Božićna romantika 2. deo
Pavle je insistirao da plati račun i da je isprati do lifta. Ogromni hol je takođe bio pretrpan prazničnim ukrasima, koje je kulminiralo u ogromnoj jelki u sredini kod glavnog ulaza, koji je bio uokviren dvostrukim stepeništem sa ogradama od kovanog gvožđa. Noć napolju je bila crna. Rouzina ruka je nekoliko puta okrznula njegovu dok su hodali, i oboje su se nespretno nasmejali.
Još nekoliko umornih, ali srećnih putnika se motalo okolo, ne obraćajući mnogo pažnje na njih dvoje. Rouz je odsela na sedmom spratu, Pavle na desetom. Kada su se vrata lifta zatvorila za njima, okrenuo se ka njoj. „Zaista želim još jednom da se izvinim…“
„Nemoj“, rekla je Rouz nežno i obuhvatila ga rukama. Čitavo njeno telo je bilo toplo, mekano i izuzetno privlačno. Pavle je osetio kako drhti i bio je gotovo siguran da je i Rouz to osetila, jer se malo nervozno nasmejala i poslednji put ga stisnula. „Razgovor sa tobom večeras je upravo ono što mi je trebalo.“ Kada su se vrata otvorila na sedmom spratu, poljubila ga je u usne – i otišla.
Pavle je dugo zamišljao Rouz u svom naručju. U početku je pokušavao da to ne čini, jer je dobro znao koliko te fantazije mogu biti teške jer zna da je više nikada neće zagrliti. Ali melodija njenog akcenta i oblina njenih kukova bili su previše, a imao je prelepu hotelsku sobu sa ogromnom kadom samo za sebe, umesto depresivnog malog stana koji je ostavio za sobom. Kada je konačno legao u krevet kasnije te noći, imao je bolnu erekciju. Ali nije masturbirao.
**
Sledećeg jutra se probudio prilično kasno, prijatna sećanja na Rouzino društvo su mu još uvek igrala u glavi. Nema smisla da se zadržava na tome, rekao je sebi – ako želi avanturu na svom putovanju, najbolje je da potraži nekoga slobodnog. Ceo dan je bio na ski stazama, koliko god su mu skije dozvoljavale, ispod veličanstvenih planina. Srećom, nije se ukrstio sa Rouz dok je skijao, i trudio se da je izbaci iz misli baš kao što je to uradio sa Sarom.
Bio je prijatno iscrpljen i bistrog uma kada se rano te večeri vratio u svoju sobu. Nakon dugog tuširanja, obukao je svoju najmoderniju crnu rolku, sportski sako, pantalone i cipele. „Neću biti ogorčen na Božić.“ – ponovio je u sebi. Nije mu bila potrebna žena da bi uživao u odmoru. Uprkos svemu tome, Pavle se plašio da se osvrne u predvorju dok je svrsishodno koračao ka restoranu.
Zvuci i mirisi praznične radosti ponovo su bili svuda, a Pavle se setio da se osmehne razigranoj deci i starijim ljudima pored kojih je prolazio na putu do restorana. Osetio je olakšanje kada je stigao tamo i zatekao mnoštvo praznih stolova. „Sto za jednu osobu, molim“, rekao je domaćici.
Tada je začuo prelep poznati glas. „Želite li da ipak bude za dvoje?“ Pavle se okrenuo. Tamo je stajala Rouz u predivnoj crveno-crnoj kariranoj suknji i sa širokim osmehom. Takođe je nosila crveni džemper, crne hulahopke i minđuše u obliku minijaturnih božićnih jelki, ali oboje su znali šta je privuklo Pavletovu pažnju i oboje su se nasmejali kada ju je ponovo pogledao u oči.
Njegov zavet da će držati distancu zaboravio je u trenutku, zagrlio ju je bez stida, a zatim rekao domaćici da zaista želi sto za dvoje. Poželjno lep, tihi separe za dvoje u uglu. „Don nije ni znao da sam spakovala ovu suknju“, rekla je Rouz čim su ostali sami, tačno predvidevši Pavletovo prvo pitanje o njenoj suknji. „Mislila sam da bi bilo savršeno da je obučem za večeru, ali onda je sinoć dao one glupe komentare i pomislila sam, moraću to da uradim kad on nije tu.“
„Veoma lepo iznenađenje“, rekao je Pavle. „Ali ako ti ne smeta što pitam, gde je Don?“
„Don je lošeg raspoloženja. Nije željan interakcije sa drugim ljudima.“ Ispustila je kiseli smeh, koji je utihnuo baš na vreme da stigne šampanjac koji je naručila. Ona i Pavle su se kucnuli čašama i otpili po dugačak gutljaj.
