeseni, ali emitovanoj nekoliko nedelja ranije, pre Dana zaljubljenih. Završila sam na uglednom drugom mestu. Ta televizijska izloženost i snimanje naknadne priče o meni i mojoj poslastičarnici u lokalnim vestima doveli su do toga da porudžbine stižu brže nego što smo mogli da ih obradimo.
Dakle posao je išao odlično. Mana televizijskog nastupa bila je to što sam morala da slušam mamu kako kritikuje moj izgled. Istina je da nikada nisam bila neko ko se mnogo trudi oko toga kako izgleda. Bila sam niža, sa viškom kilograma, retko sam se šminkala, a kosa mi je obično počinjala dan plava, ali bi ga završavala napuderisana belom brašnom i šećerom u prahu.
Nakon što me je videla na televiziji, mama se urotila sa Momirom da mi juče (u nedelju) oslobodi raspored i poklonila mi celodnevno spa iskustvo. Odlučila sam da kaznim njenu kreditnu karticu tako što ću je maksimalno iskoristiti i ubaciti što više spa usluga. Šišanje, friziranje, čišćenje lice, depilacija voskom svuda, masaža celog tela, a ponela sam i malo njihove šminke kući u iščekivanju budućeg TV nastupa.
To je ono što je izazvalo Momirov kompliment dobrodošlice. Gledajući kalendar koji je prikazivao posebne porudžbine za nedelju, primetila sam da je tog dana dodata nova torta, napisana tuđim rukopisom. Mala torta i poruka „specijalna dostava u 19 časova – M.“ Pre nego što sam mogla da pitam, Momir je ušao u kancelariju i seo.
„Uživala u spa centru?“
„Zapravo da, bilo je neverovatno. I stvarno bih volela da mogu da vidim mamino lice kada dobije račun za kreditnu karticu.“ Nisam mu rekla kako još uvek trnem od brazilske depilacije, svaki pokret šalje novi osećaj kroz moje donje delove tela. „Šta je ovo nova porudžbina ovde?“ upitala sam, pokazujući na kalendar.
Ukucao je nešto u računar i otvorio porudžbinu. „U poslednjem trenutku, prva godišnjica braka. Napravila si im svadbenu tortu prošle godine, a juče su došli i trebali su novu tortu.“ Pogledala sam ekran računara na kojem se videla torta koju sam napravila godinu dana ranije. Bila je to torta na četiri sprata sa zamršenim dizajnom od čipke koji je prekrivao celu. Bilo je i slika na kojima je srećan par stajao ispred torte.
Parovi su nam često slali slike ili nas tagovali na Instagramu. Momir je sve to spasao – on se takođe bavio svim našim društvenim mrežama i promotivnim stvarima. Kao što sam rekla, on je bio moja desna ruka i potpuno nezamenljiv. Setila sam se tog para. Na ekranu je pisalo da se zovu Bojana i Boris. Bojana je bila visoka, mršava plavuša, duge, raspuštene kose, zategnutih sisa i male čvrste guze.
Boris je imao pravu muževnu građu, široka ramena i jake ruke. Bila sam sigurna da ispod tog smokinga ima talasaste trbušnjake. Ne bih rekla da su oboje bili materijal za modele, ali definitivno su bili mljac. Vratila sam se u stvarnost i razmislila o porudžbini. „Večeras? Treba im večeras? Dostavljeno? Ne znam da li možemo to da postignemo.“
Momir je ustao i krenuo ka meni. Stavio je ruke na moja ramena, njegov standardni umirujući gest. „Draga… sve je sređeno. Sve je pod kontrolom. To je tvoj jedini zadatak za danas.“, napravio je pola koraka unazad, spremajući se da mi saopšti vesti za koje je znao da mi se neće svideti, „ali moraćeš im sama dostaviti. Samo su par kilometara odavde. To je njihov uslov. Bili su veoma uporni i platili su dodatnih 200 evra u kešu za tvoju ličnu dostavu.“
Počela sam da se bunim, ali me je njegov umirujući glas opet prekinuo. „Ovo je dobro. Videli su te na televiziji i hvalili su se svima koje poznaju da im je svadbenu tortu napravila poznata ličnost. Dakle, ti se obuci, dostavi tortu, slikaj se sa srećnim parom. Slike će biti objavljene na Instagramu, a sledeće nedelje će svi Bojanini i Borisovi lepi prijatelji naručiti torte od nas. Sat tvog vremena i posao cveta. Uradi ovo, važno je. U redu?“
„Stvarno su dali 200 u kešu?“
„Ne, dali su TEBI 200 u kešu.“ Momir je posegnuo u džep i izvadio dve zelene novčanice. Stavio ih je u moj zadnji džep i prijateljski me potapšao po zadnjici. „A sada na posao šefice.“
**
Ostatak dana je protekao normalno. Torte i kolačići su leteli u i iz rerne, posude sa glazurom i fondanom su se mešali. Moj specijalni projekat je bio spreman za dekoraciju u podne, a ja sam ga premazala belim švajcarskim kremom. Nisam žurila sa čipkastim dizajnom oko bočnih strana i vrha. Generalno je bilo bolje kada se sve uradi u jednom sedenju, držeći ruke u pokretu, a tortu okretanom.