„A devojke?“
„Rekla sam devojkama da idem da se nađem sa prijateljicom. Zapravo su želele da je upoznaju. Rekla sam možda sledeći put. Nisam srećna što ih lažem ali nadala sam se da ćeš ti biti tu pa sam odigrala na kartu prijateljice.“
Šampanjac i predjelo su bili vrhunski, a razgovor je bio lagan. „Znam da bi bilo užasno za oboje da se … povežemo baš sada“, rekao je oprezno.
„Zaista užasno“, rekla je Rouz, „ali ipak nekako primamljivo.“ „Mislim, ipak je praznik.“ Uputila mu je stidljiv osmeh. Konobar je stigao taman na vreme sa glavnim jelima. „Pavle?“ upita Rouz nakon nekoliko minuta tišine. „Izvini ako ti je neprijatno.“
„Ne!“ uverio ju je, pružajući se preko stola da joj pomiluje ruku. „Nimalo! Bilo je tako divno čuti to.“
„Shvatam da je u redu biti santimentalan“, rekla mu je Rouz. Prešla je nogom uz njegovu nogu ispod stola. „Dakle, ako bih ti rekla da sam veći deo našeg razgovora sinoć provela želeći da te mogu zagrliti…“ Pavle nije mogao da govori. „I volela bih to“, uverila ga je Rouz.
„Budi iskren Pavle, oboje smo dali svoja srca ljudima koji ih ne zaslužuju, i ovo je najgore doba godine za život u samoći. Pa zašto biti usamljen kada možemo biti zajedno? Čak i ako je to samo na ovih nekoliko dana. Pritom, ovo nije nikakva gruba seksualna priča… iako nismo vodili ljubav mesecima.“
„To je njegov gubitak.“
„Da, apsolutno“, blago se nasmejala.
„Malo se plašim.“ – rekao je tiho.
„Pavlee, gledaj na to ovako. Pogledaj oko sebe. Ovde je zimska zemlja čuda, bajka, kao da živiš u božićnom duhu. Naravno da nije kao pravi život.“
„To je ono što volim kod svega ovoga“, rekao je Pavle.
„Dakle, ako pored svega ostalog možeš i da vodiš ljubav sa zapanjujuće lepom starijom ženom sa puno iskustva, zar to ne bi bilo u skladu sa tvojim snom?“
Sada su se smejali zajedno, što su glasnije mogli u prigušenom restoranu. Posle dezerta, usledila je pauza dok su se Pavle i Rouz divili jedno drugom u blago prigušenom svetlu. Iako bi oboje rado pojurili uz stepenice u tom trenutku, Pavle je osetio potrebu da se ponaša kao savršeni džentlmen. Na kraju krajeva, to je išlo uz teritoriju. Ustajući, čvrsto, ali nežno je uzeo Rouzinu ruku u svoju da joj pomogne da ustane, a zatim je nije pustio dok su zajedno izlazili iz restorana.
„Poznajem te tako kratko a čini se kao da te znam oduvek.“
„Isto se osećam Rouz, isto…“
Zvono je zazvonilo, vrata lifta su se otvorila. Čim su se zatvorila za njima, Rouz i Pavle su se privukli jedno drugom kao magneti. Vožnja liftom bila je dovoljno duga da ih oboje još više podivlja od želje dok su se držali jedno za drugo. Pavle je svuda osećao trnce dok su razmenjivali mokre poljupce. A onda je lift stao na sedmom spratu… ali Rouz nije izašla. Gledala ga je u oči dok se ponovo nisu zatvorila i krenula na deseti sprat.
Nije bilo reči dok nisu ušli u apartman, kada je Rouz pitala za toalet da se „osveži“. Dok je Rouz bila zauzeta u kupatilu, Pavle je počeo da paniči. Nije znao šta se dešava ni šta da očekuje. Sipao im je piće, navukao je lukav osmeh i čekao je u fotelji. Rouz je izašla iz kupatila ali bila je drugačija. Na sebi nije imala svu odeću. Zapravo, gore je imala samo brus, a dole je ostala u svojoj kariranoj suknji, ali je skinula hulahopke. Bila je bosa i imala je nesiguran osmeh.