Kada se kesa za špricanje ispraznila, zastala sam da mi grč u ruci popusti i da izađem u radnju, pozdravim neke kupce, poziram za nekoliko slika na Momirovo insistiranje. Kada je torta bila gotova, spakovala sam je u kutiju i premestila u frižider. Njihova porudžbina je uključivala dodatnu posudu iste glazure. Napunila sam plastičnu posudu i, pre nego što sam stavila poklopac, umočila prst i probala – kontrola kvaliteta.
Bila je ukusna, glatka i lagana, ne previše slatka. Mogla sam da zaronim i oližem posudu. Oko 17 časova sam nadgledala rođendansku tortu koja je trebalo da bude preuzeta u 18 časova za zabavu te večeri. Jedan od mojih novih dekoratera je preuzeo vođstvo i izgledala je dobro. Bilo je lepo imati zaposlene kojima možete verovati.
Momir me je povukao u stranu i kucnuo po zglobu, gde bi bio sat ako bi ga ikada nosila. „Zar nemaš neke obaveze ljubavi?“ upitao je.
„Da, isporuka je u 19 časova, samo nekoliko minuta udaljeno, imam vremena.“
„Ali“, pogledao me je od glave do pete, „ne možeš tako da ideš. Idi kući, sredi se, obuci neku haljinicu nešto. Zapamti… slike… široko se osmehuj i izgledaj dobro. Možeš ti to.“
Uzdahnula sam i potražila izgovor. Zar ne bi bilo logičnije da na slikama nosim svoju kecelju? Da pokazujem logo poslastičarnice izvezen na njemu? Ne, bio je u pravu. „U redu. Prvo ću svratiti kući i srediti se.“ Još jednom sam bacila pogled na zidni kalendar i razmislila koliko ću biti zauzeta narednih nekoliko dana. Dobar san bi mi bio od pomoći.
**
Vozila sam se do svoje kuće u blizini. Živela sam sama, pa mi nije trebalo mnogo prostora. Bila je to mala kuća sa 2 spavaće sobe i 1 kupatilom, ali je imala lepu kuhinju, prostranu dnevnu sobu i veliku kadu, pa sam se zaljubila u nju. Trudila sam se da je održavam čistom i dobro organizovanom, kao i svoju poslastičarnicu. Druga spavaća soba je uglavnom korišćena kao mesto za jogu.
Zapravo sam volela da radim jogu i divila sam se sebi koliko sam fleksibilna, uprkos višku kilograma. Nisam ja bolesno debela, da ne shvatite pogrešno, ali svakako sam desetak kilograma u višku. Uprkos tome, još uvek sam mogla da stavim noge iza glave kada je to bilo potrebno. Nažalost, retko je bilo potrebno.
Posvećivanje vođenju sopstvenog posla nije ostavljalo mnogo vremena za privatni život. Išla sam jedno vreme u obližnji joga studio, nadajući se da će mi to pomoći da upoznam druge. Jednog dana je instruktor prošao dok sam bila u specifičnoj nagnutoj pozi i primetio: „Fibonači bi bio ponosan.“ Nakon što sam proguglala, shvatila sam da mi je samo govorio da imam veliku, okruglu zadnjicu. Od tada se nisam vraćala.
Brzo sam se istuširala, zatim obukla kućni ogrtač i provela neko vreme radeći na kosi i šminkanju, pokušavajući da se setim tutorijala za šminkanje koji sam dobila u spa centru. Dala sam sve od sebe i, pogledavši se u ogledalo, pomislila sam da izgledam prilično dobro. Brzo sam uvila kosu, a zatim se uputila ka svom ormaru. Da je moja mama ovo mogla da vidi… pa, insistirala bi da me odvede u šoping.
Mnogo trenerki i druge odeće koja je imala smisla u neurednoj poslastičarnici. Zapravo je postojala samo jedna opcija za haljinu; ja sam je nazivala – pouzdanom. Bila je to crna haljina sa belim cvetnim dezenom i fino je otkrivala dekolte. Završavala se tačno do kolena. Bila je savršena za venčanja, sahrane, razgovore za posao i prve sastanke, ako se nekada ukaže prilika.