„Ti si… ti si potpuno savr….“, uspeo je da kaže Pavle neposredno pre nego što je Rouz sela u njegovo krilo i duboko mu zavukla jezik u usta. Skinula mu je sako i rolku, ljubeći mu utrnule bradavice dok je on svuda opipavao njeno telo.
„Uhhh… mnogo vremena je prošlo otkako sam poslednji put izazvala ovo.“ – šapnula mu je, držeći ga za kurac preko pantalona. Čvršće ga stežući za erekciju, nagnula se i gurnula mu sise u lice. Vešto je otkopčao njen grudnjak i veliki deo mesa njene leve dojke je primio u usta. Pavle je vrisnuo kada ga je otkopčala i zavukla mu ruku u gaće i zatresao se od zadovoljstva zbog osećaja njenog stiska.
Podigao se kukovima koliko je mogao, kako bi skinuo donji deo odeće. Obema rukama je pronašao rub njene suknje sa obe strane i podigao ga. Tada je tek shvatio da nije imala gaćice na sebi. Miris njene uzbuđene pičke zaigrao joj je na usnama. Rouz se ponovo sagnula da ga poljubi, ali ne pre nego što je uspeo da baci pogled na njene crvenkaste nabrekle usnice prekrivene uredno skraćenim dlačicama.
Čim je sela pičkom na njegov goli kurac ona je vrisnula. Nije bio u njoj ali ona je sedela na njemu, osećajući kako ubrzano pulsira. Trljala se po njegovom penisu koji je bio zgnječen između njegovog stomaka i njegovih vrelih usmina. Trljali su se i dahtali. „Želim da te okusim Rouz. Moram da te okusim. Maštao sam o tome sinoć… pitao sam se da li si ukusna koliko si i lepa.
Sišla je sa njega i legla na leđa, raširenih nogu koliko je to kožna garnitura dozvoljavala. Sada je mogao da se zavuče ispod i dodirne šta god želi. Na Rouzino iznenađenje, nagnuo se nad njom i počeo da je ljubi po stomaku. Grickajući sada malo jače, sagnuo se i prešao rukom uz njenu golu butinu.
„Zadirkuješ me“, uzdahnula je Rouz. Ali zvučalo je kao da odobrava.
Pavle je vratio obe ruke na njen stomak i sada lizao svaki njegov deo. Konačno, ispravio se pored nje i ponovo je poljubio u usta. Rouz ga je željno zagrlila i prevrnula se na bok. Gledali su se i ona je znala šta će se desiti. „Hajde, okusi me. Obećavam da sam ukusnija nego što si zamišljao.“ Ovlažio je usne jezikom, a zatim se spustio i veoma nežno poljubio njene mokre usnice. Odmah je bio nagrađen izvijanjem i najglasnijim jaukom do sada.
Podigla je kukove i uplela prste u njegovu kosu, lagano trljajući pičku po njegovom gladnom licu. Bila je u pravu, ukusna slatka i vrela, njena intimna zona bila je ostvarenje svih snova. Jedva da je mogao da diše uživajući u ukusu ali i pogledu na Rouzinu pičku. Njene svetle i uredne dlačice iznad nabreklog klitorisa sijale su se, odavajući snažnu aromu.
Odlučio je da posisa njen predivan klitoris, gurajući dva prsta u njene dubine. Bila je van sebe i nije mogla da se smiri, svršavajući na njegovo lice. Bio je oduševljen novim iznenađenjem u obliku toplih sokova koji su iscureli iz nje u toku orgazma. Savijao je prste u njoj, masirajući joj g-tačku i dovodeći je do ivice novog orgazma.
„Želim te, želim te…“ – stenjala je Rouz.
Njena vagina je bila divno topla i primamljiva i uveliko spremna. Podigao je pogled i video je kako obema rukama gnječi svoje grudi. Primakao joj se i oboje su se našli na boku, buljeću jedno drugom u oči. Prešla je vrhovima prstiju preko njegovog lica i usana uz reči: „Ako nastaviš ovako, zaljubiću se.“
Prebacila je jednu nogu preko njegovog kuka a on se primakao. Dočekao je njenu ruku koja ga je uhvatila za napeti kurac i polako ga usmerila u svoj zapostavljeni tunel. Primakao je kukove i konačno je vrh penisa prodro u nju. Stegnula se snažno i mogao je da oseti kako ga iznova i iznova steže dok se radosno probijao dublje u njen vreli kanal. Zanimljivo, ona je bila ta koja je počela prva da se ljulja, da se nabija na njega.
Bio je oduševljen njenom tehnikom i iskustvom iz tog položaja. Gledali su se sve vreme u oči, kao da ne veruju da se ovo zaista dešava. Tada su usledili poljupci i zajedničko ljuljanje. Nisu se oni tucali… iako praktično stranci, oni su te večeri vodili ljubav u hotelskoj sobi. Osetila je svaki milimetar njegove muškosti, a on svako grčenje njene vrele ženstvenosti. Ubrzali su tempo i zadihali se.
„Hoćeš li svršiti za mene Pavle? Ja sam… ja sam na ivici i želim da… uff želim da zajedno…“
Čvrsto joj stežući ruke i gledajući je u oči, učinio je to. Vrhunac je izgledao kao da traje nekoliko minuta, i sudeći po Rouzinim pohotnim kricima, zaista je bilo tako. Dok se njegovo seme slivalo u njene dubine, ona je drhtala i svršavala sa njim, orgazam kao ni jedan pre toga. Nije izlazio iz nje ni nakon orgazma, bili su spojeni sve dok nije dovoljno omekšao da sam izađe.
Pavle je bio srećan, sve dok nije čuo Rouz kako plače uz njega. Trgnuo se iz sanjarenja i podigao se na jedan lakat. „Šta je problem dušo?“
„Apsolutno ništa“, šmrknula je Rouz. „Nisam vodila ljubav tako dugo. Tako lepo.“
Pavle je hteo da kaže „Volim te“, ali se plašio da će to pogoršati stvari. Umesto toga, rekao je „Radi te Božićna romantika i čarolija.“
„Biće da je to.“- osmehnula se i privila se bliže uz njega. Ubrzo su oboje čvrsto zaspali.
**
Naravno da je bio razočaran, ali ne i iznenađen, kada se probudio i otkrio da je Rouz otišla. Na trenutak se borio da ne zaplače, podsećajući se iznova i iznova da je znao da će sve to biti samo prolazna jednokratna stvar. Dok se tuširao i oblačio, Pavle se pitao šta bi joj rekao ako bi je ponovo video. Nije našao dobar odgovor. Ništa dobro nije moglo proizaći iz razmišljanja o tome. Šta god da se desi sledeće, podsetio je sebe, oboje su sada imali divno sećanje.
Vrativši se sa skijališta, otvorio je vrata svoje sobe i pred sobom na podu pronašao veliku kovertu žute boje. Otvorio ju je i pronašao sliku Rouz sklupčanu na hotelskom krevetu. Smejala se, noseći crvenu kapu Deda Mraza i ništa drugo. Iza slike bila je ispisana poruka: „Dragi Pavle, hvala ti što si me još jednom naučio kako se oseća prava ljubav. Ovo ne mora biti kraj! Piši mi nekada, ovo je moj mejl. Seti me se nekada. Tvoja Rouz“.
Pavle je uživao u naredna dva dana u odmaralištu više nego ikad. Pritom, smišljao je prave reči koje će napisati u prvom mejlu koji će poslati Rouz. Povratak kući ga više nije plašio. Poslednjeg dana u hotelu, zasitio se skijanja i proveo je vreme u hotelskom bazenu. Dok je bio tamo, upoznao je jedan par sa malom ćerkom koja je bila sva vesela zbog praznika koji su i dalje bili u toku.
„Nisam ni želela da dođem ovde za praznike!“, rekla je dok su se igrali u bazenu sa njenim ocem. „Mislila sam da nas Deda Mraz nikada neće pronaći ovde. Onda mi je rođak rekao da Deda Mraz čak ni ne postoji! Ali sada znam da Deda Mraz postoji jer me je poklon čekao ispod jelke! Da li i ti veruješ u Deda Mraza čika Pavle?“
Osmehnuo se i veoma samouvereno rekao: „Naravno da verujem. Ove godine mi je vratio veru u ljubav… veru u život.“
Kraj priče.
0906/444-808 – lokal 5 kada se javi ljubazna sekretarica trazi Administratorka i javiću ti se
Važi samo za Srbiju. Pozivi su mogući iz fiksne telefonije Srbije i mobilne mreže MTS-064,065 i 066 i A1 mreza 060 i 061.