Ispod nje sam nosila novi crni grudnjak i gaćice koje sam sebi kupila za Dan zaljubljenih. Upotpunila sam je crnim cipelama i sve to prekrila svojim glomaznim zimskim kaputom. Ipak je bio februar, a napolju je temperatura bila jedva iznad nule.
**
Zaustavila sam se ispred Borisove i Bojanine kuće tačno u 19h. Sada sam videla zašto je Momir toliko insistirao na tome. Iako su bili udaljeni samo nekoliko kilometara, živeli su u bogatom delu grada. Venčani tek godinu dana, a već su živeli u onome što bih smatrala vilom. Ako su imali druge bogate prijatelje kojima bi mogli da preporuče moje torte, onda bi ova lična poseta definitivno bila vredna truda.
Sa tortom i glazurom u ruci, prošetala sam dugom stazom do njihovih ulaznih vrata. Primetila sam prigušena svetla iza zavesa, sve je bilo tiho. Boris je otvorio vrata, obučen u belu košulju, otkopčanu pri vrhu i rukavima zasukanim do sredine podlaktice, dole elegantne sive pantalone. Izgledao je isto kao na venčanoj fotografiji, preplanuo i izvajan. Bljesnuo je širokim, neuobičajeno štreberskim osmehom, pokazujući svoje savršene bele zube.
„Draga Kaja! Drago mi je što te ponovo vidim. Molim te, uđi.“
Tretirao me je kao starog prijatelja, a ne kao nekoga koga je zaposlio i koga je sreo samo dva puta ranije. Kada sam ušla unutra i zatvorila vrata za mnom, pojavila se Bojana. Nosila je sićušnu crvenu haljinu, bez bretela, koja je jedva dopirala do sredine njenih sitnih bledih butina. Njena plava kosa padala je ravno niz ramena. Pogledala me je kako držim tortu i glazuru, praktično oblizujući usne i balaveći. Jadnica verovatno nije pojela parče torte godinu dana.
„Evo je, zvezda emisije kojoj je, realno, ukradeno prvo mesto!“
„Ohh ne bih tako rekla. Ali hvala.“
Boris je uzeo moj kaput, a Bojana se nagnula i zagrlila kutiju sa tortom. „Mnogo ti hvala što si prihvatila našu narudžbinu. Borise, zašto ne odneseš tortu i glazuru u kuhinju i ne isečeš je. Kajo, molim te, pođi sa mnom.“ Boris je uzeo kutiju sa tortom i posudu sa glazurom od mene, okrenuo se i nestao negde.
Bojana me je uhvatila za ruku i povela u suprotnom smeru, u dnevnu sobu sa kaminom koji je bujao i pucketao. Ispred kauča je bio mali sto, a na podu ispred kamina rašireno ćebe. Soba je bila osvetljena samo vatrom i jednom malom lampom. Odvela me je do kauča i sele smo jedna pored druge.
„Definitivno smo ubeđeni da si trebala da pobediš. Tvoja poslednja torta sa Kupidonom koji je onako poleteo bila je neverovatna. Gledali smo svaku epizodu i hvalili se svima koje poznajemo da smo te poznavali pre nego što si postala poznata.“ Pomazila me je po ruci i pustila da dodir potraje.
„Hvala ti. Definitivno je bilo sjajno iskustvo i odlično za posao.“
„Kladim se. I jako nam je drago što si uspela da nas primiš u poslednjem trenutku ovako. Da li ti smeta ako malo brbljam?“ Imala je sladak glas i tako razoružavajući šarm. Mogla je da me zamoli da uradim bilo šta u tom trenutku i ja bih pristala. Klimnula sam glavom, a ona se osmehnula, suptilno grickajući usnu.
Onda je počela da mi priča svoju priču. „Dakle, naše venčanje, pre godinu dana, bilo je prava katastrofa. Roditelji se svađali, deveruše kukavice, kumovi odvratni i pijani. Ketering je bio očajan, bend kao da je namerno izvodio pesme koje smo posebno tražili da se izostave. Sve u svemu, bila je prava katastrofa. Na kraju, Boris i ja smo samo uzeli tortu i otišli bez pozdrava. Stigli smo u apartman za mladence i provela sam 20 minuta žaleći se i pokušavajući da ne plačem.“
Slušala sam je i uzvratila dodir preko ruke dok sam je slušala. „Mislim, to bi trebalo da bude najbolji dan u mom životu, zar ne? Ovo je bilo ogromno razočaranje. Boris me je smirio i utešio. Onda je napunio kadu i pomogao mi da skinem haljinu, kupao me je i šaputao mi slatke stvari. Ostavio me je samu na minut, a onda se vratio sa tortom i viljuškom. Iskreno, te noći je tvoja torta spasila naš dan venčanja.“
Zarumenila sam se na ove reči. „Dakle, ležim u kadi, a on sedi na stolici pored mene, samo u boksericama, i hrani me ovom neverovatnom tortom, i sam uzima nekoliko zalogaja, i sav stres je jednostavno nestao i bila sam u raju. Rekla sam mu da mislim da bi trebalo da idemo u krevet, pa mi je pomogao da izađem iz kade i obrisao me. Onda smo uneli tortu u spavaću sobu. Ležala sam gola na krevetu, on je bio go pored mene.“
Progutala sam knedlu i osetila kako se temperatura podiže u mom telu. „Zgrabila sam šaku punu torte i razmazala je po grudima. Zamolila sam ga da me očisti dok sam oblizavala prste. Bilo je tako senzualno, tako erotično. Nikada ranije nismo uradili ništa slično, ali oboje smo to jednostavno obožavali. Raširila sam noge, a on je zgrabio još torte, mažući je po mojoj… znaš već… onda je lagano jeo sve i lizao me dok sam se samo opuštala i stenjala.“
Primetila sam da se muči da mirno sedi dok mi je pričala priču. Izvijala se na kauču, pomerajući butine jedno uz drugo i šireći ih blago. I meni je bilo teško da mirno sedim. Moj um je bio ispunjen slikama ove dve prelepe osobe kako mažu svoju tortu, moju tortu, po svojim golim telima… Nastavila je priču.
„Onda je bio njegov red. Prvo sam mu namazala glazuru po usnama, a zatim sam ih zadirkivački oblizala. Odlučila sam da tada nisam dovoljno strpljiva da ga nastavim zadirkivati, pa sam zgrabila još jednu šaku torte i obmotala je oko njegovog…. kurca. Zatim sam ga uzela u usta i očistila. Mora da mu se sviđalo šta radim jer je stenjao kako ga nikada ranije nisam čula. Nismo baš čekali do prve bračne noći, razumeš me? Tada je eksplodirao u mojim ustima. Pomešalo se sa tortom i ja sam gladno progutala, a onda smo zaspali jedno drugom u zagrljaju. I sve moje brige o tom danu i o našoj budućnosti su potpuno nestale u tom trenutku.“
Bila sam zatečena… Mislim, nikada nisam razmišljala o ljudima koji koriste moju tortu u vođenju ljubavi. Sigurno nikada nisam radila ništa slično, ali zaista nikada nisam ni imala priliku. Pomerila sam se i osetila kako se vlažna mrlja širi po mojim gaćicama. „Mislim, pretpostavljam da jednostavno nisam razmišljala o tome da neko moje torte koristi za… Ali čuti vašu priču, to jednostavno deluje tako senzualno i romantično i seksi. Pomalo se osećam…“
„Ponosno?“ prekinula me je.
„Da, pretpostavljam. Mislim, moja torta je pomogla vama da to doživite… znajući da sam vam nekako pomogla da spasete dan venčanja, prvu bračnu noć, da, pretpostavljam da sam nekako ponosna.“
„Divno… ti si zaista sjajna i treba da se ponosiš.“ – prišla je i iznenada me poljubila u usne.
„Khm…“ – ustala sam na noge u strahu. „Ja bih trebala da krenem jer… imam neke obaveze i…“
„Molim te, izvini. Nisam želela da te uplašim. Ne idi.“ – molila me je, ali ja sam se unervozila i istrčala iz njihove vile.
Sela sam u kola i osetila kako curim. Nisam ni stigla do kuće. Parkirala sam negde na pola puta na nekom parkingu, otvorila noge i gurnula ruku među njih. Drkala sam pičku tako snažno, zamišljajući sve one scene koje mi je prelepa Bojana opisivala. Svršila sam tako snažno i tako glasno da nisam mogla da verujem! Trebalo mi je par minuta da dođem sebi, upalim auto i nastavim.
Na klimavim nogama sam pala u kauč i pokušala da dođem do daha. „Šta se to upravo jebeno desilo!??“ Vrtoglavica me je hvatala, brzo sam sebi sipala veliku čašu vina i tek što sam došla malo sebi, zazvonio mi je telefon. Poruka. Nepoznati broj.
Kraj 1 dela
